Немањићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Немањићи
COA Serbian Empire (1346-1371).png
Држава Рашка (1166–1217)
Flag of Serbia 1281.svg Краљевина Србија (1217–1345)
 Српско царство (1345–1371)
Српско царство Царство Симеона-Синише (1359–1372)
Владарска титула Велики жупан, Краљ, Цар
Први владар Стефан Немања I
Посљедњи владар Цар Стефан Урош V (Урош Нејаки)
Владавина 1166–1371.
Изумирање Јован Урош (1422–1423)
Националност српска
Вјера православна
Грб Немањића

Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века и остварила највеће проширење средњовековне Србије. Династија је названа по Стефану Немањи I, оснивачу династије који је повезан са Вукановићима по мушкој линији и са Војислављевићима по женској линији. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића. Како су Лазаревићи родбински повезани са династијом Бранковића, који су владали делом Срба до прве половине шеснаестог века постоји могућност да су по женској линији и ти Бранковићи били потомци Немањића.

Грб[уреди]

Главни чланак: Грб Немањића

Представљен је двоглавим белим орлом на црвеном пољу, који је преузет од византијског грба династије Палеолога. Двоглави орао је усвојен из византијске културе и убрзо је постао симбол српских краљева као и српске државе. Може се видети на каталонској мапи из 1339. где је престоница цара Душана означена двоглавим орлом, а тај исти симбол се налази и у манастиру Љевишка. Челенка је била омиљени део грба српске властеле и врло је присутна на новцу из тог периода, употребљавала се као грб, без штита.

Задужбине Немањића[уреди]

Главни чланак: Задужбине Немањића

Сви српски владари краљевске породице Немањића за собом су остављали задужбине, своје цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину. Међу многобројним манастирима који су њихова задужбина, истичу се: Жича, Студеница, Милешева, Сопоћани, Хиландар, Грачаница, Свети Архангели, Бањска, Високи Дечани и други.

Стефан заједничко владарско име Немањића[уреди]

Оснивач династије јавља се у писаним изворима као Стефан Немања. Име Немања било је његово лично име, а име Стефан, које је настало од грчког Стефанос (Στεφανοσ), тј. „онај који је крунисан, који је овенчан”, изгледа је употребљено управо у том значењу. Сви његови наследници који су владали или су били одређени за наследнике престола такође се јављају и са именом Стефан, тј. овенчани владар. Поред владарског имена Стефан они су имали и лично име. Зато се сви наследници Стефана Немање I у једнакој мери могу назвати Стефан Немањић. Немањићи се у писаним изворима (повељама) у правилу јављају потписани само са заједничким владарски именом Стефан, а њихова лична имена која су добили по рођењу ређе су записивана. Према писању Светог Саве у Студеничком типику, његов средњи брат који је, вероватно 1196. године, наследио оца на великожупанском престолу звао се као и њихов отац Стефан Немања.[1] Савин средњи брат код свих историчара данас јавља само под заједничким именом Стефан Немањић, или као Стефан Првовенчани, али нико га не назива његовим личним именом Немања II.[2]

Владарска лоза Немањића[уреди]

Династија је дала једанаест владара, који су већином од Српске православне цркве канонизовани и зато се цела династија назива и Светородном. Владари из породице Немањић владали су Србијом од 1166. до 1371. године: Владари:

Остали владари:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Антологија српске књижевности, Свети Сава, Сабрана дела, стр. 69, 70, 75, 76. Приступљено 21. 5. 2016.
  2. Логос (2016). стр. 107-111.
  3. Новаковић, Реља. Када се родио и када је почео да влада Стеван Немања, Историјски гласник бр. 3-4 (1958).  стр. 179, 186-187.
  4. Логос (2016). стр. 140-142.
  5. Логос (2016). стр. 142-144.
  6. Логос (2016). стр. 147-151.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]