Ариље

Ариље
Ариље;
	Главна улица у Ариљу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Ариље
Становништво
— 2011.	6.763
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 05″ СГШ; 20° 05′ 55″ ИГД / 43.751433° СГШ; 20.098671° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	350 м
	Ариље Ариље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	31230
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 6763 становника.

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за центар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића. Крај је био воћарски, нарочито се гајила јабука будимка.^[1]

Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“, Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу.

Демографија[уреди | уреди извор]

Црква светог Ахилија у Ариљу

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	785
1953.	1.006
1961.	1.328
1971.	3.164
1981.	4.982
1991.	6.074	6.025
2002.	6.744	6.815
2011.	6.763

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	6.600	97,86%
Роми	55	0,81%
Црногорци	22	0,32%
Југословени	15	0,22%
Хрвати	5	0,07%
Муслимани	5	0,07%
Горанци	5	0,07%
Руси	4	0,05%
Украјинци	2	0,02%
Словенци	2	0,02%
Мађари	2	0,02%
Македонци	2	0,02%
Бугари	2	0,02%
Словаци	1	0,01%
непознато	2	0,02%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	10
80+	17	41
75—79	39	60
70—74	76	102
65—69	97	124
60—64	124	135
55—59	176	160
50—54	248	271
45—49	285	304
40—44	305	291
35—39	223	301
30—34	222	245
25—29	265	274
20—24	238	246
15—19	279	277
10—14	261	246
5—9	203	192
0—4	211	194
Просек :	34,3	36,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	266	327	470	1.109	1.680	1.921	2.161

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	315	440	446	702	169	71	13	4	1	0	3,12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.596	740	1.746	66	43	1
Женски	2.841	631	1.767	325	112	6
УКУПНО	5.437	1.371	3.513	391	155	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.296	122	0	0	537
Женски	1.123	95	0	0	461
УКУПНО	2.419	217	0	0	998
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	45	112	119	44	75
Женски	15	16	166	34	6
УКУПНО	60	128	285	78	81
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	19	79	51	45
Женски	17	15	66	86	123
УКУПНО	26	34	145	137	168
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	17
Женски	16	1	0	6
УКУПНО	38	1	0	23

Знаменити Ариљци[уреди | уреди извор]

Добрило Ненадић, српски књижевник
Ацо Јовичић, бивши начелник Војномедицинске академије
Владимир Јаковљевић, редовни професор на Факултету безбедности Универзитета у Београду
Крсман Милошевић, генерал-мајор Југословенске Народне Армије
Зоран Јовановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Милош Пантовић, српски фудбалер у ФК Бохум

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Политика”, 5. јул 1936
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Политика”, 5. јул 1936

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]