Ариље
Ариље | |
|---|---|
 Главна улица у Ариљу | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Ариље |
| Становништво | |
| — 2011. |  16.977 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 45′ 05″ С; 20° 05′ 55″ И / 43.751433° С; 20.098671° ИКоординате: 43° 45′ 05″ С; 20° 05′ 55″ И / 43.751433° С; 20.098671° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 350 м |
.svg)  Ариље Ариље на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 31230 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | UE |
Ариље је варошица и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 6763 становника.
Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.
Историја[уреди | уреди извор]
Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за центар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића. Крај је био воћарски, нарочито се гајила јабука будимка.[1]
Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“, Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 10 | ||
| 80+ | 17 | 41 | ||
| 75—79 | 39 | 60 | ||
| 70—74 | 76 | 102 | ||
| 65—69 | 97 | 124 | ||
| 60—64 | 124 | 135 | ||
| 55—59 | 176 | 160 | ||
| 50—54 | 248 | 271 | ||
| 45—49 | 285 | 304 | ||
| 40—44 | 305 | 291 | ||
| 35—39 | 223 | 301 | ||
| 30—34 | 222 | 245 | ||
| 25—29 | 265 | 274 | ||
| 20—24 | 238 | 246 | ||
| 15—19 | 279 | 277 | ||
| 10—14 | 261 | 246 | ||
| 5—9 | 203 | 192 | ||
| 0—4 | 211 | 194 | ||
| Просек : | 34,3 | 36,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.596 | 740 | 1.746 | 66 | 43 | 1 |
| Женски | 2.841 | 631 | 1.767 | 325 | 112 | 6 |
| УКУПНО | 5.437 | 1.371 | 3.513 | 391 | 155 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.296 | 122 | 0 | 0 | 537 |
| Женски | 1.123 | 95 | 0 | 0 | 461 |
| УКУПНО | 2.419 | 217 | 0 | 0 | 998 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 45 | 112 | 119 | 44 | 75 |
| Женски | 15 | 16 | 166 | 34 | 6 |
| УКУПНО | 60 | 128 | 285 | 78 | 81 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 9 | 19 | 79 | 51 | 45 |
| Женски | 17 | 15 | 66 | 86 | 123 |
| УКУПНО | 26 | 34 | 145 | 137 | 168 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 22 | 0 | 0 | 17 | |
| Женски | 16 | 1 | 0 | 6 | |
| УКУПНО | 38 | 1 | 0 | 23 | |
Знаменити Ариљци[уреди | уреди извор]
- Добрило Ненадић, српски књижевник
- Ацо Јовичић, бивши начелник Војномедицинске академије
- Владимир Јаковљевић, редовни професор на Факултету безбедности Универзитета у Београду
- Крсман Милошевић, генерал-мајор Југословенске народне армије
- Зоран Јовановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
- Милош Пантовић, српски фудбалер у ФК Бохум
- Младомир Милутиновић, доктор техничких наука и ванредни професор на Факултету Техничких наука (ФТН) у Новом Саду
Галерија[уреди | уреди извор]
Партизански борци из Ариља
Поглед на села Ариља
Споменик народних херојима и борцима против фашизма
Споменик у Ариљу
Манастир Клисура
Парк у Ариљу
Пешачки мост
Стара локална архитектура
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Политика”, 5. јул 1936
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
