Ариље

Ариље
Ариље;
	Ариље
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Ариље
Становништво
— 2022.	6.639
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 05″ С; 20° 05′ 55″ И / 43.751433° С; 20.098671° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	350 m
Највиши врх	1.328 m
Површина	3,94 km2
	Ариље Ариље на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31230
Позивни број	+381 (0)31
Регистарска ознака	UE

Ариље је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу. Према попису из 2022. било је 6.639 становника. Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за центар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића. Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.

Крај је био воћарски, нарочито се гајила јабука будимка.^[1]

Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“, Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу.

Демографија

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	785
1953.	1.006
1961.	1.328
1971.	3.164
1981.	4.982
1991.	6.074	6.025
2002.	6.744	6.815
2011.	6.763

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	6.600	97,86%
Роми	55	0,81%
Црногорци	22	0,32%
Југословени	15	0,22%
Хрвати	5	0,07%
Муслимани	5	0,07%
Горанци	5	0,07%
Руси	4	0,05%
Украјинци	2	0,02%
Словенци	2	0,02%
Мађари	2	0,02%
Македонци	2	0,02%
Бугари	2	0,02%
Словаци	1	0,01%
непознато	2	0,02%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	10
80+	17	41
75—79	39	60
70—74	76	102
65—69	97	124
60—64	124	135
55—59	176	160
50—54	248	271
45—49	285	304
40—44	305	291
35—39	223	301
30—34	222	245
25—29	265	274
20—24	238	246
15—19	279	277
10—14	261	246
5—9	203	192
0—4	211	194
Просек :	34,3	36,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	266	327	470	1.109	1.680	1.921	2.161

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	315	440	446	702	169	71	13	4	1	0	3,12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.596	740	1.746	66	43	1
Женски	2.841	631	1.767	325	112	6
УКУПНО	5.437	1.371	3.513	391	155	7

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.296	122	0	0	537
Женски	1.123	95	0	0	461
Укупно	2.419	217	0	0	998

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	45	112	119	44	75
Женски	15	16	166	34	6
Укупно	60	128	285	78	81

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	19	79	51	45
Женски	17	15	66	86	123
Укупно	26	34	145	137	168

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	17
Женски	16	1	0	6
Укупно	38	1	0	23

Познате личности

Добрило Ненадић, српски књижевник
Ацо Јовичић, бивши начелник Војномедицинске академије
Владимир Јаковљевић, редовни професор на Факултету безбедности Универзитета у Београду
Крсман Милошевић, генерал-мајор Југословенске народне армије
Зоран Јовановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Милош Пантовић, српски фудбалер у ФК Бохум
Младомир Милутиновић, доктор техничких наука и редовни професор на Факултету Техничких наука (ФТН) у Новом Саду