Пређи на садржај

Ариље

Координате: 43° 45′ 05″ С; 20° 05′ 55″ И / 43.751433° С; 20.098671° И / 43.751433; 20.098671
С Википедије, слободне енциклопедије
Ариље
Ариље
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаАриље
Становништво
 — 2022.6.639
Географске карактеристике
Координате43° 45′ 05″ С; 20° 05′ 55″ И / 43.751433° С; 20.098671° И / 43.751433; 20.098671
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина350 m
Највиши врх1.328 m
Површина3,94 km2
Ариље на карти Србије
Ариље
Ариље
Ариље на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31230
Позивни број+381 (0)31
Регистарска ознакаUE

Ариље је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу. Према попису из 2022. било је 6.639 становника. Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за центар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића. Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.

Крај је био воћарски, нарочито се гајила јабука будимка.[1]

Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“, Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 785
1953. 1.006
1961. 1.328
1971. 3.164
1981. 4.982
1991. 6.074 6.025
2002. 6.744 6.815
2011. 6.763
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
6.600 97,86%
Роми
  
55 0,81%
Црногорци
  
22 0,32%
Југословени
  
15 0,22%
Хрвати
  
5 0,07%
Муслимани
  
5 0,07%
Горанци
  
5 0,07%
Руси
  
4 0,05%
Украјинци
  
2 0,02%
Словенци
  
2 0,02%
Мађари
  
2 0,02%
Македонци
  
2 0,02%
Бугари
  
2 0,02%
Словаци
  
1 0,01%
непознато
  
2 0,02%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 266 327 470 1.109 1.680 1.921 2.161


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 315 440 446 702 169 71 13 4 1 0 3,12
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.596 740 1.746 66 43 1
Женски 2.841 631 1.767 325 112 6
УКУПНО 5.437 1.371 3.513 391 155 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.296 122 0 0 537
Женски 1.123 95 0 0 461
Укупно 2.419 217 0 0 998
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 45 112 119 44 75
Женски 15 16 166 34 6
Укупно 60 128 285 78 81
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 9 19 79 51 45
Женски 17 15 66 86 123
Укупно 26 34 145 137 168
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 22 0 0 17
Женски 16 1 0 6
Укупно 38 1 0 23

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Политика”, 5. јул 1936
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]