Ариље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ариље
Arilje - glavna.JPG
Главна улица у Ариљу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаАриље
Становништво
 — 2011.Раст 6763
Географске карактеристике
Координате43°45′07″ СГШ; 20°05′26″ ИГД / 43.751833° СГШ; 20.090666° ИГД / 43.751833; 20.090666Координате: 43°45′07″ СГШ; 20°05′26″ ИГД / 43.751833° СГШ; 20.090666° ИГД / 43.751833; 20.090666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина350 м
Ариље на мапи Србије
Ариље
Ариље
Остали подаци
Поштански број31230
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 6763 становника.

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја[уреди]

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за ценатар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића.

Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“, Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу.

Демографија[уреди]

Црква светог Ахилија у Ариљу

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 785
1953. 1.006
1961. 1.328
1971. 3.164
1981. 4.982
1991. 6.074 6.025
2002. 6.744 6.815
2011. 6.763
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 6.600 97,86 %
Роми
  
 55 0,81 %
Црногорци
  
 22 0,32 %
Југословени
  
 15 0,22 %
Хрвати
  
 5 0,07 %
Муслимани
  
 5 0,07 %
Горанци
  
 5 0,07 %
Руси
  
 4 0,05 %
Украјинци
  
 2 0,02 %
Словенци
  
 2 0,02 %
Мађари
  
 2 0,02 %
Македонци
  
 2 0,02 %
Бугари
  
 2 0,02 %
Словаци
  
 1 0,01 %
непознато
  
 2 0,02 %


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 2
  
  
 10
80+ 17
  
  
 41
75—79 39
  
  
 60
70—74 76
  
  
 102
65—69 97
  
  
 124
60—64 124
  
  
 135
55—59 176
  
  
 160
50—54 248
  
  
 271
45—49 285
  
  
 304
40—44 305
  
  
 291
35—39 223
  
  
 301
30—34 222
  
  
 245
25—29 265
  
  
 274
20—24 238
  
  
 246
15—19 279
  
  
 277
10—14 261
  
  
 246
5—9 203
  
  
 192
0—4 211
  
  
 194
Просек : 34,3 36,0
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 266 327 470 1.109 1.680 1.921 2.161

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 315 440 446 702 169 71 13 4 1 0 3,12
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.596 740 1.746 66 43 1
Женски 2.841 631 1.767 325 112 6
УКУПНО 5.437 1.371 3.513 391 155 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.296 122 0 0 537
Женски 1.123 95 0 0 461
УКУПНО 2.419 217 0 0 998
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 45 112 119 44 75
Женски 15 16 166 34 6
УКУПНО 60 128 285 78 81
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 9 19 79 51 45
Женски 17 15 66 86 123
УКУПНО 26 34 145 137 168
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 22 0 0 17
Женски 16 1 0 6
УКУПНО 38 1 0 23

Знаменити Ариљци[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ариље&oldid=20542893”