Ариље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ариље
Arilje - glavna.JPG
Главна улица у Ариљу
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Ариље
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 6763
Положај
Координате 43°45′07″ СГШ; 20°05′26″ ИГД / 43.751833° СГШ; 20.090666° ИГД / 43.751833; 20.090666 Координате: 43°45′07″ СГШ; 20°05′26″ ИГД / 43.751833° СГШ; 20.090666° ИГД / 43.751833; 20.090666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 350 m
Ариље на мапи Србије
Ариље
Ариље
Ариље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31230
Позивни број 031
Регистарска ознака UE

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 6763 становника.

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја[уреди]

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за ценатар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића.

Овде се налази Основна школа „Стеван Чоловић“ и Народна библиотека Ариље.

Демографија[уреди]

Црква светог Ахилија у Ариљу

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 785
1953. 1.006
1961. 1.328
1971. 3.164
1981. 4.982
1991. 6.074 6.025
2002. 6.815 6.744
2011. 6.763
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
6.600 97,86 %
Роми
  
55 0,81 %
Црногорци
  
22 0,32 %
Југословени
  
15 0,22 %
Хрвати
  
5 0,07 %
Муслимани
  
5 0,07 %
Горанци
  
5 0,07 %
Руси
  
4 0,05 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Словенци
  
2 0,02 %
Мађари
  
2 0,02 %
Македонци
  
2 0,02 %
Бугари
  
2 0,02 %
Словаци
  
1 0,01 %
непознато
  
2 0,02 %


Знаменити Ариљци[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]