Дидактика
Дидактика (од грч. διδάσκειν — подучавати) је педагошка дисциплина која се бави проблемом наставе у најширем смислу. Циљ дидактике је да открије принципе и законе успешне наставне делатности (задаци, програм, методe), како би практично унапредила процес образовања.[1] Педагогија је уско везана за психологију бавећи се изучавањем психолошких аспеката образовних и васпитних процеса, користи теоријске моделе који су развијени у филозофији, психологији и социологији, као и различите педагошке теорије и поставке, посебно теоријске моделе подучавања и учења.
Дидактика се може схватити и као подручје педагогије које се бави теоријама, идејама и начелима усмереним ка успешном извођењу образовног процеса. Практично је усмерена, за разлику од педагогије која истражује образовање на много вишој теоријској основи. Старији дидактички концепти били су усмерени ка подучавању и наставнику, док су новији усмерени ка ученику и процесу учења.
Реч „дидактика” у најстаријим временима се није само односила на наставу и учење. У старој Грчкој је означавала књижевна дела, нарочито она са поучном сврхом, а код Римљана се дидактика односила на песничке и филозофске појмове. Као научна дисциплина је почела да се развија са оснивањем школа, када су све већи обим знања почели деци да преносе учитељи.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Видановић, Иван (2006). Речник социјалног рада. Београд: Удружење стручних радника социјалне заштите Србије. ISBN 86-904183-4-2. COBISS.SR 130623244.
- ^ „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). 2021. Приступљено 2025-11-11.
Литература
[уреди | уреди извор]- Квашчев, Р. (1977), Моделовање процеса учења, Просвета, Београд
- Хавелка, Н. (2000), Ученик и наставник у образовном процесу, ЗУНС, Београд
- Богнар, Л. Матијевић, М. (2002), Дидактика
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.