Дизелов циклус
Дизелов циклус је процес сагоревања у клипном мотору са унутрашњим сагоревањем. Рудолф Дизел је патентирао 1892, а 1893 саградио нови тип мотора са унутрашњим сагоревањем. Недостатак Отовог циклуса је низак степен компресије због опасности од самопаљења смеше, у Дизеловом циклусу овај проблем је превазиђен тако што се прво сабија чист ваздух, па се тек онда убризгава гориво у цилиндар. Услед високе температуре сабијеног ваздуха долази до самопаљења горива. Дизел мотори се користе у авионима, аутомобилима, производњи електричне енергије, дизел-електричним локомотивама, бродовима и подморницама .
Усвојена претпоставка је да Дизелов циклус има константан притисак током почетног дела фазе сагоревања (од до на испод). Ово је идеализовани математички модел: прави дизел мотори имају повећање притиска током овог процеса, међутим мање изражено него у Отовом циклусу. Насупрот томе, идеални Отов циклус бензинског мотора приближава се процесу константне запремине током те фазе.
Идеални Дизелов циклус
[уреди | уреди извор]Дијаграм горе приказује "p-V" дијаграм за идеални Дизелов циклус; где представља притисак а запремину или специфичну запремину. Идеални Дизелов циклус претпоставља идеалан гас и игнорише хемију сагоревања, процедуре издувавања и допуњавања и једноставно прати четири различита процеса:
- 1→2 : изентропска компресија (плаво)
- 2→3 : увођење топлоте под константним притиском (црвено)
- 3→4 : изентропска експанзија (жуто)
- 4→1 : одвођење топлоте под константном запремином (зелено) [1]
Дизел мотор је топлотни мотор: претвара топлоту у рад . Током доњег изентропског процеса (плаво), енергија се уводи у систем у виду рада , али према дефиницији изентропског процеса никаква енергија се не преноси у систем или из њега у облику топлоте. Током процеса са константним притиском (црвено, изобарски процес), енергија улази у систем као топлота . Током горњег изентропског процеса (жуто), енергија се преноси из система у виду рада , и поново према дефиницији изентропског процеса никаква енергија се не преноси у систем или из њега у облику топлоте. Током процеса са константном запремином (зелено, изохорски процес), део енергије одлази из система смањивањем притиска у виду топлоте . Рад који напушта систем једнак је раду који улази у систем плус разлика између топлоте која је додата систему и топлоте која напушта систем; другим речима, нето добитак рада једнак је разлици између топлоте која се додаје систему и топлоте која напушта систем.
- Улазни рад се врши тако што клип компресује ваздух из околине
- Топлота настаје сагоревањем горива
- Излазни рад се врши тако што се радни флуид експандира и гура клип
- Топлота се врши испуштањем ваздуха из система
- Нето произведени рад је једнак: -
Нето произведени рад је такође могуће представити површином обухваћеном циклусом на "p-V" дијаграму. Произвди се по циклусу и назива се и корисним радом, јер се може претворити у друге корисне врсте енергије и покретати возило (кинетичка енергија ) или производити електричну енергију. се такође назива бруто рад,чији део се користи у следећем циклусу мотора за компресовање ваздуха.
Максимална ефикасност
[уреди | уреди извор]Максимална ефикасност Дизеловог циклуса зависи од степена компресије и степена предекспанзије. Има следећу формулу користећи стандардну анализу хладног ваздуха :
где
- је ефикасност
- је степен предекспанзије (однос између завршне и почетне запремине у фази сагоревања)
- r је степен компресије
- је однос специфичних топлотних капацитета [2]
Степен предекспанзије се може изразити у виду температура као што је приказано у наставку:
се може апроксимирати температуром пламена коришћеног горива. Температура пламена се може апроксимирати адијабатском температуром пламена горива са одговарајућим односом ваздуха и горива и притиском компресије . се може апроксимирати температури улазног ваздуха.
Ова формула даје само идеалну ефикасност. Стварна ефикасност ће бити знатно нижа због губитака топлоте и трења. Формула је сложенија у поређењу са формулом за Отов циклус:
Додатна сложеност у формули за ефикасност Дизеловог циклуса долази због увођења топлоте под константним притиском, а одбацивање топлоте при константној запремини. За поређење, Отов циклус има и увођење и одбацивање топлоте при константној запремини.
Упоређивање ефикасности са Отовим циклусом
[уреди | уреди извор]Упоређујући ове две формуле може се видети да ће за дати однос компресије ( r ) идеални Отов циклус бити ефикаснији. Међутим, прави дизел мотор ће у целини бити ефикаснији јер ће имати могућност да ради при већим степенима компресије. Ако би бензински мотор имао исти степен компресије, дошло би до самозапаљења смеше и то би значајно умањило ефикасност, док је код дизел мотора самопаљење жељено понашање. Поред тога, оба ова циклуса су само идеализације, а стварно понашање се не разликује толико. Штавише, горе наведена формула идеалног Отовог циклуса не укључује губитке при пригушивању, који се не односе на дизел моторе.
Употребе
[уреди | уреди извор]Дизел мотори
[уреди | уреди извор]Дизел мотори имају најнижу специфичну потрошњу горива у поређењу са било којим великим мотором са унутрашњим сагоревањем који користи један циклус (0,16 kg/kWh за веома велике бродске моторе). Двотактни дизел мотори са принудном индукцијом под високим притиском, посебно турбо пуњењем, чине велики проценат највећих дизел мотора.
У Северној Америци, дизел мотори се првенствено користе у великим камионима, где циклус са ниским стресом и високом ефикасношћу доводи до много дужег века мотора и нижих оперативних трошкова. Ове предности такође чине дизел мотор идеалним за употребу у железницама.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Eastop & McConkey 1993, Applied Thermodynamics for Engineering Technologists, Pearson Education Limited, Fifth Edition, p.137
- ^ „The Diesel Engine”.