Династија Отвил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Отвил
Coat of Arms of the House of Hauteville (according to Agostino Inveges).svg
Држава Краљевство Сицилија
Владарска титула краљ Сицилије
Оснивач Танкред од Отвила
Посљедњи владар Вилијам III Сицилијански
Смјена Хоенштауфен
Вјера Католичанство

Династија Отвил (италијански: Casa d'Altavilla) је била норманска династија са Котентина која је владала територијама у јужној Италији и Сицилијом током 11. и 12. века.

Историја[уреди]

Први познатији владар династије Отвил је Танкред од Отвила. До своје смрти 1041. године он је био барон у Нормандији. Имао је дванаест синова и најмање две кћери од две жене. Његово мало наслеђе није било довољно за све синове те су многи отишли ка југу. Најстарији од дванаесторице синова, Вилијам Гвоздена Рука и Дрого од Отвила, први су стигли у Италију (око 1035. године). Вилијам је постао гроф Апулије. Дрога је светоримски цар Хенрик III именовао Вилијамовим наследником и вазалом царске круне (1047). Дрогов наследник, Хамфри од Отвила, поразио је папу Лава IX у бици код Кивитате 1053. године. Династија Отвил постала је најмоћнија у јужној Италији. Хамфрија је наследио Роберт Гвискард. Гвискард је започео освајање Сицилије које ће довршити његов брат Руђер I. Руђер се прогласио сицилијанским грофом. Наследила су га двојица синова, Руђер II и Симон. Руђер је започео уједињење Сицилије, Апулије и Калабрије. Руђер је понео титулу краља Сицилије (1130). Наследио га је син Вилијам I. Вилијам је владао до 1166. године. Наследио га је Вилијам II. Вилијам је 1189. године умро без наследника. Наследио га је рођак Танкред. Његову владавину обележила је борба за сицилијански престо. Светоримски цар Хајнрих VI извршио је 1194. године инвазију на Сицилију. Острво је од те године под влашћу династије Хоенштауфен.

Извори[уреди]

  • Средњовековно доба повијесног развитка 1, Мирослав Брант, Библиотека повијести, Загреб, 1980. година
  • Историја средњег века, Сидни Пеинтер, Клио, 1997. година
  • Историја средњег века I, А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Завод, Београд 1950. година