Бомонт-Адамс (револвер)
| Бомонт-Адамс модел 1855 | |
|---|---|
 | |
| Врста | револвер |
| Порекло |  Британска империја |
| Употреба | |
| Употреба у | Британска империја Британска источноиндијска компанија |
| Бојно деловање | 1855-1880. |
| Спецификације | |
| Врста операције | револвер капислар с обарачем двоструког дејства |
| Макс. еф. домет | 50 m |
| Магацин | добош са 5 метака |
Бомонт-Адамс модел 1855[а] (енгл. Beaumont–Adams revolver), британски револвер капислар из 19. века. Настао је усавршавањем старијег револвера Дин-Адамс модел 1851.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Дин-Адамс модел 1851[уреди | уреди извор]
Након појаве првог Колтовог револвера (1835), Колтови револвери капислари (Колт морнарички револвер) су средином 19. века постали популарно оружје у Европи. У тежњи да се повећа брзина гађања, британски конструктор Адамс успео је да усклади запињање ороза и окретање добоша са радом обарача, тако да су се притискивањем обарача обављале сукцесивно три радњеː запињање ударача, окретање добоша и опаљивање метка. Тако је конструисан први револвер са обарачем двоструког дејства, Дин-Адамс модел 1851 (енгл. Deane-Adams M. 1851) са 5 метака, који је усвојен у наоружање официра и коњаника Британске империје и Британске источноиндијске компаније. Овај револвер масовно је коришћен у Кримском рату и Индијској побуни 1857.[1]
Бомонт-Адамс модел 1855[уреди | уреди извор]
Искуства из Кримског рата показала су да је прецизност револвера Дин-Адамс на већим даљинама мала, пошто није постојала могућност запињања ороза руком (као код Колта), па је ка̟жипрст морао да обавља сав рад приликом опаљивања метка, што је отежавало нишањење. Зато је британски конструктор Бомонт 1855. направио усавршену верзију овог револвера, Бомонт-Адамс модел 1855, који се могао користити и као револвер са обарачем једноставног дејства. За гађање изблиза ороз се запињао притиском на обарач (обарач двоструког дејства), док се за прецизније гађање ороз напињао руком (обарач једноставног дејства).[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
.jpg)
Добош револвера пунио се спреда (барутом и куглом, који су набијани шипком, монтираном на полузи са леве стране цеви), а свака барутна комора имала је на задњој страни добоша сопствену шупљу брадавицу (сисак), на коју се монтирала каписла, која је активирана ударцем ороза. Ороз се могао запети руком или притском на обарач. Једном напуњени, ови револвери могли су да испале свих 5 метака у добошу за један минут (за разлику од дотадашњих пиштоља капислара, који су испаљивали 1-3 метка у минуту), али је пуњење добоша трајало неколико минута.[2]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Код ватреног оружја, број модела означава годину почетка производње.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Антић 1974, стр. 141.
- ^ Бајем 1990, стр. 56-61.
Литература[уреди | уреди извор]
- Byam, Michele (1990). Oružje i oklopi. Mladinska knjiga) (1. izd изд.). Zagreb: Mladost. ISBN 86-307-0312-1. OCLC 441740655.
- Антић, Радивоје (1974). „Револвер”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 8 (2. изд.).
- Myatt, Major Frederick (1981). An Ilustrated Guide to Pistols and Revolvers [Илустровани водич за пиштоље и револвере]. London: Salamander Books Limited. ISBN 0861010973.