Добривоје Божић
Добривоје Божић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 23. децембар 1885. |
| Место рођења | Рашка, Османско царство |
| Датум смрти | 13. октобар 1967. (81 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Добривоје Божић (Рашка, 1885 — Београд, 1967) је био српски инжењер и проналазач железничке кочнице.
Биографија
Добривоје Саватија Божић рођен је у Рашкој, 23. децембра 1885. године.
Студирао је на Високој техничкој школи у Карлсруеу и Дрездену. Један од професора му је био и Рудолф Дизел. Након завршених студија 1911. године вратио се у Србију.
Инжењерски рад
Своје прво запошљење добио је у железничкој радионици у Нишу. Одмах је и започео истраживачки рад на тему кочења железничких возила. Због првог светског рата, привремено је прекинуо своја истраживања. Наставио их је након рата, радећи у Краљеву, Београду и Загребу.
Године 1922. у америчком патантном заведу је регистровано његово решење кочионог система возова са компресованим ваздухом. [1] Његов изум је познат под именом кочнице Божић. И модерне данашње кочнице су усавршене верзије Божићеве кочнице.
Емиграција
За време Другог светског рата Добривоје и његова супруга Радмила, пребегли су са сином Драганом у Канаду. Пошто је, након одласка преко океана проглашен за издајника, државна власт је Добривоју Божићу одузела сву имовину, међу којима и породичну кућу у улици Крунска 69 у Београду, где се тренутно налази седиште Демократске странке.[2] Године 1950. у канадском месту Кингстон рођен им је син Бранко Божић. Добривоје и Радмила су се развели недуго након рођења другог сина.
Добривоје је остао на америчком континенту све до 1964. године када се вратио у Београд. Ту је и преминуо, 13. октобра 1967. године.
Референце
- ^ Compressed-air continuous brake system for passenger or freight trains
- ^ Американац тражи своју имовину: „Демократе вратите ми очеву вилу у Крунској“ („Блиц“, 14. новембар 2012)