Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Демократска странка (Србија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Демократском странком Србије.
Демократска странка
Ds-logo.JPG
Лого Демократске странке
Председник Драган Шутановац
Оснивач Оснивање 1919. године:
Љубомир Давидовић,
Милан Грол

Обнова 1989. године:
Коста Чавошки,
Милован Данојлић,
Зоран Ђинђић,
Гојко Ђого,
Владимир Глигоров,
Слободан Инић,
Марко Јанковић,
Војислав Коштуница,
Драгољуб Мићуновић,
Борислав Пекић,
Миодраг Перишић,
Радослав Стојановић,
Душан Вукајловић
Основана 16. фебруар 1919.
Обновљена 3. фебруарa 1990. (након гашења 1948)
Седиште Теразије 3/4, Београд
 Србија
Млади огранак Демократска омладина
Број чланова 18.459 [1]
Идеологија Социјалдемократија,[2]
Европеизам.
Политичка позиција Леви центар
Међународно чланство Социјалистичка интернационала,
Прогресивна алијанса
Европска странка Партија европских социјалиста
Боје жута, плава
Народна скупштина Републике Србије
13 / 250
Скупштина АП Војводине
10 / 120
Партијска застава
Застава Демократске странке (Србија).png
Званични веб-сајт

Демократска странка (скраћено ДС) опозициона је политичка странка у Србији социјалдемократске[2] оријентације. Њен председник је Драган Шутановац, изабран на директним унутарстраначким изборима 2016. године.

Историја

Оснивање

Председници Демократске странке од 1919 до 1948. године

Демократска странка основана је 16. фебруара 1919. године у Сарајеву уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први лидер био је Љубомир Давидовић. У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима, али је на власти била само 1919. и 1924. године, укупно мање од године дана.

Након Давидовићеве смрти, 1940. године, лидер ДС постаје Милан Грол.

Забрана

После Другог светског рата, 1945, и формирања нове, социјалистичке, државе: Федеративне Народне Републике Југославије у којој је власт била КПЈ, за ДС и остале странке није било места, иако је Милан Грол, тадашњи лидер демократа, био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством лидера КПЈ, Јосипа Броза Тита. Након што су комунисти победили на изборима новембра 1945. године, забранили су рад свим странкама. Руководство странке у емиграцији се противи власти у Југославији све до 1948. године када се практично фактички и гаси са политичке сцене.

Од 1948. до 1990. године чланови и симпатизери махом емигрантске демократе окупљају се у Демократској алтернативи са иницијативом обнављања.

Обнављање рада и Драгољуб Мићуновић

11. децембра 1989. група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад тадашње СФРЈ најављивала крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Скупштина која је обновила рад одржана је 3. фебруара 1990. године. За њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић а за председника извршног одбора Коста Чавошки. 12. маја, у малом позоришту "Душко Радовић" у Београду одржана скупштина Демократске Омладине. За председника изабран студент Александар Тодоровић. 13. јуна, странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу.

На другој изборној скупштини странке 29. септембра 1990. године, Коста Чавошки бива побеђен од стране актуелног председника Драгољуба Мићуновића и подноси оставку на место председника извршног одбора. За потпредседнике су изабрани Десимир Тошић и Војислав Коштуница. 9. децембра, одржавају први вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. ДС није имао кандидата на изборима за председника. Кампања за ове изборе је носила назив Преломите паметно.

Страначке промене, СЛС и ДСС

Неколико дана после избора 1990. године, 28. јануара 1991. године из странке иступа група чланова у којој су били Никола Милошевић, Коста Чавошки, Александар Илић, Милан Божић, Владан Василијевић, Љубомир Јачић и Александар Саша Петровић са још десетак угледних личности пошто су сматрали да нису створени услови за поштене изборе, и 12. априла 1991. оснивају Српску либералну странку. Странка је постојала до 2010.[3] Странка се по свом политичком програму сврставала у конзервативне и либералне странке, а по свом опредељењу била је монархистичка. Захтевала је рехабилитацију свих политичких осуђеника, обележавање имена свих погинулих Срба у прошлом веку као и подизања споменика страдалим Србима, као и отварање канцеларије при Влади Србије која ће се бавити страдањем Срба у прошлим ратовима.

13. јуна 1992. године унутар странке се јавља озбиљна тензија, а због идеје о стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС. Главни одбор ДС-а је одлучио да подржи ДЕПОС али не и да приступи. Тим поводом у ДС-у формира се „Група Демократске странке за Демократски покрет Србије“. У тој групи су: народни посланици, Војислав Коштуница, Мирко Петровић, Михајло Ковач, академици Борислав Пекић и Младен Србиновић, проф. Радослав Стојановић, Марко Јанковић и Душан Вукајловић, председник градског одбора Владан Батић, Драшко Петровић,Ђурђе Нинковић, Владета Јанковић и др.; које је за ДЕПОС. 26. јула 1992. ова група без Борислава Пекића (преминуо 2. јула), оснива Демократску странку Србије, на чије је чело дошао Војислав Коштуница.

25. октобра, пред превремене изборе за републички парламент ДС је наступио у коалицији са Реформистичком демократском странком Војводине. Слоган кампање је гласио: Хоћемо, можемо, боље. 20. децембра, одржани су превремени савезни, републички у обе републике, покрајински парламентарни, локални и председнички избори у Србији и Црној Гори због проглашења Савезне Републике Југославије. ДС ни на овим изборима није имала кадидата за председника, на парламентарним републичким изборима је освојила 6 мандата а на савезним 5.

13. марта 1993. на седници главног одбора изабрани су нови потпредседници странке Вида Огњеновић и Драган Домазет. За секретара главног одбора изабран је Борис Тадић. Уведен је политички савет. За председника извршног одбора изабран је Зоран Ђинђић. 11. маја, одржана је седница председништва ДО и за председницу изабрана студентикња Драгана Лазић. 29. маја је орджана конститутивна седница градског одбора. За председника је изабран проф. Милан Гале Мушкатировић а за потпредседника проф. Радомир Шапер. Неколико месеци после избора Мушкатировић се тешко разболео и преминуо а њега је на месту председника наследио Шапер дотадашњи потпредседник. 15. септембра, на конститутивној седници политичког савета за председника је изабран Слободан Вучковић.

Нови лидер Зоран Ђинђић

16. и 30. октобра 1993. одржане су седнице главног одбора Демократске странке и за носиоца кампање изабран је Зоран Ђинђић на републичким изборима. Слоган кампање је био: Поштено — Ђинђић, Демократска странка. Под његовим вођством кампања је остала запажена јер је са Ђинђићем на челу, Демократска странка обишла током предизборне кампање око 100 места у Србији. Резултат на изборима је био да је ДС освојио 29 мандата у скупштини Србије, што је касније условило и промену на месту председника странке.

На ванредној скупштини Демократске странке одржаној 5. јануара 1994. у Београду др Драгољуб Мићуновић поднео је оставку. Оставке су поднели Вида Огњеновић дотадашња потпредседница и Предраг Здравковић председник статутарне комисије. За новог председника изабран је др Зоран Ђинђић а за потпредседнике су изабрани Мирољуб Лабус и Милорад Перишић. За председника надзорног одбора изабран је Иван Вујачић.

12. маја на седници главног одбора распраљало се о самосталним одлукама чланова ДС-а Слободана Радуловића и Радоја Ђукића (искључени су 16. маја) да уђу у владу са владајућом странком СПС-ом. Поднео је оставку председник политичког савета Слободан Вучковић. За председника Извршног одбора изабрана је Љиљана Лучић а за председника ДО Срђа Поповић. 25. јуна одржана је нова ванредна скупштина за у Новом Саду. Изабран је нови политички савет. За председника политичког савета изабран је Радомир Шапер.

15. априла 1995. одржана је редовна скупштина ДС-а. За председника је реизабран Зоран Ђинђић. За потпредседник су изабрани Слободан Гавриловић и Зоран Живковић а реизабрани Мирољуб Лабус и Миодраг Перишић. После ове скупштине Драгољуб Мићуновић и још неки чланови напуштају ДС.

Демократски центар

Почетком 1996. године, др Драгољуб Мићуновић је основао невладину организацију под именом „Фондација Центар за демократију“ да би после неколико месеци (2. фебруар) та фондација прерасла у нову странку — Демократски центар. У Демократски центар прелазе неколико истакнутих руководилаца странке као што су: Вида Огњеновић, Десимир Тошић и многи други. 2004. године Демократски центар се ујединио са Демократском странком.

Протести 1996/97.

У лето 1996. године, пред савезне и локалне изборе, ДС је формирала коалицију ЗАЈЕДНО са СПО, ГСС и ДСС, који је учествовао у овој коалицији само на савезним изборима. Трочлана коалиција Заједно освојила је на локалним изборима победу у више градова Србије. Наступиле су тромесечне демонстрације на улицама Београда и других градова Србије, пошто актуелна влада није признала пораз. Коначно је режим, почетком 1997, признао опозицији победу, делимично и под притиском мисије Фелипеа Гонзалеза, западног посредника.

21. фебруара 1997. године, Зоран Ђинђић је изабран за градоначелника Београда, али његов мандат није потрајао дуго јер је смењен 30. септембра, седам месеци након избора гласовима Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Српског покрета обнове. 24. маја 1997. на Скупштини странке Ђинђићу је поново потврђено место председника. Потпредседник је постао Слободан Вуксановић а Миодраг Перишић, Зоран Живковић и Слободан Гавриловић су реизабрани. За председника политичког савета изабран је Мирољуб Лабус. Пред крај године Лабус је поднео оставку и напустио ДС.

18. јула 1998. одржана је ванредна скупштина ДС-а под слоганом Да Србији крене. Ђинђић је поново реизабран за председника ДС-а. На место једног од потпредседника изабрана је Љиљана Лучић, док су Перишић, Вуксановић и Живковић поново реизабрани.

7. и 8. фебруара 1999. одржане су седнице главног одбора Демократске странке у Новом Саду. Потпредседник странке Миодраг Перишић је поднео оставку, али остао члан главног одбора и савезни посланик у већу грађана. 16. фебруара портпарол Чедомир Антић је поднео оставку на ту функцију.

У септембру 1999. председник Демократског центра Драгољуб Мићуновић је позвао све опозиционе странке у Србији на уједињење организујући Округли сто опозиционих странака у Србији, на коме се формулишу захтеви опозиције за расписивање ванредних избора и који је резултовао стварањем коалиције ДОС.

21. октобра основана је коалиција Савез за промене а у њу су ушле: Демократска странка, Демохришћанска странка Србије, Грађански савез Србије, Нова Србија, Социјалдемократија а подржали су је и Драгослав Аврамовић и Милан Панић.

Победа ДОС-а

На страначкој изборној скупштини 27. фебруара 2000. Зоран Ђинђић је победио пети пут у трци за председника странке. Против кандидат за председника странке му је био дотадашњи потпредседник Слободан Вуксановић. За потпредседнике су изабрани Предраг Филипов и Борис Тадић а реизабрани Слободан Гавриловић и Зоран Живковић. После ове скупштине Вуксановић напушта ДС и 2001. оснива Народну демократску странку а крајем 2004. је ујединио са Демократском странком Србије. 20. и 21. јуна 2000. одржане су седнице главног одбора Демократске странке у Великој Плани. На овој седници се одлучило да се одлучније иде на изборе а представљен је и план акције под називом Милион сигурних гласова. За шефа Изборног штаба ДС-а постављен је Чедомир Јовановић.

21. јула 2000. године, створена је коалиција Демократска опозиција Србије (ДОС) уједињавањем Савеза за промене и још 10 опозиционих странака; коалиција је обухватала 18 странака. У ДОС-у су најјачи били Српски покрет обнове и ДС. Међутим, СПО је током те године напустио ову коалицију.

ДОС је за кандидата на ванредним изборима за председника СРЈ 24. септембра 2000. изабрао Војислава Коштуницу, који је и победио. Актуелна власт је пак сматрала да су резултати лажирани. Организовани су масовни митинзи и 5. октобра народ је на силу заузео све најважније државне институције и довео ДОС на власт, а победу је потврдио и Уставни суд.

Влада Зорана Ђинђића

Демократска опозиција Србије је на изборима за Скупштину Србије, 23. децембра 2000. освојила већину од чак 176 народних посланика у парламенту (ДС-у је припало 47 места). За председника нове Владе Србије изабран је Зоран Ђинђић.

Странка југословенског председника Коштунице, ДСС је августа 2001. године напустила ДОС и републичку Владу. То је означило велику кризу у владајућој коалицији, али премијер је ипак успео да сачува коалицију и већину у Скупштини. 5. октобра 2001. године, одржана је скупштина ДС-а на којој је шести пут за председника изабран Зоран Ђинђић а за потпредседнике изабрани су Чедомир Јовановић и Гордана Чомић а реизабрани Зоран Живковић и Борис Тадић.

На изборима за председника Србије 2002. Демократска странка је подржала бившег потпредседника и бившег члана, кандидата са листе <<Група грађана – „Најбоље за Србију – Мирољуб Лабус">> Мирољуба Лабуса, који је био и председник је Управног одбора Г17 плус, експертске групе 17 економиста из Србије и Црне Горе. Републичка изборна комисија је ове изборе поништила и они су били неуспешни јер је важио стари закон по коме излазност морала бити већа од 50%. 15. децембра 2002. Мирољуб Лабус постаје председник нове странке Г17 плус.

Убиство Ђинђића и крај ДОС-а

Зоран Живковић је вршио дужност председника до избора новог председника.

Дана 12. марта 2003. године убијен је премијер Србије и лидер демократа Зоран Ђинђић. Сахрањен је 15. марта у Београду. Главни одбор партије одлучио је да странку води, до избора новог председника, Зоран Живковић. Он је постао и председник Владе Републике Србије.

ДОС се распао у јесен 2003. године, када је и Влада изгубила већину у Скупштини. Расписани су ванредни парламентарни избори за 28. децембар. Демократска странка наступила је самостално и освојила 37 посланичких места. Међутим, она није ушла у нову Владу, коју су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПОНС, уз помоћ СПС.

Руководство Бориса Тадића

На децембарским изборима 2003. године, Борис Тадић, тадашњи потпредседник демократа и тадашњи министар одбране СЦГ, предводио је листу ДС и тада је постао шеф Посланичке групе партије у републичком парламенту.

На изборима за председника ДС, 22. фебруара 2004, Скупштина странке изабрала је убедљивом већином гласова Бориса Тадића за новог лидера, против кандидат му је био дотадашњи заменик Зоран Живковић. Четири потпредседника изабрана су са Тадићеве листе. То су били Ненад Богдановић, Бојан Пајтић, Душан Петровић и Слободан Гавриловић.

Тадић је постао кандидат ДС на изборима за председника Србије јуна 2004. Победио је у другом кругу, 27. јуна, кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића.

ЛДП и опозиција

У децембру 2004. године на иницијативу 11 чланова ДС-а из странке је искључен бивши потпредседник Чедомир Јовановић. Заједно са њим из странке иступају Ненад Прокић, Никола Самарџић, Бранислав Лечић и Ђорђе Ђукић. Новембра 2005. године још 16 чланова ДС иступа из странке и заједно са Јовановићем оснивају нову странку Либерално-демократску партију.

Пре изласка ЛДП фракције, Демократска странка се спојила с Демократским центром и Отпором и привукла је известан број чланова Грађанског савеза Србије. Посланици Демократске странке одлучили су да напусте републичку Скупштину, октобра 2005. године, због тога што су сматрали да су им незаконито одузета два мандата.

На XII страначкој Скупштини, 18. фебруара 2006, Борис Тадић је реизабран на функцију председника. За потпредседнике су изабрани Драган Шутановац и Вида Огњеновић а реизабрани Ненад Богдановић, Бојан Пајтић и Душан Петровић.

Избори 2007, 2008 и 2012.

На изборима за Народну скупштину одржаним 21. јануара 2007. године, Демократска странка је учествовала у коалицији са странком Расима Љајића и освојила је 64 посланичка места и 37 представника у Скупштини Аутономне покрајине Војводине.

На изборима 2008. Демократска странка је, заједно са Г17+, СПО-ом, СДП-ом и ЛСВ-ом, у оквиру коалиције За европску Србију, освојила 102 мандата у Скупштини Републике Србије (ДС је добила 64) и 57 у Скупштини АП Војводине.

На XIV страначкој Скупштини, 18. децембра 2010, Тадић је поново реизабран за председника странке.

На изборима 2012. ДС је направила коалицију са СДПС, ЛСВ, ДХСС и још неким малим странкама под називом Избор за бољи живот — Борис Тадић. Ова коалција је освојила 22,07% и 67 посланика од којих 49 је добила ДС (касније је задржала 48).

Међутим на председничким изборима кандидат ДС-а Борис Тадић је у првом кругу стигао први са 25,31% али је побеђен у другом кругу од напредњачког кандидата Томислава Николића. ДС након безуспешног покушаја формирања Владе прелази у опозицију.

После седнице Главног одбора 4. новембра 2012, дотадашњи председник Борис Тадић одлучио је да се не кандидује поново на функцију председника.[4]

Председник Драган Ђилас

На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке 25. новембра 2012, за новог председника изабран је Драган Ђилас, градоначелник Београда и дотадашњи заменик председника странке. Први пут у историји странке проширен је број потпредседника са 5 на 7 и уведена функција почасног председника. За потпредседнике су изабрани Миодраг Ракић, Наташа Вучковић, Дејан Николић, Весна Мартиновић, Јован Марковић и Горан Ћирић а реизабран је Бојан Пајтић док је за почасног председника акламацијом је именован Борис Тадић. Драгољуб Мићуновић је поново изабран за председника Политичког савета ДС.[5]

Дана 27. децембра 2012. године. главни одбор странке је одлучио да сви министри из бивше владе врате мандате странци.[6] Од бивших министара већина је понудила мандате странци. За разлику од других бившим министрима Горану Богдановићу, Божидару Ђелићу и Драгану Шутановцу дозвољено је да задрже мандате под тврдњом да су потребни странци у парламенту. Горан Богдановић задржао је свој мандат по тврдњи странке јер је једини од бивших министара са Косова и Метохије и због решавања косовског питања којим се бавио као бивши министар за Косово и Метохију. Драган Шутановац задржао је свој мандат по тврдњи странке јер се бавио безбедносним питањима као бивши министар одбране. Божидар Ђелић задржао је свој мандат по тврдњи странке јер се бавио европским интеграцијама. Бивши министар Милан Марковић је напустио странку након враћања мандата. Мандате странци одбили су да врате Душан Петровић и Вук Јеремић.[7]

Због противљења одлуци странке Извршни одбор је искључио Душана Петровића 31. јануара[8] a Вука Јеремића 14. фебруара 2013. године.[9] Вук Јеремић је због те одлуке поднео тужбу Уставном суду сматрајући да одлука странке није уставна.[10] Након одбијања те жалбе од стране Уставног суда Јеремић је испоштовао одлуку и напустио ДС али је задржао мандат посланика.[11]

У том периоду руководство странке је сматрало да странка треба да пружи подршку актуелној власти у решавањима косовског питања.[12]

Дана 30. јануара 2014. године почасни председник Демократске странке, бивши председник Србије и странке Борис Тадић, напустио је странку у којој је био од обнављања рада 1990. године.[13] Уз Тадића, странку су напустиле Јелена Триван и Снежана Маловић, потпредседник Миодраг Ракић, један број некадашњих посланика и бивших министра који су оснивали нову странку под називом Нова демократска странка.[14]

На изборима 2014. ДС је направила коалицију са Новом странком, Демократским савезом Хрвата у Војводини, Богатом Србијом и Удруженим синдикатима Србије „Слога” под називом Са Демократском странком за Демократску Србију.[15][16] Ова коалција је освојила 6,03% и 19 посланика од којих 14 је добила ДС. Након завршетка парламентарних избора, Драган Ђилас је расписао ванредну скупштину и кандидовао се за реизбор на функцију председника странке. Против кандидат му је био заменик председника Бојан Пајтић.[17]

Председник Бојан Пајтић

На XVIII ванредној изборној Скупштини Демократске странке, делегати странке су изабрали Бојана Пајтића за новог председника ДС-а. За потпредседнике су изабрани Борислав Стефановић, Наташа Вучковић, Горан Јешић, Маја Виденовић и Гордана Чомић а за председника Политичког савета је реизабран Драгољуб Мићуновић.[18]

Дана 10. децембра 2015. године, шеф посланичке групе у скупштини Србије и потпредседник ДС, Борислав Стефановић напустио је странку. [19] 29. јуна 2016. године, бивши председник и бивши градоначелник Београда Драган Ђилас напустио је ДС чији је био председник од 2012. до 2014. године.[20]

Председник Драган Шутановац

Драган Шутановац — Председник ДС-а од 2016. године

На првим директним изборима 2016. године, преостали чланови Демократске странке изабрали су за новог председника Драгана Шутановца.[21]

Истакнути чланови

  • Драган ШутановацПредседник ДС. Посланик у Народној скупштини Републике Србије. Потпредседник ДС 2006—2012.
  • Драгољуб МићуновићПредседник Политичког савета ДС и Посланик у Народној скупштини Републике Србије. Члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Председник ДС 1990—1994.
  • Бојан ПајтићПредседник ДС 2014—2016. и Председник Владе АП Војводине 2004—2014.
  • Божидар ЂелићПотпредседник Владе Републике Србије 2007—2011.
  • Дејан НиколићПосланик у Народној скупштини Републике Србије. Потпредседник ДС 2012—2014.
  • Весна МартиновићПосланица у Народној скупштини Републике Србије. Потпредседница ДС 2012—2014.
  • Јован МарковићПосланик у Народној скупштини Републике Србије. Потпредседник ДС 2012—2014.
  • Горан ЋирићПотпредседник ДС 2012—2014.
  • Оливер ДулићЧлан Председништва ДС и Председник Скуптштине Републике Србије 2007—2008.
  • Љиљана ЛучићПосланица у Народној скупштини Републике Србије. Потпредседница ДС 1998—2000.
  • Ружица ЂинђићЧланица Председништва ДС и почасна председница Форума жена ДС.
  • Мирослав ВасинПредседник Покрајинског одбора ДС за Војводину.
  • Балша БожовићПредседник Градског одбора ДС Београд. Председник Демократске Омладине 2009—2013.
  • Зоран АлимпићЗаменик председника Скупштине града Београда 2008—2013. и вршилац дужности градоначелника Београда 2007—2008.
  • Александра ЈерковЧлан Председништва и Портпарол ДС.
  • Иван ВујачићЧлан Политичког савета. Члан Председништва ДС 2008—2012. и Амбасадор Србије у САД 2002—2009.
  • Драган ДомазетЧлан Политичког савета. Потпредседник ДС 1992—1993.
  • Слободан ГавриловићПотпредседник ДС 1995—1998, 1999—2001 и 2004—2006.
  • Вида ОгњеновићЧланица Политичког савета. Амбасадор Србије у Данској 2011—2013. и потпредседница ДС 2004—2006. Придружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989.
  • Радмила ХрустановићАмбасадор Србије у Словачкој, Заменица градоначелника 2004—2008. и Градоначелница Београда 2001—2004.
  • Звездана ПоповићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989.
  • Бранислав ЛечићМинистар за културу 2001—2004. Напустио странку 2005 a 2014 поново приступио странци.

Бивши чланови

1919—1948

  • Љубомир ДавидовићЈедан од оснивача ДС 1919. Председник ДС 1919—1940, градоначелник Београда 1910—1914 и председник владе Краљевине СХС 1919—1920, 1924. Преминуо 19. фебруара 1940. године.
  • Милан ГролПредседник ДС 1940—1946. и Министар просвете Краљевине СХС 1927—1929.
  • Јаша ПродановићЈедан од оснивача ДС 1919. Напустио странку 1919.
  • Љубомир СтојановићЈедан од оснивача ДС 1919. Напустио странку 1919.
  • Милорад ДрашковићМинистар унутрашњих послова Краљевине СХС 1920—1921. Убијен у атентату 21. јула 1921. године.
  • Иван ТавчарГрадоначелник Љубљане 1911–1921. Преминуо 19. фебруара 1923. године.
  • Светозар ПрибићевићЈедан од оснивача ДС 1919. Министар унутрашњих послова 1920—1921. и министар просвете 1920—1922. Краљевине СХС. Напустио странку 1924.
  • Грегор ЖерјавМинистар социјалне политике Краљевине СХС 1921—1922. Напустио странку 1924.
  • Милко БрезигарПосланик у скупштини Краљевине СХС 1919—1924. Напустио странку 1924.
  • Иван РибарПредседник Уставотворне скупштине Краљевине СХС 1920—1922. Искључен из странке 1938.
  • Војислав ВељковићЈедан од оснивача ДС 1919. Преминуо 28. јануара 1931. године.
  • Иван ХрибарГрадоначелник Љубљане 1896–1910. Преминуо 18. априла 1941. године.

1989—

  • Десимир ТошићПредседник предратне Демократске омладине 1940—1948. Потпредседник ДС 1990—1993. Преминуо 8. фебруара 2008.
  • Борислав ПекићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Преминуо 2. јула 1992.
  • Никола МилошевићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991. Премниуо 24. јануара 2007.
  • Коста ЧавошкиЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Председник Извршног одбора ДС 1990. Напустио ДС 1991.
  • Владан ВасилијевићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991. Премниуо 29. априла 1997.
  • Гојко ЂогоЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Слободан ИнићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Владимир ГлигоровЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Милован ДанојлићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1991.
  • Војислав КоштуницаЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Потпредседник ДС 1990—1992. Напустио ДС 1992.
  • Душан ВукајловићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992. Преминуо 1994.
  • Радослав СтојановићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992. Преминуо 31. августа 2011.
  • Марко ЈанковићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992.
  • Мирко ПетровићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992.
  • Ђурђе НинковићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Секретар Извршног одбора ДС 1990. Напустио ДС 1992.
  • Александар Саша ПетровићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992. Преминуо 20. августа 1994.
  • Александар ИлићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Напустио ДС 1992.
  • Љубомир ТадићПридружени члан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Преминуо 31. децембра 2013.
  • Владан БатићПредседник градског одбора Београд ДС 1990—1992. Напустио странку 1992. Преминуо 29. децембра 2010. године.
  • Милан Гале МушкатировићПредседник градског одбора ДС Београд 1993. Преминуо 27. септембра 1993. године.
  • Радомир ШаперПредседник градског одбора ДС Београд 1993—1994. Преминуо 6. децембра 1998. године.
  • Мирољуб ЛабусПотпредседник ДС 1994—1997. Напустио странку 1997.
  • Слободан ВуксановићПотпредседник ДС 1997—2000. Напустио странку 2000.
  • Зоран ЂинђићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Председник ДС 1994—2003. Убијен у атентату 12. марта 2003. године.
  • Милорад ПеришићЧлан иницијативног одбора за обнављање рада ДС 1989. Амбасадор Србије у Канади 2001—2003. и потпредседник ДС 1994—1999. Преминуо 6. маја 2003. године.
  • Чедомир ЈовановићПотпредседник ДС 2001—2004. Искључен из странке 2004.
  • Ненад БогдановићПотпредседник ДС 2004—2007. Градоначелник Београда 2004—2007. Преминуо 27. септембра 2007. године.
  • Горан КнежевићГрадоначелник Зрењанина у два мандата. Искључен из странке 2009.
  • Зоран ЖивковићЗаменик председника ДС 2001—2004, вршилац дужности председника 2003—2004. и Председник Владе Републике Србије 2003—2004. Напустио странку 2012.
  • Милан МарковићМинистар за државну управу и локалну самоуправу 2007—2012. Напустио странку 2012.
  • Душан ПетровићПосланик у Народној скупштини Републике Србије. Искључен из странке 2013.
  • Вук ЈеремићПредседник Генералне Скупштине УН 2012—2013. Искључен из странке 2013.
  • Предраг ФилиповАмбасадор Србије у Словенији 2007—2012, Амбасадор Србије у Јапану 2001—2006. и потпредседник ДС 2000—2001. Напустио странку 2013.
  • Борис ТадићПредседник Републике Србије 2004—2012, Председник ДС 2004—2012. и Почасни председник ДС 2012—2014. Напустио странку 2014.
  • Јелена ТриванПотпредседница ДС 2010—2012. Напустила странку 2014.
  • Миодраг РакићПотпредседник ДС 2012—2014. Напустио странку 2014. Преминуо 13. маја 2014. године.
  • Александар ШапићПредседник општине Нови Београд. Напустио странку 2014.
  • Борислав СтефановићПотпредседник ДС 2014—2015. Бивши шеф Преговарачког тима за Косово и Метохију. Напустио странку 2015.
  • Драган ЂиласПредседник ДС 2012—2014. и Градоначелник Београда 2008—2013. Напустио странку 2016.
  • Бранислав БелићВршилац дужности Градоначелника Београда 2008. Преминуо 17. јула 2016. године.

Галерија

Види још

Референце

Литература

  • Мојовић, Горица (2011). Србија и Демократска странка — Хронологија 1990—2010. Београд: Демократска странка. ISBN 978-86-7856-115-3. 

Спољашње везе