Доситејев врт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Доситејев врт
Dositejev vrt naslovna.jpg
Доситејев врт
Типнаучно-стручни часопис
Формат24 cm
ИздавачЗадужбина „Доситеј Обрадовић“
Главни уредникПроф. др Драгана Вукићевић
Оснивање2013
Језиксрпски
ISSN2334-9476
Веб-сајтДоситејев врт

Доситејев врт, годишњак Задужбине “Доситеј Обрадовић“ - часопис специјализован за 18. век, намењен је публиковању радова из свих области истраживања Доситејевог дела као и српске и других култура 18. века повезаних са Доситејевим деловањем.

О часопису[уреди]

Задужбина "Доситеј Обрадовић" [1] издавач је часописа Доситејев врт [2] чијим годишњим активностима, везаним за популаризовање Доситејевог дела , је посвећена засебна рубрика – Летопис Задужбине Доситеј Обрадовић.

Периодичност излажења[уреди]

Излази од 2013. године једанпут годишње.

Уредници[уреди]

Главна уредница часописа је професорка српске књижевности 18. и 19. века на Филолошком факултету у Београду, др Драгана Вукићевић

Чланови Уредништва су:

  • академик Марио Капалдо из Италије (предавач словенске филологије на Универзитету у Риму);
  • Марија Рита Лето, (професор славистике на Универзитету „Gabriele d’Anuncio“ у Пескари; преводилац Доситеја и ауторка бројних стручне студије и књиге о њему);
  • професор Роберт Ходел (немачки слависта који је превео дела Доситеја, Андрића, Михаиловића, Настасијевића);
  • Мирослав Тимотијевић, ред. проф. на Филозофском факултету у Београду,
  • Љиљана Бајић, ред. проф на Филолошком факултету у Београду,
  • Марија Бишоф (уредник програма у Културно-просветној заједници Србије)
  • Александра Угреновић, асистент на Филолошком факултету у Београду


Аутори прилога[уреди]

Аутори прилога су проучаваоци књижевности и културе 18. века, универзитетски професори, компаратисти, историчари књижевности, филолози... У првим бројевима највећи допринос су дали италијански и српски компаратисти (студије Снежане Милинковић, Николета Кабаси, Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Моника Фин...).

Посебна рубрика се односи на просветитељство у другим земљама (радови слависта Петра Буњака и Александре Корде Петровић). О семиотици свакодневице, историји одевања, изгледу градова, вртова, кући у којој је становао Доситеј писали су Лада Ускоковић, Марија Митровић, Карин Есман Кнудсен, Стеван Бугарски.

Доситејево време се проучава из различитих углова: кроз историју филозофске мисли (рад Слободана Жуњића), историју језика (студија Александра Милановића), историју жанра (радови Татјане Јовићевић, Александра Пејчића, Смиљане Ђорђевић, Исидоре Поповић, Милијане Симоновић). Путописни и имаготипски аспекти тема су имаголога Владимира Гвоздена Моћ, жанр, субјект – неколико напомена о европским путничким и Томаша Евертовског који је у Доситејевом врт објавио ексклузиван текст Слика Кине у тајној информацији о снази и стању Кинеског царства Саве Владисављевића написан после његовог путовања у Кину.

У рубрици Доситејеви читаоци сабрани су прикази младих проучавалаца Доситејевог дела запослених на факултетима, институтима или у Матици српској (то су радови Ненада Ристовића, Александре Угреновић, Ане Живковић, Драгане Грбић, Игора Перишића, Милице Ћуковић, Драгане Белеслијин, Јелене Марићевић.

У часопису се објављују и портрети добитника награде Доситеј Обрадовић за животно дело (студија Јована Н. Грујића О Владети Јеротићу и његовом делу или Владимира Јовановића о Бисерки Цвејић) као и заборављени књижевни прилози (напомене о Теодору Радичевића из пера професора Српске књижевности 18. и 19. века Душана Иванића), синтетичке студије о ранијим проучавањима Доситеја новосадског професора Николе Грдинића као и емпиријска истраживања будућих предавача у школама (истраживања Биљане Јовановић, Милана Потребића, Невене Жупањац).

Теме[уреди]

  • Доситеј Обрадовић – живот и дело
  • Доситеј Обрадовић и његови савременици
  • Рецепција и актуелност дела Доситеја Обрадовића
  • Књижевност, култура и историја 18. века
  • Семиотика свакодневице у 18. веку

Електронски облик часописа[уреди]

Електронска верзија часописа може се преузети са сајта Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Београду, у ПДФ формату [3]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/index.html. Приступљено 1. 7. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/izdanja/dositejev_vrt.php. Приступљено 1. 7. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/biblioteka/biblioteka.php. Приступљено 1. 7. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]