Драган Цале Марић

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. ма

Драган Цале Марић
Датум рођења(1966-05-29)29. мај 1966.(57 год.)
Место рођењаБеоградСФР Југославија
ДржављанствоРепублика Србија
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду; Филолошки факултет Универзитета у Београду
ЗанимањеФилмски и тв сниматељ; Професор Опште Лингвистике - мастер
ДеловањеДиректор, Дечји културни центар Београд
СупружникЈасмина Митровић Марић
Деца2
НаградеНаграда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” за 2023. годину

Драган Цале Марић (Београд, 29. мај 1966) је универзитетски професор посвећен менаџменту у области педагогије и уметничког стваралаштва деце и за децу. Његова супруга је српски културолог и дипломата др Јасмина Митровић Марић. Отац је двоје деце: Матија, доктор медицине и Андрија (+1997-2013).

Образовање[уреди | уреди извор]

Завршио је ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Београду и Средњу електротехничку школу „Раде Кончар“, смер студијски техничар.

Високо образовање

Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду - дипломирани филмски и ТВ сниматељ (1994) Филолошки факултет Универзитета у Београду - мастер студије Општа лингвистика (2010)

Академска звања и радно искуство[уреди | уреди извор]

од 2014. Дечји културни центар Београд, директор;
од 1997. Академија уметности, прошао сва академска звања од асистента и доцента шефа Катедре редитеља и професора Саве Мрмка, до звања ванредног професора (од 2011.год) на Катедри за филмску и ТВ камеру на предметима: Електронска камера I и Основе снимања филмском и ТВ камером.
од 2006. Академије уметности, члан Савета;
1994-2003. РТВ БК Телеком, директор фотографије, члан креативног тима задужен за поставку визуелног идентитета;
1992-1994. РТВ Политика, руководилац групације -шеф сниматеља и камермана;
1991-1992. Национална ТВ Холандије (Nederlands Publieke Omroepbestel), руководилац креативног тима сектора слике;
1986-1991. РТВ Београд (РТС), ТВ сниматељ документарног, играног, информативног, забавног и спортског програма, као и мултидисциплинарних, директних и одложених преноса;

Филмски и видео рад (избор)[уреди | уреди извор]

Директор фотографије, сниматељ или камерман у преко 600 телевизијских остварења различитих ТВ жанpова; Снимио преко 150 документарних филмова, као што су: “Девет страна света”, “Панчевачке беле ноћи”, “Поздрав из Београда”, “Срећна Нова”, “Глисандо - Марина Арсенијевић”, “Мала српска читанка” (серијал од преко 80 епизода), “Сава Шумановић”, “Удешавање гласа”, “Бунтовна Кантанга”, “Досије Хаг”, “Васкршње васкрсавање”, “Улица добре воље”, “Аризани”, “Двобој”…

Менаџмент у области педагогије, стваралаштва деце и младих и за децу и младе[уреди | уреди извор]

Као директор Дечјег културног центра Београд спаја знања, вештине и искуства из области визуелно-уметничких делатности и академског педагошког рада, што је условило подизање програмског и продукцијског стандарда стваралаштва деце и младих и стваралаштва за децу и младе у овој установи. Последично су унапређени програми и продукцијске поставке постали стандарди у читавој Србији, јер проф. Марић део свог рада посвећује едукацији колега који раде са децом и за децу колико у земљи толико и у региону, али и клубовима и допунским школама српског језика у дијаспори. Први пут у историји, нарочите изазове решава током пандемије Корона вируса када као руководилац примењује кризни менаџмент у раду институције коју води.

а) Кризни менаџмент у ДКЦБ

Март 2020. године је почетак готово двогодишњег трајања пандемије Корона вируса за које нико није имао искуства у пракси. Свестан колико институционализован и стручно вођен креативни рад може да превенира тегобе изазване наглим прекидом редовних животних активности код деце и не ретко суочавањем са смрћу у породици, Драган Цале Марић иницира онлај окупљање тима ДКЦБ-а који први у земљи наставља да ради са децом у онлајн формату, анимира најмлађе широм Србије и расејања, осмишљава и прилагођава програме, акције, такмичења, објављује радове деце из различитих области, не прекида креативно-педагошку подршку најмлађима у новонасталој ситуацији, отвара комуникационе канале које креативни тим ДКЦБ-а, чију посебност директор Марић увек и свуда истиче, посвећено остварује. Тако је ДКЦБ био прва институција културе за децу која запараво није била закључана током пандемије, већ се изузетном брзином пребацила на кризни менаџмент и прилагодила садржаје онлајн окупљању, подршци и стварању деце и младих;

б) Међународна сарадња

Драган Цале Марић обнавља „Међународни клуб пријатељства“[1] који окупља страна дипломатско-конзуларна представништва у Београду са циљем да деца дипломата откривају Србију на креативан начин, упознају културу и лепоту одрастања својих другара, а да наша деца открију културу различитих земаља света и детињства својих вршњака у њима. Посебна пажња посвећена је манифестацији „Свесрпски дечји сабор“[2] коју Драган Цале Марић сматра својимн најзначајнијим доприносом. Сабор окупља нашу децу из дијаспоре од којих се већина први пут сусреће и упознаје земљу свог порекла и која гостују у породицама вршњака из београдских основних школа. Нарочита пажња се посвећује билатералној сарадњи, размени и заједничким програмима са сродним интитуцијама у региону од Љубљане, Сплита, Подгорице, Сарајева, Бањалуке, Скопља, до Будимпеште, Беча, Софије... Унапређена је и традиционална, најстарија међународна дечја манифестација старог континента „Радост Европе“ која последњих година надраста и своје име, те нам се у игри и радости придружују и деца из Кине, Аустралије, Намибије...

в) Унапређење програмског садржаја ДКЦБ

2022. Продуцент програма обележавања 70 година од оснивања Дечјег културног центра Београд, аутор уводног текста и уредник издања монографије “Од игре до слободе“[3] поводом јубилеја, за издавача Дечји културни центар Београд;
2021.
  • Иницијатор обнове и продуцент Међународног клуба пријатељства у оквиру којег успоставља сарадњу са дипломатским мисијама, страним културним центрима у Србији и иностранству, институтима за учење страних језика и култура;
  • Суоснивач и копродуцент манифестације „Дан традиције“ у сарадњи са Удружењем кореографа народних игара Србије (УКНИС);
2019. Руководилац партнерске институције европског пројекта „Young Theatre on the move” реализованог у сарадњи са институцијама и организацијама из Француске, Словеније, Румуније, Пољске и Србијe;
2018. Oснивач и идејни творац манифестације „Свесрпски дечји сабор“, фестивала деце и младих из региона и дијаспоре, под покровитељством председника Републике Србије;
2017-2018.
  • Руководилац партнерске институције европског пројекта „Young Theatre”, реализованог у сарадњи са институцијама и организацијама из Словеније, Румуније, Пољске и Србијe;
  • ЕУ сертификат за промоцију европских вредности у култури у оквиру манифестације „Радост Европе“ - ЕФФЕ - Европа за фестивале, фестивали за Европу;
2017.
  • Уводничар и уредник монографије “Деца су украс света“, поводом 65 година од оснивања Дома пионира (ДКЦБ), за издавача Дечји културни центар Београд;
  • Извршни продуцент перформанса “Реке” у Лондону;
  • Иницијатор фестивала и конкурса „Мој љубимац“;
2016.
  • Извршни продуцент манифестације “Дечје београдско пролеће”;
  • Извршни продуцент програма за децу у оквиру “Београдске зиме”;
  • Извршни продуцент прве српске рок опере за децу “Тесла и битка на Магнетном пољу”, ДКЦБ, на репертоару Народног позоришта;
  • Оснивач националног фестивала дечјег видео клипа “КИДИКЕМ“;
  • Копродуцент фестивала дечјих аматерских позоришта “Глумијада“;
2015. Извршни продуцент фестивала “Плесни сусрети“;
Од 2014. Члан Одбора Међународног сусрета деце Европе „Радост Европе“;
2014. Аутор хуманитарне акције “Осликавање керамичких ускршњих јаја” која је постала традиција деце-сликара у радионицама ДКЦБ-а ;

Од 2014. године, под руководством Драгана Цалета Марића, резултат рада ДКЦБ-а препознаје се по вишеструком порасту броја програма за децу – преко 1000 годишње, уз гостовања програма у региону, Европи и свету, као и броја најмлађих Београђана који дневно посећују програме као учесници или публика – близу 200 000 годишње.

г) Литерарно и музичко издаваштво (за издавача ДКЦБ)

Нарочито је унапређена издавачка књижевна и музичка продукција ДКЦБ-а које, за издавача, потписује Драган Цале Марић иницирајући и двојезична (српско-енглеска) издања за децу из дијаспоре која тако лакше уче језик свог порекла.

  • Сунце се пентра изнад Дечјег културног центра – Слободан Станишић;
  • Илустрована биографија Чика Јове Змаја – Јелена Допуђ;
  • Авантуре Марка Краљевића - Слободан Станишић (двојезично издање);
  • Срце лупа преко реда од разреда до разреда – јубиларна 150. књига Слободана Станишића;
  • Роботи путују - Слободан Станишић;
  • Петак огребао колена - Слободан Станишић;
  • Распуштена песмарица – збирка песама ученика основних школа, приређивач Слободан Станишћ
  • Дечје београдско пролеће 2023
  • Бранко Коцкоца и хор ДКЦБ
  • Пеђолино и Хор ДКЦБ
  • Деца композитори – 27. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва
  • Химне - Хор Дечјег културног центра Београд
  • Кад бих – 26. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва, деца композитори
  • Дечје београдско пролеће 2021 – рођенданско издање
  • Поздрав из Србије, Миња Субота
  • ФЕДЕХО – VIII регионални фестивал хорова деце и младих 2019
  • Дечје београдско пролеће 4
  • Београд је дивна прича – збирка песама о Београду
  • ФЕДЕХО – VII регионални фестивал хорова деце и младих 2018
  • ФЕДЕХО – VI регионални фестивал хорова деце и младих 2016
  • Мјузикли - издање Хора Дечјег културног центра Београд
  • Круна од нота - збирка вокалних композиција са Републичког фестивала дечјег музичког стваралаштва
  • Док небом шетам и Верујем – збирка вокалних композиција са XVIII и XIX Републичког фестивала дечјег музичког стваралаштва

Стручни иступи и ауторски текстови[уреди | уреди извор]

Драган Цале Марић нарочито инсистира на научно-стручном раду и усавршавању не само запослених, већ свих оних чији је рад посвећен најмлађима. ДКЦБ се међу институцијама сродних делатности у Србији и региону препознаје као незванични научни институт не само по броју запослених доктора и магистара наука, већ пре свега по броју семинара, конгреса, округлих столова, трибина, научних радионица који су посвећени различитим аспектима и изазовима у одрастању деце и младих, посебно оних са посебним потребама. Циљ је да се размене искуства и унапреди рад са налмлађима у целој Србији. Бројни зборници научних радова са ових скупова сведоче о важности сталне научне потпоре у раду са најмлађима. Једена од практичних последица оваквог приступа јесу и отворена врата ДКЦБ-а са психолошким саветовалиштем и педагошко-креативним радионицама за ученике, професооре и родитеље који имају потребу за стручним превазилажењем траума које су последица трагичних страдања вршњака у ОШ“Владислав Рибникар“ маја 2023. године. Део стручних, научних окупљања ДКЦБ остварује са различитим институцијама као што су: Канцеларија заштитника грађана, Институт за ментално здравље, Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих Владе Републике Србије, Учитељски, Филозовски, Филолошки факултети и институти при Универзитетима у Београду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици.

од 2014. Учесник, подносилац сепарата на научним скуповима, радионицама, трибинама, округлим столовима и сл. у организацији ДКЦБ-а
2007. Приредио скрипту Видео принципи, техничко-технолошки сажетак о савременом функционисању ТВ сигнала намењен студентима прве године ФТВ камере;
2004. Визитинг професор на академији ИВАС у Минхену, Катедра за покретну и непокретну слику Николе Радошевића, тема Улога сниматеља у манипулацији ТВ сликом.

Награде и признања ДКЦБ-а у време руковођења Драгана Марића[уреди | уреди извор]

2018. Вукова награда Културно–просветне заједнице Србије за 2017. годину;
2017.
  • Сретењски орден трећег степена Републике Србије за доприносе у култури;
  • Светосавска награда Министарства просвете Републике Србије

Награде и признања Проф. ма Драгана Марића (избор)[уреди | уреди извор]

2023. Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“[4]
2013. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије;
2001. Награда на Међународном фестивалу документарног, краткометражног и анимираног филма „Кугла”, директор фотографије и сниматељ, редитељ Драган Елчић, продукција Академија уметности БК;
1993. Награда на Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма, директор фотографије и сниматељ „Панчевачке беле ноћи“, документарни телевизијски филм, редитељ Ненад Кркелић, продукција ТВ Политика;
1993. Награда на Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма „Kатарза пре и после“, експериментални уметнички филм, директор фотографије и сниматељ, режија Јасмина Митровић, продукција ТВ Политика;
1991. Награда за најбољу емисију у области културе и уметности на последњем Југословенском телевизијском фестивалу у Неуму „Девет страна света“, телевизијски есеј о култури и уметности, директор фотографије и сниматељ, аутор и редитељ Јасмина Митровић, продукција ТВ Политика.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]