Пређи на садржај

Дубокоморски гигантизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Испитивање џиновске лигње од 9 m, другог по величини главоношца, која је испливала на обалу Норвешке.

Дубокоморски гигантизам или понорски гигантизам у зоологији је тенденција да врсте животиња које живе у дубоким водама достигну већу величину од својих рођака у плитким водама у великом таксономском опсегу. Предложена објашњења за ову врсту гигантизма укључују неопходну адаптацију на нижу температуру, недостатак хране, смањени притисак грабежљиваца и повећану концентрацију раствореног кисеоника у дубоком мору. Тешки услови и негостољубивост подводног окружења уопште, као и неприступачност амбисалне зоне за већину досадашњих подводних возила које је направио човек смањују могућност проучавања овог феномена.

Примери овог феномена су џиновска мокрица, џиновски амфипода, јапански рак паук, немертеански црви, седмокрака хоботница, краљ харинге, одређене врсте раже, као као и низ врста лигњи као што су колосална лигња џиновска лигња чији узорци су достигли 10[1] и 13 m.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Колоссальный кальмар рекордных размеров схвачен в Новой Зеландии”. Архивирано из оригинала 13. август 2020. г. Приступљено 12. јануар 2014. 
  2. ^ Большая советская энциклопедия: В 30 т. — М.: «Советская энциклопедия», 1969—1978.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]