Душан Рогић
| Душан Рогић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1855. |
| Место рођења | Шимановци, Аустријско царство |
| Датум смрти | непознато |
| Занимање | књижевник новинар |
Душан Рогић (Шимановци, 1855 – непознато) је био српски књижевник[1] који се залагао за права и положај Срба у Хрватској.
Биографија[уреди | уреди извор]
Школовао се у Сремским Карловцима, студирао је Филозофски факултет у Загребу. Био је уредник часописа Српски забавник,[2] листа који је пратио живот српске заједнице у Хрватској. 1897. отпуштен је из политичких разлога и прелази у Србију, био је наставник у гимназији у Пироту где му се губи сваки траг у току Првог светског рата.
Дела[3][уреди | уреди извор]
- Песме (1879)
- Нове песме (1881)
- Приповетке 1 (1887)
- Хајдукова ћерка (1889)
- Снови и јава - роман једног младожење (1891)
- Србин и Хрватица или љубав и народност (1892)[4]
- Три листа из живота (1892)
- За царску круну - из живота једног царевића (1892)
- Воштаница или зашто краљ сиђе са престола (1892)
- Невине жртве (1892)
- У престоници роман једне институтке (1896)[5]
- Новац и љубав - слике из живота (1909)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Да ли знате ко је Душан Рогић?”. Порталибрис књижара (на језику: српски). 2023-05-18. Приступљено 2023-09-04.
- ^ „Душан Рогић Archives”. РАСЕН (на језику: српски). Приступљено 2023-09-04.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања dušan rogić NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-09-04.
- ^ „Србин и Хрватица и Снови и јава – Душан Рогић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-09-04.
- ^ „У престоници – роман једне институтке – Душан Рогић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-09-04.