Пређи на садржај

Еве Франк

С Википедије, слободне енциклопедије
Ева Франк

Еве Франк или Ева Франк (1754. – 1816. или 1817.)[1][2] рођена Рахел Франк у Никопољу, Отоманско царство (данашња Бугарска),[1] била је вођа мистичног култа и једина жена која је проглашена Јеврејком месија према историчару Џерију Рабоу. Била је ћерка Јакуба Франка, претендента за јеврејског месије у 18. веку, и наводно Софије Асканије/Катарине Велике.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Еве Франк је добила име Ева 1760. године након преласка своје породице у католичанство. Већи део свог живота пратила је свог оца током његових путовања, а након смрти њене мајке 1770. године, тада шеснаестогодишња Ева је проглашена инкарнацијом Шекине, женског аспекта Бога, као и реинкарнација Девице Марије и тако је и сама постала предмет верског подкулта у близини католичког маријанског светилишта у Ченстохови, при чему су неки следбеници држали њене мале статуе у својим домовима.[3] Према историчару Џерију Рабоу, она је била једина жена која је проглашена јеврејском месијом.[4]

Њен отац Јакуб је ширио гласине да је Ева, коју су у то време често звали „Ева Романовна“, била ванбрачно дете Катарине II од Русије. Отац и ћерка су више пута путовали у Беч и успели да задобију наклоност двора.[1]

Верски вођа

[уреди | уреди извор]

Након смрти свог оца 1791. године, Ева је постала „света господарица“ и вођа култа. Ева Франк и њена два млађа брата, Јозеф и Рохус, преузели су одговорност за руковођење судом. Многи људи су наставили да иду у Офенбах на Мајни, у Готес Хаус, како су га верници звали.

Године 1800, Франкисти су послали „црвена писма“ (црвеним мастилом) стотинама јеврејских заједница охрабрујући прелазак на франкизам.[5] Међутим, Франкови рођаци нису имали ни статус нити снагу личности која је потребна да би се култ одржао и како је време одмицало број ходочасника и залиха новца драстично су се смањивали, док је Ева наставила да живи у навиклом луксузу.

Новембра 1813. године, после битке код Лајпцига, цар Александар I, тадашњи цар Русије, јахао је из Франкфурта у Офенбах да посети Еву.[6]

Смрт и контроверза

[уреди | уреди извор]

Коначно се задужила за три милиона гулдена 1817. године.[2] Наводно је умрла у сиромаштву 1816. године,[7] иако се верује да је побегла у Пољску и наставила да води заједницу након расформирања франкистичког суда и налога за хапшење војводе од Хесена.[1][2] Без обзира на то, њени следбеници су наставили да постоје све до средине 19. века.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Frank, Eva article by Rachel Elior in the Encyclopedia Judaica.
  2. ^ а б в Лжемессия: Яков Франк и франкисты, Z. Rubashev
  3. ^ Maciejko, Paweł. The Mixed Multitude: Jacob Frank and the Frankist Movement, 1755-1816. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2011:170-6.
  4. ^ Telushkin, Shira, Meet Eva Frank: The First Jewish Female Messiah, Jstor Daily, Jstor, April 27, 2022
  5. ^ Brawer, A. (1965). Galicia ve-Yehudeiha. стр. 197—275. 
  6. ^ 1788: Ein Messias im Isenburger Schloss - die "Frankisten" in Offenbach Архивирано 2011-06-13 на сајту Wayback Machine, Lothar R. Braun
  7. ^ „Also: Aziz Mehmed Effendi; Sabbateanism; Shabbateanism; Shabsazviniks; Shebsel; Zevi, Shabbetai”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 13. 5. 2009. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Медији везани за чланак Еве Франк на Викимедијиној остави