Евролига

Уколико сте тражили тренутну сезону, погледајте чланак Евролига 2018/19..

Евролига

Тренутна сезона или такмичење: 2018/19.
Лого Евролиге
Спорт	Кошарка
Основана	1957.
CEO	Жорди Бартомеу
Председник	Жорди Бартомеу
Број тимова	16
Конфедерација	ФИБА Европа
Домаћи куп	Еврокуп
Највише титула	Реал Мадрид (10)
Тренутни првак	Реал Мадрид (2017/18.)
Веб-сајт	www.euroleague.net

Евролига (енгл. EuroLeague) најјаче је и најважније клупско професионално кошаркашко такмичење у Европи. У њему учествује велики број клубова из већине земаља Европе. Такмичењем управља УЛЕБ, удружење европских професионалних лига. Клубови из Израела, чија је цела територија у Азији, такође учествују у овом такмичењу.

Историја

У досадашњој историји Евролига је пуно променила како концепт тако и систем такмичења. У почетку су најбољи тимови из већине земаља учествовале у њој. Тада је првацима држава било гарантовано место. Међутим са великим упливом финансија у спорт, тако је кошарка постала игра у којој је новац заузимао веома битно место. Из тих разлога квалитет се концентрисао углавном у финансијски јаким земљама или веома талентованим. Зато су поједине земље добиле више од једног представника, а у новије време поједини представници на основу својих добрих сезона у континуитету су потписали уговоре са Евролигом.

Један од шесторице оснивача био је Бора Станковић.

Називи такмичења

• ФИБА ера (1958–2001):
  • ФИБА Куп европских шампиона (1958–1991)
  • ФИБА Евролига (1991–2000)
  • ФИБА Супролига (2000–2001)
• УЛЕБ и ЕКА ера (2000–):
  • Евролига (2000–)

Формат такмичења

Лига броји 16 клубова. Први део такмичења игра се по двокружном бод систему у 30 кола. Осам најбољих тимова из првог дела такмичења пролазе у четвртфинале и упарују се по систему 1-8, 2-7, 3-6, 4-5. Четвртфинале се игра у серијама на 3 добијене утакмице по формату 2-2-1, а предност домаћег терена има екипа која је остварила бољу позицију у првом делу такмичења. Победници четвртфиналних серија пласирају се на Фајнал фор. Победник Фајнал фора добија титулу првака Европе. Сваке године се финални турнир одржава у другом граду.

Клубови у сезони 2018/19.

Клуб	Место	Дворана	Капацитет	Напомене
Анадолу Ефес	Истанбул	Синан Ердем Дом	16.000	А лиценца
Армани ексчејнџ Олимпија Милано	Милано	Медиоланум Форум	12.700	А лиценца
Барселона Ласа	Барселона	Дворана Блауграна	7.585	А лиценца
Будућност ВОЛИ	Подгорица	Спортски центар Морача	4.300	Првак Јадранске лиге 2017/18.
Дарушафака	Истанбул	Фолксваген арена	5.240	Победник Еврокупа 2017/18.
Жалгирис	Каунас	Жалгирис арена	15.552	А лиценца
Киролбет Басконија	Виторија	Фернандо Буеса арена	15.504	А лиценца
Макаби ФОКС	Тел Авив	Менора Мивташим арена	11.060	А лиценца
Олимпијакос	Пиреј	Дворана мира и пријатељства	11.600	А лиценца
Панатинаикос Суперфудс	Атина	Олимпијска дворана Никос Галис	18.989	А лиценца
Реал Мадрид	Мадрид	Палата спортова Покрајине Мадрид	15.000	А лиценца
Фенербахче Догуш	Истанбул	Спортска арена Улкер	13.000	А лиценца
ЦСКА Москва	Москва	Мегаспорт арена	13.126	А лиценца
Првак Бундеслиге Немачке 2017/18.
Финалиста ВТБ јунајтед лиге 2017/18.
Најбоље пласирани клуб АЦБ лиге 2017/18. који нема А лиценцу

А лиценца

Почев од сезоне 2009/10. одређеном броју клубова додељује се тзв. А лиценца која им обезбеђује вишегодишње наступе у Евролиги независно од услова потребних за Б лиценцу. Међутим, ови тимови морају да испуне неке друге критеријуме како би могли да добију А лиценцу. Поред резултата остварених у националним и УЛЕБ-овим такмичењима, вреднују се и комерцијални и инфраструктурни критеријуми попут прихода од ТВ права, посете на утакмицама и капацитета дворана. Пред сезону 2015/16. на снагу је ступило правило по коме А лиценцу могу имати максимално три клуба из једне земље.

Клубови који тренутно имају А лиценцу

Тимови су поређани на основу позиције на УЛЕБ-овој ранг листи након сезоне 2014/15.

• ЦСКА Москва (2009–)
• Реал Мадрид (2009–)
• Барселона (2009–)
• Олимпијакос (2009–)
• Макаби Тел Авив (2009–)
• Панатинаикос (2009–)
• Фенербахче Улкер (2009–)
• Анадолу Ефес (2009–)
• Саски Басконија (2009–)
• Жалгирис (2009–)
• Олимпија Милано (2012–)

Клубови који су изгубили А лиценцу

• Виртус Рома (2009–2011)
• Монтепаски Сијена (2009–2014)
• Малага (2009–2015)
• Проком Гдиња (2011–2013)

Хале

Клуб који спортским резултатима заслужи играње у Евролиги мора да испуни и минималне захтеве по питању хале у којој игра. Минимални број седишта у хали је 5000, за све евролигашке клубове. Додатно, клубови који желе да имају А лиценцу морају да играју у хали од минимум 10.000 места.

Сва финала Евролиге

Сезона	Победник	Друго место	Резултат	МВП	Тренер
1958.	АСК Рига	Академик Софија	86:81, 84:71	-	-
1958/59.	АСК Рига	Академик Софија	79:58, 69:67	-	-
1959/60.	АСК Рига	Динамо Тбилиси	61:51, 69:62	-	-
1960/61.	ЦСКА Москва	АСК Рига	61:66, 87:62	-	-
1961/62.	Динамо Тбилиси	Реал Мадрид	90:83	-	-
1962/63.	ЦСКА Москва	Реал Мадрид	69:86, 91:74, 99:80	-	-
1963/64.	Реал Мадрид	Спартак Брно	99:110, 84:64	-	-
1964/65.	Реал Мадрид	ЦСКА Москва	81:88, 76:62	-	-
1965/66.	Симентал Милано	Славија Праг	77:72	-	-
1966/67.	Реал Мадрид	Симентал Милано	91:83	-	-
1967/68.	Реал Мадрид	Спартак Брно	98:95	-	-
1968/69.	ЦСКА Москва	Реал Мадрид	103:99 (2 пр.)	-	-
1969/70.	Игнис Варезе	ЦСКА Москва	79:74	-	Александар Николић
1970/71.	ЦСКА Москва	Игнис Варезе	67:53	-	-
1971/72.	Игнис Варезе	Југопластика Сплит	70:69	-	Александар Николић
1972/73.	Игнис Варезе	ЦСКА Москва	79:74	-	Александар Николић
1973/74.	Реал Мадрид	Игнис Варезе	98:95	-	-
1974/75.	Игнис Варезе	Реал Мадрид	79:66	-	-
1975/76.	Мобилђирђи Варезе	Реал Мадрид	81:74	-	-
1976/77.	Макаби Тел Авив	Мобилђирђи Варезе	78:77	-	-
1977/78.	Реал Мадрид	Мобилђирђи Варезе	96:93	-	-
1978/79.	Босна	Емерсон Варезе	96:93	-	Богдан Тањевић
1979/80.	Реал Мадрид	Макаби Тел Авив	89:85	-	-
1980/81.	Макаби Тел Авив	Синудин Болоња	80:79	-	-
1981/82.	Сквиб Канту	Макаби Тел Авив	86:80	-	-
1982/83.	Форд Канту	Били Милано	69:68	-	-
1983/84.	Банко ди Рома	Барселона	79:73	-	-
1984/85.	Цибона	Реал Мадрид	70:69	-	Мирко Новосел
1985/86.	Цибона	Жалгирис	94:82	-	Жељко Павличевић
1986/87.	Трејсер Милано	Макаби Тел Авив	71:69	-	-

Сезона	Домаћин		Финале				Меч за треће место
			Победник	Резултат	Финалиста		Треће место	Резултат	Четврто место
1987/88.	Гент		Олимпија Милано	90:84	Макаби Тел Авив		Партизан	105:93	Арис
1988/89.	Минхен		Југопластика Сплит	75:69	Макаби Тел Авив		Арис	88:71	Барселона
1989/90.	Сарагоса		Југопластика Сплит	72:67	Барселона		Лимож	103:91	Арис
1990/91.	Париз		Југопластика Сплит	70:65	Барселона		Макаби Тел Авив	83:81	Викторија Либертас Пезаро
1991/92.	Истанбул		Партизан	71:70	Хувентуд		Олимпија Милано	99:81	Естудијантес
1992/93.	Атина		Лимож	59:55	Тревизо		ПАОК	76:70	Реал Мадрид
1993/94.	Тел Авив		Хувентуд	59:57	Олимпијакос		Панатинаикос	100:83	Барселона
1994/95.	Сарагоса		Реал Мадрид	73:61	Олимпијакос		Панатинаикос	91:77	Лимож
1995/96.	Париз		Панатинаикос	67:66	Барселона		ЦСКА Москва	74:73	Реал Мадрид
1996/97.	Рим		Олимпијакос	73:58	Барселона		Олимпија Љубљана	86:79	АСВЕЛ
1997/98.	Барселона		Виртус Болоња	58:44	АЕК Атина		Тревизо	96:89	Партизан
1998/99.	Минхен		Жалгирис	82:74	Виртус Болоња		Олимпијакос	74:63	Фортитудо Болоња
1999/00.	Солун		Панатинаикос	73:67	Макаби Тел Авив		Ефес Пилсен	75:69	Барселона
2000/01.	Париз		Макаби Тел Авив	81:67	Панатинаикос		Ефес Пилсен	91:85	ЦСКА Москва
2000/01. (У)	- (плеј-оф)		Виртус Болоња	3:2 (65:78, 94:73, 80:60, 79:96, 82:74)	Саски Басконија		АЕК Атина	-	Фортитудо Болоња
2001/02.	Болоња		Панатинаикос	89:83	Виртус Болоња		Тревизо	-	Макаби Тел Авив
2002/03.	Барселона		Барселона	76:65	Тревизо		Монтепаски Сијена	79:78	ЦСКА Москва
2003/04.	Тел Авив		Макаби Тел Авив	118:74	Фортитудо Болоња		ЦСКА Москва	97:94	Монтепаски Сијена
2004/05.	Москва		Макаби Тел Авив	90:78	Саски Басконија		Панатинаикос	94:91	ЦСКА Москва
2005/06.	Праг		ЦСКА Москва	73:69	Макаби Тел Авив		Саски Басконија	87:82	Барселона
2006/07.	Атина		Панатинаикос	93:91	ЦСКА Москва		Малага	76:74	Саски Басконија
2007/08.	Мадрид		ЦСКА Москва	91:77	Макаби Тел Авив		Монтепаски Сијена	97:93	Саски Басконија
2008/09.	Берлин		Панатинаикос	73:71	ЦСКА Москва		Барселона	95:79	Олимпијакос
2009/10.	Париз		Барселона	86:68	Олимпијакос		ЦСКА Москва	90:88	Партизан
2010/11.	Барселона		Панатинаикос	78:70	Макаби Тел Авив		Монтепаски Сијена	80:62	Реал Мадрид
2011/12.	Истанбул		Олимпијакос	62:61	ЦСКА Москва		Барселона	74:69	Панатинаикос
2012/13.	Лондон		Олимпијакос	100:88	Реал Мадрид		ЦСКА Москва	74:73	Барселона
2013/14.	Милано		Макаби Тел Авив	98:86	Реал Мадрид		Барселона	93:78	ЦСКА Москва
2014/15.	Мадрид		Реал Мадрид	78:59	Олимпијакос		ЦСКА Москва	86:80	Фенербахче
2015/16.	Берлин		ЦСКА Москва	101:96	Фенербахче		Локомотива Кубањ	85:75	Саски Басконија
2016/17.	Истанбул		Фенербахче	80:64	Олимпијакос		ЦСКА Москва	94:70	Реал Мадрид
2017/18.	Београд		Реал Мадрид	85:80	Фенербахче		Жалгирис	79:77	ЦСКА Москва
2018/19.	Виторија

Успешност клубова

Поз.	Клуб	Победник	Финалиста
1.	Реал Мадрид	10 (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1995, 2015, 2018)	8 (1962, 1963, 1969, 1975, 1976, 1985, 2013, 2014)
2.	ЦСКА Москва	7 (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016)	6 (1965, 1970, 1973, 2007, 2009, 2012)
3.	Макаби Тел Авив	6 (1977, 1981, 2001, 2004, 2005, 2014)	9 (1980, 1982, 1987, 1988, 1989, 2000, 2006, 2008, 2011)
4.	Панатинаикос	6 (1996, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011)	1 (2001)
5.	Варезе	5 (1970, 1972, 1973, 1975, 1976)	5 (1971, 1974, 1977, 1978, 1979)
6.	Олимпијакос	3 (1997, 2012, 2013)	5 (1994, 1995, 2010, 2015, 2017)
7.	Олимпија Милано	3 (1966, 1987, 1988)	2 (1967, 1983)
8.	АСК Рига	3 (1958, 1959, 1960)	1 (1961)
8.	Сплит	3 (1989, 1990, 1991)	1 (1972)
10.	Барселона	2 (2003, 2010)	5 (1984, 1990, 1991, 1996, 1997)
11.	Виртус Болоња	2 (1998, 2001)	3 (1981, 1999, 2002)
12.	Канту	2 (1982, 1983)	–
13.	Цибона	2 (1985, 1986)	–
14.	Фенербахче	1 (2017)	2 (2016, 2018)
15.	Динамо Тбилиси	1 (1962)	1 (1960)
15.	Хувентуд	1 (1994)	1 (1992)
15.	Жалгирис	1 (1999)	1 (1986)
18.	Босна	1 (1979)	–
18.	Виртус Рома	1 (1984)	–
18.	Партизан	1 (1992)	–
18.	Лимож	1 (1993)	–
22.	Лукоил Академик	–	2 (1958, 1959)
22.	Спартак Брно	–	2 (1964, 1968)
22.	Тревизо	–	2 (1993, 2003)
22.	Саски Басконија	–	2 (2001, 2005)
26.	Славија Праг	–	1 (1966)
26.	АЕК Атина	–	1 (1998)
26.	Фортитудо Болоња	–	1 (2004)

Успешност по државама

Поз.	Држава	Победник	Финалиста
1.	Шпанија	13 (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1994, 1995, 2003, 2010, 2015, 2018)	16 (1962, 1963, 1969, 1975, 1976, 1984, 1985, 1990, 1991, 1992, 1996, 1997, 2001, 2005, 2013, 2014)
2.	Италија	13 (1966, 1970, 1972, 1973, 1975, 1976, 1982, 1983, 1984, 1987, 1988, 1998, 2001)	13 (1967, 1971, 1974, 1977, 1978, 1979, 1981, 1983, 1993, 1999, 2002, 2003, 2004)
3.	Грчка	9 (1996, 1997, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2012, 2013)	7 (1994, 1995, 1998, 2001, 2010, 2015, 2017)
5.	Русија (и као део СССР)	7 (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016)	6 (1965, 1970, 1973, 2007, 2009, 2012)
4.	Израел	6 (1977, 1981, 2001, 2004, 2005, 2014)	9 (1980, 1982, 1987, 1988, 1989, 2000, 2006, 2008, 2011)
6.	Хрватска (и као део СФРЈ)	5 (1985, 1986, 1989, 1990, 1991)	1 (1972)
7.	Летонија (и као део СССР)	3 (1958, 1959, 1960)	1 (1961)
8.	Турска	1 (2017)	2 (2016, 2018)
9.	Грузија (и као део СССР)	1 (1962)	1 (1960)
9.	Литванија (и као део СССР)	1 (1999)	1 (1986)
11.	Босна и Херцеговина (и као део СФРЈ)	1 (1979)	–
11.	Србија (и као део СФРЈ)	1 (1992)	–
11.	Француска	1 (1993)	–
14.	Чешка	–	3 (1964, 1966, 1968)
15.	Бугарска	–	2 (1958, 1959)

Појединачне награде Евролиге

Сваке сезоне Евролига проглашава најбоље појединце у следећим категоријама:

• Најкориснији играч сезоне
• Најкориснији играч Фајнал фора
• Најкориснији играч месеца
• Најкориснији играч кола
• Најбољи стрелац (Трофеј „Алфонсо Форд“)
• Тренер године (Награда „Александар Гомељски“)
• Најбољи одбрамбени играч
• Звезда у успону
• Идеални тим

Види још

• Укупна табела Евролиге
• УЛЕБ ранг листа европских националних кошаркашких лига
• Фајнал фор Евролиге
• Појединачни рекорди Евролиге (почев од сезоне 2000/01.)
• Утакмице „НБА против Евролиге“
• Јуниорски турнир Евролиге

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Званичан Јутуб канал