Пређи на садржај

Евролига у кошарци

С Википедије, слободне енциклопедије
Евролига
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 2024/25.
СпортКошарка
Основана14. децембар 1957.; пре 66 година (1957-12-14)
ПредседникДејан Бодирога
Број тимова18
КонфедерацијаФИБА Европа
Нижи степенЕврокуп
Највише титулаШпанија Реал Мадрид (11)
Тренутни
првак
Грчка Панатинаикос (2023/24)
Веб-сајтeuroleague.net

Евролига (енгл. EuroLeague) најјаче је и најважније клупско професионално кошаркашко такмичење у Европи. У њему учествује велики број клубова из већине земаља Европе. Такмичењем управља УЛЕБ, удружење европских професионалних лига. Клубови из Израела, чија је цела територија у Азији, такође учествују у овом такмичењу.

Историја

[уреди | уреди извор]

У досадашњој историји Евролига је пуно променила како концепт тако и систем такмичења. У почетку су најбољи тимови из већине земаља учествовале у њој. Тада је првацима држава било гарантовано место. Међутим са великим упливом финансија у спорт, тако је кошарка постала игра у којој је новац заузимао веома битно место. Из тих разлога квалитет се концентрисао углавном у финансијски јаким земљама или веома талентованим. Зато су поједине земље добиле више од једног представника, а у новије време поједини представници на основу својих добрих сезона у континуитету су потписали уговоре са Евролигом.

Један од шесторице оснивача био је Бора Станковић.[1]

Називи такмичења

[уреди | уреди извор]
  • ФИБА ера (1958—2001):
    • ФИБА Куп европских шампиона (1958—1991)
    • ФИБА Евролига (1991—2000)
    • ФИБА Супролига (2000—2001)
  • УЛЕБ и ЕКА ера (2000—данас):
    • Евролига (2000—данас)

Формат такмичења

[уреди | уреди извор]

Лига броји 18 клубова. Први део такмичења игра се по двокружном бод систему у 34 кола. Осам најбољих тимова из првог дела такмичења пролазе у четвртфинале и упарују се по систему 1—8, 2—7, 3—6, 4—5. Четвртфинале се игра у серијама на 3 добијене утакмице по формату 2—2—1, а предност домаћег терена има екипа која је остварила бољу позицију у првом делу такмичења. Победници четвртфиналних серија пласирају се на фајнал фор. Победник фајнал фора добија титулу првака Европе. Сваке године се финални турнир одржава у другом граду.

Клубови у сезони 2024/25.

[уреди | уреди извор]
Клуб Место Дворана Капацитет Напомене
Њемачка АЛБА Берлин Берлин Мерцедес-Бенц арена 14.500 двогодишња спец. позивница
Турска Анадолу Ефес Истанбул Синан Ердем Дом 16.000 дугорочни уговор
Француска Асвел Вилербан Астробал 5.556 дугорочни уговор
Њемачка Бајерн Минхен Минхен Ауди дом 6.700 дугорочни уговор
Шпанија Барселона Барселона Дворана Блауграна 7.585 дугорочни уговор
Шпанија Басконија Виторија Фернандо Буеса арена 15.504 дугорочни уговор
Француска Париз Париз Адидас арена 8.000 победник Еврокупа 2023/24.
Италија Виртус Сегафредо Болоња Болоња Виртус Сегафредо арена 9.980 једногодишња спец. позивница
Италија ЕА7 Олимпија Милано Милано Медиоланум Форум 12.700 дугорочни уговор
Литванија Жалгирис Каунас Жалгирис арена 15.450 дугорочни уговор
Израел Макаби Платика Тел Авив Менора Мивташим арена 10.383 дугорочни уговор
Француска Монако Фонвјеј Хала Гастон Медесин 4.090 победник Еврокупа 2020/21. и учесник четвртфинала Евролиге 2022/23.
Грчка Олимпијакос Пиреј Дворана мира и пријатељства 12.000 дугорочни уговор
Грчка Панатинаикос Атина Олимпијска дворана Никос Галис 19.989 дугорочни уговор
Србија Партизан Моцарт бет Београд Београдска арена 18.386 једногодишња спец. позивница
Шпанија Реал Мадрид Мадрид Палата спортова Покрајине Мадрид 15.000 дугорочни уговор
Турска Фенербахче Беко Истанбул Спортска арена Улкер 13.059 дугорочни уговор
Србија Црвена звезда Меридијанбет Београд Београдска арена 18.386 једногодишња спец. позивница

А лиценца

[уреди | уреди извор]

Почев од сезоне 2009/10. одређеном броју клубова додељује се тзв. А лиценца која им обезбеђује вишегодишње наступе у Евролиги независно од услова потребних за Б лиценцу. Међутим, ови тимови морају да испуне неке друге критеријуме како би могли да добију А лиценцу. Поред резултата остварених у националним и УЛЕБ-овим такмичењима, вреднују се и комерцијални и инфраструктурни критеријуми попут прихода од ТВ права, посете на утакмицама и капацитета дворана. Пред сезону 2015/16. на снагу је ступило правило по коме А лиценцу могу имати максимално три клуба из једне земље.

Клубови који тренутно имају А лиценцу

[уреди | уреди извор]

Клубови који су изгубили А лиценцу

[уреди | уреди извор]

Клуб који спортским резултатима заслужи играње у Евролиги мора да испуни и минималне захтеве по питању хале у којој игра. Минимални број седишта у хали је 5000, за све евролигашке клубове. Додатно, клубови који желе да имају А лиценцу морају да играју у хали од минимум 10.000 места.[2]

Сва финала Евролиге

[уреди | уреди извор]
Сезона Победник Друго место Резултат Најбољи стрелац финала Тренер победника
1958. Совјетски Савез АСК Рига (1) Бугарска Академик Софија 86 : 81, 84 : 71 Совјетски Савез Јанис Круминш Совјетски Савез Александар Гомељски
1958/59. Совјетски Савез АСК Рига (2) Бугарска Академик Софија 79 : 58, 69 : 67 Совјетски Савез Јанис Круминш Совјетски Савез Александар Гомељски
1959/60. Совјетски Савез АСК Рига (3) Совјетски Савез Динамо Тбилиси 61 : 51, 69 : 62 Совјетски Савез Јанис Круминш Совјетски Савез Александар Гомељски
1960/61. Совјетски Савез ЦСКА Москва (1) Совјетски Савез АСК Рига 61 : 66, 87 : 62 Совјетски Савез Виктор Зубков Совјетски Савез Јевгениј Алексејев
1961/62. Совјетски Савез Динамо Тбилиси (1) Шпанија Реал Мадрид 90 : 83 Сједињене Америчке Државе Вејн Хајтауер Совјетски Савез Отар Коркија
1962/63. Совјетски Савез ЦСКА Москва (2) Шпанија Реал Мадрид 69 : 86, 91 : 74, 99 : 80 Шпанија Емилиано Родригез Совјетски Савез Јевгениј Алексејев
1963/64. Шпанија Реал Мадрид (1) Чешка Спартак Брно 99 : 110, 84 : 64 Шпанија Емилиано Родригез Шпанија Хоакин Ернандез
1964/65. Шпанија Реал Мадрид (2) Совјетски Савез ЦСКА Москва 81 : 88, 76 : 62 Шпанија Клифорд Лејк Шпанија Педро Ферандис
1965/66. Италија Симентал Милано (1) Чешка Славија Праг 77 : 72 Чешка Јиржи Зидек Ст. Италија Ћезаре Рубини
1966/67. Шпанија Реал Мадрид (3) Италија Симентал Милано 91 : 83 Сједињене Америчке Државе Стив Чабин Шпанија Педро Ферандис
1967/68. Шпанија Реал Мадрид (4) Чешка Спартак Брно 98 : 95 Сједињене Америчке Државе Мајлс Ејкен Шпанија Педро Ферандис
1968/69. Совјетски Савез ЦСКА Москва (3) Шпанија Реал Мадрид 103 : 99 (2 пр.) Совјетски Савез Владимир Андрејев Совјетски Савез Арменак Алачачијан
1969/70. Италија Игнис Варезе (1) Совјетски Савез ЦСКА Москва 79 : 74 Совјетски Савез Сергеј Белов Социјалистичка Федеративна Република Југославија Александар Николић
1970/71. Совјетски Савез ЦСКА Москва (4) Италија Игнис Варезе 67 : 53 Совјетски Савез Сергеј Белов Совјетски Савез Александар Гомељски
1971/72. Италија Игнис Варезе (2) Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југопластика Сплит 70 : 69 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Петар Сканси Социјалистичка Федеративна Република Југославија Александар Николић
1972/73. Италија Игнис Варезе (3) Совјетски Савез ЦСКА Москва 79 : 74 Совјетски Савез Сергеј Белов Социјалистичка Федеративна Република Југославија Александар Николић
1973/74. Шпанија Реал Мадрид (5) Италија Игнис Варезе 98 : 95 Италија Дино Менегин Шпанија Педро Ферандис
1974/75. Италија Игнис Варезе (4) Шпанија Реал Мадрид 79 : 66 Сједињене Америчке Државе Боб Морз Италија Алесандро Гамба
1975/76. Италија Мобилђирђи Варезе (5) Шпанија Реал Мадрид 81 : 74 Сједињене Америчке Државе Боб Морз Италија Алесандро Гамба
1976/77. Израел Макаби Тел Авив (1) Италија Мобилђирђи Варезе 78 : 77 Израел Џим Боутрајт Израел Ралф Клајн
1977/78. Шпанија Реал Мадрид (6) Италија Мобилђирђи Варезе 96 : 93 Сједињене Америчке Државе Волтер Шчербијак Ст. Шпанија Лоло Саинз
1978/79. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Босна (1) Италија Емерсон Варезе 96 : 93 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Жарко Варајић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Богдан Тањевић
1979/80. Шпанија Реал Мадрид (7) Израел Макаби Тел Авив 89 : 85 Израел Ерл Вилијамс Шпанија Лоло Саинз
1980/81. Израел Макаби Тел Авив (2) Италија Синудин Болоња 80 : 79 Италија Марко Бонамико Сједињене Америчке Државе Руди Ди Амико
1981/82. Италија Сквиб Канту (1) Израел Макаби Тел Авив 86 : 80 Сједињене Америчке Државе Брус Флауерс Италија Валерио Бјанкини
1982/83. Италија Форд Канту (2) Италија Били Милано 69 : 68 Италија Антонело Рива Италија Ђанкарло Примо
1983/84. Италија Банко ди Рома (1) Шпанија Барселона 79 : 73 Шпанија Х.А. Сан Епифанио Италија Валерио Бјанкини
1984/85. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Цибона (1) Шпанија Реал Мадрид 87 : 78 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Дражен Петровић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мирко Новосел
1985/86. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Цибона (2) Совјетски Савез Жалгирис 94 : 82 Совјетски Савез Арвидас Сабонис Социјалистичка Федеративна Република Југославија Жељко Павличевић
1986/87. Италија Трејсер Милано (2) Израел Макаби Тел Авив 71 : 69 Сједињене Америчке Државе Ли Џонсон Сједињене Америчке Државе Ден Питерсон
Сезона Домаћин Финале Меч за треће место
Победник Резултат Финалиста Треће место Резултат Четврто место
1987/88. Белгија
Гент
Италија
Олимпија Милано (3)
90 : 84 Израел
Макаби Тел Авив
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Партизан
105 : 93 Грчка
Арис
1988/89. Њемачка
Минхен
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Југопластика Сплит (1)
75 : 69 Израел
Макаби Тел Авив
Грчка
Арис
88 : 71 Шпанија
Барселона
1989/90. Шпанија
Сарагоса
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Југопластика Сплит (2)
72 : 67 Шпанија
Барселона
Француска
Лимож
103 : 91 Грчка
Арис
1990/91. Француска
Париз
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Југопластика Сплит (3)
70 : 65 Шпанија
Барселона
Израел
Макаби Тел Авив
83 : 81 Италија
Викторија Либертас Пезаро
1991/92. Турска
Истанбул
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Партизан (1)
71 : 70 Шпанија
Хувентуд
Италија
Олимпија Милано
99 : 81 Шпанија
Естудијантес
1992/93. Грчка
Пиреј
Француска
Лимож (1)
59 : 55 Италија
Тревизо
Грчка
ПАОК
76 : 70 Шпанија
Реал Мадрид
1993/94. Израел
Тел Авив
Шпанија
Хувентуд (1)
59 : 57 Грчка
Олимпијакос
Грчка
Панатинаикос
100 : 83 Шпанија
Барселона
1994/95. Шпанија
Сарагоса
Шпанија
Реал Мадрид (8)
73 : 61 Грчка
Олимпијакос
Грчка
Панатинаикос
91 : 77 Француска
Лимож
1995/96. Француска
Париз
Грчка
Панатинаикос (1)
67 : 66 Шпанија
Барселона
Русија
ЦСКА Москва
74 : 73 Шпанија
Реал Мадрид
1996/97. Италија
Рим
Грчка
Олимпијакос (1)
73 : 58 Шпанија
Барселона
Словенија
Олимпија Љубљана
86 : 79 Француска
АСВЕЛ
1997/98. Шпанија
Барселона
Италија
Виртус Болоња (1)
58 : 44 Грчка
АЕК Атина
Италија
Тревизо
96 : 89 Савезна Република Југославија
Партизан
1998/99. Њемачка
Минхен
Литванија
Жалгирис (1)
82 : 74 Италија
Виртус Болоња
Грчка
Олимпијакос
74 : 63 Италија
Фортитудо Болоња
1999/00. Грчка
Солун
Грчка
Панатинаикос (2)
73 : 67 Израел
Макаби Тел Авив
Турска
Ефес Пилсен
75 : 69 Шпанија
Барселона
2000/01. Француска
Париз
Израел
Макаби Тел Авив (3)
81 : 67 Грчка
Панатинаикос
Турска
Ефес Пилсен
91 : 85 Русија
ЦСКА Москва
2000/01. (У) -
(плеј-оф)
Италија
Виртус Болоња (2)
3 : 2
(65 : 78, 94 : 73, 80 : 60, 79 : 96, 82 : 74)
Шпанија
Саски Басконија
Грчка
АЕК Атина
- Италија
Фортитудо Болоња
2001/02. Италија
Болоња
Грчка
Панатинаикос (3)
89 : 83 Италија
Виртус Болоња
Италија
Тревизо
Израел
Макаби Тел Авив
2002/03. Шпанија
Барселона
Шпанија
Барселона (1)
76 : 65 Италија
Тревизо
Италија
Монтепаски Сијена
79 : 78 Русија
ЦСКА Москва
2003/04. Израел
Тел Авив
Израел
Макаби Тел Авив (4)
118 : 74 Италија
Фортитудо Болоња
Русија
ЦСКА Москва
97 : 94 Италија
Монтепаски Сијена
2004/05. Русија
Москва
Израел
Макаби Тел Авив (5)
90 : 78 Шпанија
Саски Басконија
Грчка
Панатинаикос
94 : 91 Русија
ЦСКА Москва
2005/06. Чешка
Праг
Русија
ЦСКА Москва (5)
73 : 69 Израел
Макаби Тел Авив
Шпанија
Саски Басконија
87 : 82 Шпанија
Барселона
2006/07. Грчка
Атина
Грчка
Панатинаикос (4)
93 : 91 Русија
ЦСКА Москва
Шпанија
Малага
76 : 74 Шпанија
Саски Басконија
2007/08. Шпанија
Мадрид
Русија
ЦСКА Москва (6)
91 : 77 Израел
Макаби Тел Авив
Италија
Монтепаски Сијена
97 : 93 Шпанија
Саски Басконија
2008/09. Њемачка
Берлин
Грчка
Панатинаикос (5)
73 : 71 Русија
ЦСКА Москва
Шпанија
Барселона
95 : 79 Грчка
Олимпијакос
2009/10. Француска
Париз
Шпанија
Барселона (2)
86 : 68 Грчка
Олимпијакос
Русија
ЦСКА Москва
90 : 88 Србија
Партизан
2010/11. Шпанија
Барселона
Грчка
Панатинаикос (6)
78 : 70 Израел
Макаби Тел Авив
Италија
Монтепаски Сијена
80 : 62 Шпанија
Реал Мадрид
2011/12. Турска
Истанбул
Грчка
Олимпијакос (2)
62 : 61 Русија
ЦСКА Москва
Шпанија
Барселона
74 : 69 Грчка
Панатинаикос
2012/13. Уједињено Краљевство
Лондон
Грчка
Олимпијакос (3)
100 : 88 Шпанија
Реал Мадрид
Русија
ЦСКА Москва
74 : 73 Шпанија
Барселона
2013/14. Италија
Милано
Израел
Макаби Тел Авив (6)
98 : 86 Шпанија
Реал Мадрид
Шпанија
Барселона
93 : 78 Русија
ЦСКА Москва
2014/15. Шпанија
Мадрид
Шпанија
Реал Мадрид (9)
78 : 59 Грчка
Олимпијакос
Русија
ЦСКА Москва
86 : 80 Турска
Фенербахче
2015/16. Њемачка
Берлин
Русија
ЦСКА Москва (7)
101 : 96 Турска
Фенербахче
Русија
Локомотива Кубањ
85 : 75 Шпанија
Саски Басконија
2016/17. Турска
Истанбул
Турска
Фенербахче (1)
80 : 64 Грчка
Олимпијакос
Русија
ЦСКА Москва
94 : 70 Шпанија
Реал Мадрид
2017/18. Србија
Београд
Шпанија
Реал Мадрид (10)
85 : 80 Турска
Фенербахче
Литванија
Жалгирис
79 : 77 Русија
ЦСКА Москва
2018/19. Шпанија
Виторија
Русија
ЦСКА Москва (8)
91 : 83 Турска
Анадолу Ефес
Шпанија
Реал Мадрид
94 : 75 Турска
Фенербахче
2019/20. Због пандемије ковида 19 такмичење је прекинуто 12. марта 2020. године, након одиграних 28 кола. Дана 25. маја 2020. године донета је коначна одлука о отказивању остатка сезоне. У овој сезони није било првака, а у наредној су се такмичили исти клубови.[3]
2020/21. Њемачка
Келн
Турска
Анадолу Ефес (1)
86 : 81 Шпанија
Барселона
Италија
Олимпија Милано
83 : 73 Русија
ЦСКА Москва
2021/22. Србија
Београд
Турска
Анадолу Ефес (2)
58 : 57 Шпанија
Реал Мадрид
Шпанија
Барселона
84 : 74 Грчка
Олимпијакос
2022/23. Литванија
Каунас
Шпанија
Реал Мадрид (11)
79 : 78 Грчка
Олимпијакос
Француска
Монако
78 : 66 Шпанија
Барселона
2023/24. Њемачка
Берлин
Грчка
Панатинаикос (7)
95 : 80 Шпанија
Реал Мадрид
Грчка
Олимпијакос
87 : 84 Турска
Фенербахче

Успешност клубова

[уреди | уреди извор]
Поз. Клуб Победник Финалиста
1.
Шпанија Реал Мадрид
11 (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1995, 2015, 2018, 2023)
10 (1962, 1963, 1969, 1975, 1976, 1985, 2013, 2014, 2022, 2024)
2.
Русија ЦСКА Москва
8 (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016, 2019)
6 (1965, 1970, 1973, 2007, 2009, 2012)
3.
Грчка Панатинаикос
7 (1996, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2024)
1 (2001)
4.
Израел Макаби Тел Авив
6 (1977, 1981, 2001, 2004, 2005, 2014)
9 (1980, 1982, 1987, 1988, 1989, 2000, 2006, 2008, 2011)
5.
Италија Варезе
5 (1970, 1972, 1973, 1975, 1976)
5 (1971, 1974, 1977, 1978, 1979)
6.
Грчка Олимпијакос
3 (1997, 2012, 2013)
6 (1994, 1995, 2010, 2015, 2017, 2023)
7.
Италија Олимпија Милано
3 (1966, 1987, 1988)
2 (1967, 1983)
8.
Летонија АСК Рига
3 (1958, 1959, 1960)
1 (1961)
8.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Сплит
3 (1989, 1990, 1991)
1 (1972)
10.
Шпанија Барселона
2 (2003, 2010)
6 (1984, 1990, 1991, 1996, 1997, 2021)
11.
Италија Виртус Болоња
2 (1998, 2001)
3 (1981, 1999, 2002)
12.
Турска Анадолу Ефес
2 (2021, 2022)
1 (2019)
13.
Италија Канту
2 (1982, 1983)
13.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Цибона
2 (1985, 1986)
15.
Турска Фенербахче
1 (2017)
2 (2016, 2018)
16.
Грузија Динамо Тбилиси
1 (1962)
1 (1960)
16.
Шпанија Хувентуд
1 (1994)
1 (1992)
16.
Литванија Жалгирис
1 (1999)
1 (1986)
19.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Босна
1 (1979)
19.
Италија Виртус Рома
1 (1984)
19.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан
1 (1992)
19.
Француска Лимож
1 (1993)
23.
Бугарска Лукоил Академик
2 (1958, 1959)
23.
Чешка Спартак Брно
2 (1964, 1968)
23.
Италија Тревизо
2 (1993, 2003)
23.
Шпанија Саски Басконија
2 (2001, 2005)
27.
Чешка Славија Праг
1 (1966)
27.
Грчка АЕК Атина
1 (1998)
27.
Италија Фортитудо Болоња
1 (2004)

Успешност по државама

[уреди | уреди извор]
Поз. Држава Победник Финалиста
1.
Шпанија Шпанија
14 (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1994, 1995, 2003, 2010, 2015, 2018, 2023)
19 (1962, 1963, 1969, 1975, 1976, 1984, 1985, 1990, 1991, 1992, 1996, 1997, 2001, 2005, 2013, 2014, 2021, 2022, 2024)
2.
Италија Италија
13 (1966, 1970, 1972, 1973, 1975, 1976, 1982, 1983, 1984, 1987, 1988, 1998, 2001)
13 (1967, 1971, 1974, 1977, 1978, 1979, 1981, 1983, 1993, 1999, 2002, 2003, 2004)
3.
Грчка Грчка
10 (1996, 1997, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2012, 2013, 2024)
8 (1994, 1995, 1998, 2001, 2010, 2015, 2017, 2023)
4.
Русија Русија (и као део СССР)
8 (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016, 2019)
6 (1965, 1970, 1973, 2007, 2009, 2012)
5.
Израел Израел
6 (1977, 1981, 2001, 2004, 2005, 2014)
9 (1980, 1982, 1987, 1988, 1989, 2000, 2006, 2008, 2011)
6.
Хрватска Хрватска (и као део СФРЈ)
5 (1985, 1986, 1989, 1990, 1991)
1 (1972)
7.
Турска Турска
3 (2017, 2021, 2022)
3 (2016, 2018, 2019)
8.
Летонија Летонија (и као део СССР)
3 (1958, 1959, 1960)
1 (1961)
9.
Грузија Грузија (и као део СССР)
1 (1962)
1 (1960)
9.
Литванија Литванија (и као део СССР)
1 (1999)
1 (1986)
11.
Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина (и као део СФРЈ)
1 (1979)
11.
Србија Србија (и као део СФРЈ)
1 (1992)
11.
Француска Француска
1 (1993)
14.
Чешка Чешка
3 (1964, 1966, 1968)
15.
Бугарска Бугарска
2 (1958, 1959)

Појединачне награде Евролиге

[уреди | уреди извор]

Сваке сезоне Евролига проглашава најбоље појединце у следећим категоријама:

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]