Евролига у кошарци
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Тренутна сезона или такмичење: 2024/25. | |
Спорт | Кошарка |
---|---|
Основана | 14. децембар 1957. |
Председник | Дејан Бодирога |
Број тимова | 18 |
Конфедерација | ФИБА Европа |
Нижи степен | Еврокуп |
Највише титула | Реал Мадрид (11) |
Тренутни првак | Панатинаикос (2023/24) |
Веб-сајт | euroleague |
Евролига (енгл. EuroLeague) најјаче је и најважније клупско професионално кошаркашко такмичење у Европи. У њему учествује велики број клубова из већине земаља Европе. Такмичењем управља УЛЕБ, удружење европских професионалних лига. Клубови из Израела, чија је цела територија у Азији, такође учествују у овом такмичењу.
Историја
[уреди | уреди извор]У досадашњој историји Евролига је пуно променила како концепт тако и систем такмичења. У почетку су најбољи тимови из већине земаља учествовале у њој. Тада је првацима држава било гарантовано место. Међутим са великим упливом финансија у спорт, тако је кошарка постала игра у којој је новац заузимао веома битно место. Из тих разлога квалитет се концентрисао углавном у финансијски јаким земљама или веома талентованим. Зато су поједине земље добиле више од једног представника, а у новије време поједини представници на основу својих добрих сезона у континуитету су потписали уговоре са Евролигом.
Један од шесторице оснивача био је Бора Станковић.[1]
Називи такмичења
[уреди | уреди извор]- ФИБА ера (1958—2001):
- ФИБА Куп европских шампиона (1958—1991)
- ФИБА Евролига (1991—2000)
- ФИБА Супролига (2000—2001)
- УЛЕБ и ЕКА ера (2000—данас):
- Евролига (2000—данас)
Формат такмичења
[уреди | уреди извор]Лига броји 18 клубова. Први део такмичења игра се по двокружном бод систему у 34 кола. Осам најбољих тимова из првог дела такмичења пролазе у четвртфинале и упарују се по систему 1—8, 2—7, 3—6, 4—5. Четвртфинале се игра у серијама на 3 добијене утакмице по формату 2—2—1, а предност домаћег терена има екипа која је остварила бољу позицију у првом делу такмичења. Победници четвртфиналних серија пласирају се на фајнал фор. Победник фајнал фора добија титулу првака Европе. Сваке године се финални турнир одржава у другом граду.
Клубови у сезони 2024/25.
[уреди | уреди извор]А лиценца
[уреди | уреди извор]Почев од сезоне 2009/10. одређеном броју клубова додељује се тзв. А лиценца која им обезбеђује вишегодишње наступе у Евролиги независно од услова потребних за Б лиценцу. Међутим, ови тимови морају да испуне неке друге критеријуме како би могли да добију А лиценцу. Поред резултата остварених у националним и УЛЕБ-овим такмичењима, вреднују се и комерцијални и инфраструктурни критеријуми попут прихода од ТВ права, посете на утакмицама и капацитета дворана. Пред сезону 2015/16. на снагу је ступило правило по коме А лиценцу могу имати максимално три клуба из једне земље.
Клубови који тренутно имају А лиценцу
[уреди | уреди извор]- ЦСКА Москва (2009—)
- Реал Мадрид (2009—)
- Барселона (2009—)
- Олимпијакос (2009—)
- Макаби Тел Авив (2009—)
- Панатинаикос (2009—)
- Фенербахче Улкер (2009—)
- Анадолу Ефес (2009—)
- Саски Басконија (2009—)
- Жалгирис (2009—)
- Олимпија Милано (2012—)
Клубови који су изгубили А лиценцу
[уреди | уреди извор]- Виртус Рома (2009—2011)
- Монтепаски Сијена (2009—2014)
- Малага (2009—2015)
- Проком Гдиња (2011—2013)
Хале
[уреди | уреди извор]Клуб који спортским резултатима заслужи играње у Евролиги мора да испуни и минималне захтеве по питању хале у којој игра. Минимални број седишта у хали је 5000, за све евролигашке клубове. Додатно, клубови који желе да имају А лиценцу морају да играју у хали од минимум 10.000 места.[2]
Сва финала Евролиге
[уреди | уреди извор]Успешност клубова
[уреди | уреди извор]Поз. | Клуб | Победник | Финалиста |
---|---|---|---|
Реал Мадрид | |||
ЦСКА Москва | |||
Панатинаикос | |||
Макаби Тел Авив | |||
Варезе | |||
Олимпијакос | |||
Олимпија Милано | |||
АСК Рига | |||
Сплит | |||
Барселона | |||
Виртус Болоња | |||
Анадолу Ефес | |||
Канту | |||
Цибона | |||
Фенербахче | |||
Динамо Тбилиси | |||
Хувентуд | |||
Жалгирис | |||
Босна | |||
Виртус Рома | |||
Партизан | |||
Лимож | |||
Лукоил Академик | |||
Спартак Брно | |||
Тревизо | |||
Саски Басконија | |||
Славија Праг | |||
АЕК Атина | |||
Фортитудо Болоња |
Успешност по државама
[уреди | уреди извор]Поз. | Држава | Победник | Финалиста |
---|---|---|---|
Шпанија | |||
Италија | |||
Грчка | |||
Русија (и као део СССР) | |||
Израел | |||
Хрватска (и као део СФРЈ) | |||
Турска | |||
Летонија (и као део СССР) | |||
Грузија (и као део СССР) | |||
Литванија (и као део СССР) | |||
Босна и Херцеговина (и као део СФРЈ) | |||
Србија (и као део СФРЈ) | |||
Француска | |||
Чешка | |||
Бугарска |
Појединачне награде Евролиге
[уреди | уреди извор]Сваке сезоне Евролига проглашава најбоље појединце у следећим категоријама:
- Најкориснији играч сезоне
- Најкориснији играч фајнал фора
- Најкориснији играч месеца
- Најкориснији играч кола
- Најбољи стрелац (Трофеј Алфонсо Форд)
- Тренер године (Награда Александар Гомељски)
- Најбољи одбрамбени играч
- Звезда у успону
- Идеални тим
Види још
[уреди | уреди извор]- Укупна табела Евролиге
- УЛЕБ ранг листа европских националних кошаркашких лига
- Ранг листа европских кошаркашких клубова
- Фајнал фор Евролиге
- Појединачни рекорди Евролиге
- Утакмице „НБА против Евролиге“
- Јуниорски турнир Евролиге
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шест деценија испуњених српским подвизима („Политика”, 18. фебруар 2018)
- ^ http://www.euroleague.net/rs/47719/84bd1f8d-134d-42a0-a8ee-cd688d29aaa2/301/filename/2013-2014-el-bylaws.pdf
- ^ „ECA Shareholders Executive Board announces decisions regarding 2019-20 and 2020-21 seasons”. euroleaguebasketball.net. 25. 5. 2020. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Евролига у кошарци на сајту Facebook
- Евролига у кошарци на сајту Instagram
- Евролига у кошарци на сајту YouTube