Едо Љубић

Едо Љубић
Едо Љубић
Лични подаци
Датум рођења	7. мај 1912.
Место рођења	Доњи Вакуф, Аустроугарска
Датум смрти	15. март 1993. (80 год.)
Занимање	Певач

Едо Љубић (Доњи Вакуф, 7. мај 1912 — Санта Барбара, 15. март 1993) био је југословенски певач најпознатији по свом раду у периоду између два светска рата.

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац му се звао Никола а мајка Клара (Љубић). Са пет година је почео да свира тамбурицу која је била направљена од картона и шперплоче. Са десет година је добио своју прву "праву" тамбуру и до четрнаесте године је већ постао прави музичар и аутор, који је имао свој састав.

Похађао је језуитску школу у Травнику након које је отишао на музичке студије у Загреб. Тамо се није дуго задржао већ одлази у Француску на студије електрике. Након повратка у Југославију одлучује се радије за каријеру професионалног певача, него инжењера електрике.

После Европске турнеје, одлази у Америку, а шестомесечна виза, је због почетка рата, одлуком америчке владе, постала и својеврсна доживотна виза. Пријавио се као добровољац у рату на позив краљевске југословенске владе, где је у борбама учествовао као припадник авијације. У то време деловао је и пропагандно: написао је нови аранжман за песму "Спремте се спремте четници", коју је први пут извео 30. јула 1942. уз пратњу оркестра "Виктор". После рата је до краја живота остао у Америци где је оставио велики траг, као признати музичар.

Један од последњих јавних наступа, Едо Љубић је имао у филму своје рођаке Весне Љубић, Посљедњи скретничар узаног колосјека^[1] из 1986. године.