Пређи на садржај

Електронско менторство

С Википедије, слободне енциклопедије

Електронско менторство (e-mentoring) је начин пружања вођених савета коришћењем онлајн софтвера или е-поште. Ова врста менторства се појавила у области саветовања настанком интернета, а почелa је да постаје популарнa око 1993. године. Њеna прва употреба била је за повезивање школараца са предузетницима.

Рано електронско менторство

[уреди | уреди извор]

Рани програми е-менторства користили су комуникацију путем е-поште да би повезали менторе и оне који су менторисани. Повремено је коришћена и телефонска комуникација, позната као телементоринг. Један од првих програма е-менторства развијен је 1990. године у Канади, где су искусни наставници из школа Британске Колумбије пружали онлајн подршку и обуку другим наставницима. Они се никада нису срели у лицем у лице.[1]

Електронско менторство засновано на вебу

[уреди | уреди извор]

Пројекти е-менторства се обично ослањају на решења заснована на вебу, посебно ако укључују децу. Софтвер на мрежи омогућава менторима и менторисанима да се пријаве у онлајн окружење где могу да ћаскају под надзором модератора и координатора.[2]

Средства за електронско менторство

[уреди | уреди извор]

Е-менторство се може обавити интеракцијом лицем у лице коришћењем услуга видео ћаскања као што су FaceTime, Google Meet, Skype, Facebook итд.

Полемика и дебата

[уреди | уреди извор]

Онлајн подучавање се понекад погрешно упоређује са личним подучавањем. Медијум ограничава могућност добијања визуелних или друштвених информација, отежава тренутну повратну информацију и често се може посматрати као безличан.[3]

На квалитет менторског односа снажно утиче количина заједничких интереса које ментор и менторисани имају. Већина добротворних организација и компанија које нуде е-менторство захтевају да постоји неки заједнички интерес између ментора и менторисаног. Такође је опште прихваћено да је сваки менторски однос најефикаснији током прелазног периода у животу менторисаног, као што је пријављивање на универзитет или доношење одлука о будућим каријерама.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Mentoring: students and young people" Andrew Miller, 2002
  2. ^ Lubinski, Rosemary; Hudson, Melanie W., ур. (2013). Professional issues in speech-language pathology and audiology (4th edition изд.). Clifton Park, NY: Delmar, Cengage Learning. ISBN 978-1-111-30910-7. 
  3. ^ "Interpersonal effects in computer-mediated interaction: a relational perspective" JB Walther 1992
  4. ^ Duffy, Mary Lou; Forgan, James W. (2005). Mentoring new special education teachers: a guide for mentors and program developers. Thousand Oaks, Calif: Corwin Press. ISBN 978-0-7619-3133-1.