Ендру Карнеги

С Википедије, слободне енциклопедије

Ендру Карнеги
Andrew Carnegie, three-quarter length portrait, seated, facing slightly left, 1913.jpg
Карнеги на фотографији из 1913.
Датум рођења25 новембар, 1835.(1835-11-25)
Место рођењаДанфермлајн
 Уједињено Краљевство
Датум смрти11 август, 1919.(1919-08-11)(83 год.)
Место смртиЛинокс
 САД
ЗанимањеИндустриалиста, филантроп
Организацијарепубликанац[1]
Потпис
Andrew Carnegie signature.svg

Ендру Карнеги (енгл. Andrew Carnegie; 25. новембар 1835 – 11. август 1919)[2][3][4] био је шкотско-амерички индустријалац који је предводио огромну експанзију америчке индустрије челика крајем 19. века, и постао један од најбогатијих Американаца у историји.[5] Био је један од најистакнутијих филантропа свог доба. Током последњих 18 година свог живота, поклонио је ~350 милиона долара (отприлике 5,1 милијарду долара у 2018. години)[6] многим добротворним организацијама, фондацијама и универзитетима - скоро 90 одсто свог богатства.[7] Његов чланак из 1889. "Јеванђеље богатства" (The Gospel of Wealth) позивао је богате да помогну побољшање друштва и изазвао је велики талас филантропије, а остаје битан и до данас.

Ендру Карнеги је рођен у Дамферлајну у Шкотској у врло сиромашној породици. Године 1848. одселио се за САД. Најпре је радио као телеграфиста, а до 1860 већ је улагао у железницу, производњу спаваћих кола, мостоградњу и транспорт нафте. Даље богатство је створио тако што је продавао америчке обвезнице у Европи. У Питсбургу је изградио компанију Каргнеги Стил компанију, која је 1901. године продата ЏП Моргану за 480 милиона долара, чиме је створена УС Стил корпорација.[8] Карнеги је посветио остатак живота добротворним активностима, посвећујући посебну пажњу локалним библиотекама, светском миру, образовању и научним истраживањима. Саградио је Карнеги Хол и између осталог основао Карнеги корпорацију Њујорк (Carnegie Corporation of New York), Фондацију Карнеги за међународни мир (Carnegie Endowment for International Peace), Научни институт Карнеги (Carnegie Institution for Science), Универзитет Карнеги Мелон (Carnegie Mellon University) и друге. Његов живот се често наводи као илустрација приче о успеху, од немаштине до богатства.

Часопис Форбс је 2007. проценио богатство Ендруа Карнегија у тренутку његове смрти на 298,3 милијарди данашњих америчких долара, што га чини једним од најбогатијих Американаца, као и најбогатијих особа у читавој историји. Средствима његове фондације подигнута је зграда Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у Београду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Andrew Carnegie”. Encyclopedia.com. 
  2. ^ Columbia Electronic Encyclopedia
  3. ^ Merriam-Webster Dictionary
  4. ^ Pollak, Michael (20. 6. 2004). „F.Y.I.” (на језику: енглески) (National Edition). New York City: The New York Times Company. New York Times. стр. 2; Section 14. Архивирано из оригинала на датум 6. 4. 2020. Приступљено 22. 10. 2020. 
  5. ^ listed at 372 billion 2014 USD by Jacob Davidson, time.com The 10 Richest People of All Time "Rockefeller gets all the press, but Andrew Carnegie may be the richest American of all time. The Scottish immigrant sold his company, U.S. Steel, to J. P. Morgan for $480 million in 1901. That sum equates to slightly over 2.1 percent of U.S. GDP at the time, giving Carnegie an economic power equivalent to $372 billion in 2014."
  6. ^ „CPI Inflation Calculator”. www.bls.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-15. 
  7. ^ Andrew Carnegie's Legacy
  8. ^ Hawke, David Freeman (1980). John D. The Founding Father of the Rockefellers. Harper & Row. стр. 210. ISBN 978-0060118136. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • MacKay, J. A. (1997). Little Boss: A life of Andrew Carnegie. ISBN 978-1851588329. 
  • Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Carnegie, Andrew”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press. 
  • Edge, Laura Bufano (2004). Andrew Carnegie: Industrial Philanthropist. Lerner Publishing Group. ISBN 978-0-8225-4965-9. OCLC 760059951. 
  • Nasaw, David (2006). Andrew CarnegieНеопходна слободна регистрација. New York: The Penguin Press. ISBN 978-1-59420-104-2. 
  • Winkler, John K. (2006). Incredible Carnegie. Read Books. ISBN 978-1-4067-2946-7. 
  • Ендру Карнеги на сајту Internet Archive (језик: енглески)
  • Andrew Carnegie на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
  • Ендру Карнеги на сајту LibriVox (језик: енглески)
  • Bostaph, Samuel. (2015). Andrew Carnegie: An Economic Biography. Lexington Books, Lanham, MD. ISBN 978-0739189832; 125pp online review
  • Ewing, Heather. (2014). Life of a Mansion: The Story of Cooper Hewitt, Smithsonian Design Museum. Cooper Hewitt, Smithsonian Design Museum, New York. ISBN 978-0-910503-71-6
  • Goldin, Milton. "Andrew Carnegie and the Robber Baron Myth". In Myth America: A Historical Anthology, Volume II. 1997. Gerster, Patrick, and Cords, Nicholas. (editors.) Brandywine Press, St. James, NY. ISBN 1-881089-97-5
  • Hendrick, Burton Jesse/ The life of Andrew Carnegie (2 vol. 1933) vol 2 online; scholarly biography
  • Josephson; Matthew. (1938). The Robber Barons: The Great American Capitalists, 1861–1901 ISBN 99918-47-99-5
  • Krass, Peter. (2002). Carnegie Wiley. ISBN 0-471-38630-8, scholarly biography
  • Lagemann, Ellen Condliffe (1992). The Politics of Knowledge: The Carnegie Corporation, Philanthropy, and Public Policy. U of Chicago Press. ISBN 9780226467801. 
  • Lester, Robert M. (1941). Forty Years of Carnegie Giving: A Summary of the Benefactions of Andrew Carnegie and of the Work of the Philanthropic Trusts Which He Created. C. Scribner's Sons, New York.
  • Livesay, Harold C. (1999). Andrew Carnegie and the Rise of Big Business, 2nd Edition. ISBN 0-321-43287-8 short biography by a scholar; online free
  • Lorenzen, Michael. (1999). „Deconstructing the Carnegie Libraries: The Sociological Reasons Behind Carnegie's Millions to Public Libraries”. Illinois Libraries. 81 (2): 75—78. 
  • Patterson, David S. "Andrew Carnegie's quest for world peace." Proceedings of the American Philosophical Society 114#5 (1970): 371-383. online
  • Rees, Jonathan. (1997). "Homestead in Context: Andrew Carnegie and the Decline of the Amalgamated Association of Iron and Steel Workers." Pennsylvania History 64(4): 509–533. ISSN 0031-4528
  • VanSlyck, Abigail A. "'The Utmost Amount of Effective Accommodation': Andrew Carnegie and the Reform of the American Library." Journal of the Society of Architectural Historians 1991 50(4): 359–383. ISSN 0037-9808 (Fulltext: in Jstor)
  • Wall, Joseph Frazier. Andrew Carnegie (1989). ISBN 0-8229-5904-6 (Along with Nasaw the most detailed scholarly biography) online free
  • Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Johnstown”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 15 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 475. 
  • Coleman, Neil M. Johnstown's Flood of 1889 - Power Over Truth and the Science Behind the Disaster (2018). Springer International Publishing AG. 256 pp. 978-3-319-95215-4 978-3-319-95216-1 (eBook)
  • Coleman, Neil M., Wojno, Stephanie, and Kaktins, Uldis. (2017). The Johnstown Flood of 1889 – Challenging the Findings of the ASCE Investigation Report. Paper No. 29-10. Geological Society of America Abstracts with Programs. Vol. 49, No. 2. https://gsa.confex.com/gsa/2017NE/webprogram/Paper290358.html. doi: 10.1130/abs/2017NE-290358.
  • Coleman, Neil M., Kaktins, Uldis, and Wojno, Stephanie (2016). Dam-Breach hydrology of the Johnstown flood of 1889 – challenging the findings of the 1891 investigation report, Heliyon, https://dx.doi.org/10.1016/j.heliyon.2016.e00120.
  • Coleman, Neil M., Wojno, Stephanie, and Kaktins, Uldis. (2016). Dam-breach hydrology of the Johnstown Flood of 1889 – Challenging the findings of the 1891 investigation report. Paper No. 178-5. Geological Society of America Abstracts with Programs. Vol. 48, No. 7. https://gsa.confex.com/gsa/2016AM/webprogram/Paper283665.html. doi: 10.1130/abs/2016AM-283665.
  • Coleman, Neil M., Davis Todd, C., Myers, Reed A., Kaktins, Uldis (2009). "Johnstown flood of 1889 – destruction and rebirth" (Presentation 76-9). Geological Society of America Abstracts with Programs, Vol. 41, No. 7, p. 216.
  • Davis T., C., Coleman, Neil M., Meyers, Reed A., and Kaktins, Uldis (2009). A determination of peak discharge rate and water volume from the 1889 Johnstown Flood (Presentation 76-10). Geological Society of America Abstracts with Programs, Vol. 41, No. 7, p. 216.
  • Kaktins, Uldis, Davis Todd, C., Wojno, S., Coleman, N.M. (2013). Revisiting the timing and events leading to and causing the Johnstown Flood of 1889. Pennsylvania History, v. 80, no. 3, 335–363.
  • Johnson, Willis Fletcher. History of the Johnstown Flood (1889).
  • McCullough, David. The Johnstown Flood (1968); ISBN 0-671-20714-8
  • O'Connor, R. Johnstown – The Day The Dam Broke (1957).
  • Bemis, Edward W. "The Homestead Strike," The Journal of Political Economy, Vol. 2, No. 3 (Jun., 1894), pp. 369–396 in JSTOR
  • Brody, David. Steelworkers in America: The Nonunion Era. New York: Harper Torchbooks, 1969.
  • Cohen, Steven R. "Steelworkers Rethink the Homestead Strike of 1892," Pennsylvania History, 48 (April 1981), 155–77
  • David P. Demarest, Jr. (ed.), "The River Ran Red": Homestead, 1892. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 1992.
  • Foner, Philip. History of the Labor Movement in the United States. Vol. 2: From the Founding of the A.F. of L. to the Emergence of American Imperialism. New York: International Publishers, 1955.
  • House Judiciary Committee, Investigation of the Employment of Pinkerton Detectives in Connection with the Labor Troubles at Homestead, PA. Washington, DC: US Government Printing Office, 1892.
  • Krass, Peter. Carnegie. (2002). online edition
  • Krause, Paul. The Battle for Homestead, 1890–1892: Politics, Culture, and Steel. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press, 1992.
  • Krause, Paul. "Labor Republicanism and 'Za Clebom': Anglo-American and Slavic Solidarity in Homestead," in Struggle a Hard Battle": Essays on Working-Class Immigrants, edited by Dirk Hoerder (1986), 143–69
  • Marcus, Irwin. Jeanne Bullard, and Rob Moore, "Change and Continuity: Steel Workers in Homestead, Pennsylvania, 1880–1895," Pennsylvania Magazine of History and Biography, 111 (January 1987), 62–75
  • Miner, Curtis. Homestead: The Story of a Steel Town (Pittsburgh 1989)
  • Montgomery, David. The Fall of the House of Labor: The Workplace, the State, and American Labor Activism, 1865–1925. New York: Cambridge University Press, 1987.
  • Oates, William C., George Ticknor Curtis, and Terence V. Powderly, "The Homestead Strike," North American Review, vol. 155, whole no. 430 (Sept. 1892), pp. 355–375.
  • Slavishak, Edward S., "Working-Class Muscle: Homestead and Bodily Disorder in the Gilded Age," The Journal of the Gilded Age and Progressive Era 3 (October 2004): 339–68. online via Oxford University Press
  • Warren, Kenenth. Triumphant Capitalism: Henry Clay Frick and the Industrial Transformation of America (2000)
  • Wolff, Leon "Battle at Homestead" American Heritage Magazine April 1965
  • Wright, Carroll D. "The Amalgamated Association of Iron and Steelworkers," Quarterly Journal of Economics, 7 (July 1893), 400–32. in JSTOR

Спољашње везе[уреди | уреди извор]