Пређи на садржај

Енки

С Википедије, слободне енциклопедије
Енки
Бог стварања, интелигенције, заната, плодности, семена, магије, несташлука
Детаљ Енкија са печата Ада, древног акадског цилиндричног печата који датира око 2.300 година пре нове ере.[1]
Митологија
Симболкоза, риба, коза-риба, химера
Еквиваленти
Грчки еквивалентПосејдон,[2] Прометеј[3]

Енки је сумерски бог воде, знања (gestú), заната (gašam) и стварања (nudimmud) и један од Анунакија.[4] Касније је био познат као Еа или Ае у акадској (асирско-вавилонској) религији, а неки научници га поистовећују са Иа у хананској религији. Име је преведено као Аос у грчким изворима (нпр. Дамаскије).[5]

Првобитно је био бог заштитник града Еридуа, али се касније утицај његовог култа проширио широм Месопотамије и на Ханане, Хете и Хурите. Повезиван је са јужним појасом сазвежђа званим звезде Еа, али и са сазвежђем AŠ-IKU, Пољем (сазвежђе Пегаз).[6] Почевши од другог миленијума пре нове ере, понекад се у писаној форми помињао нумеричким идеограмом за „40“, повремено називан његовим „светим бројем“.[7] Планета Меркур, повезана са вавилонским Набуом (Мардуковим сином) је, у сумерско доба, идентификована са Енкијем,[8] као и звезда Канопус.

Многи митови о Енкију сакупљени су са разних локација, од јужног Ирака до левантинске обале. Он се помиње у најранијим сачуваним клинописним натписима широм региона и био је истакнут од трећег миленијума до хеленистичког периода. Велики број митова који су везани за њега покупљени су са различитих локација. Енки је описан у Енума Елиш, досада најстаријем познатом тексту који је писан клинастим писмом. Постоји веровање да су многи митови о њему имали велики утицај на многе библијске приче[9].

Енки

Атрибути

[уреди | уреди извор]

Енки је бог мудрости, креатор света као и свих магија које служе само за добробит човека и богова који затраже помоћ од њега. Енки је господар Абзу[10] слатководног подземног мора које се налази у унутрашњости земље. Енки је господар подземља, он управља оплодњом, он је господар воде и сперме. Према веровању Енки је поклонио људима дар краљевања.

Енки се често показује са рогатом круном на глави, обучен у кожу шарана. Његови симболи су коза и риба. У астрологији његова планета је Меркур. Енки је унук Абзу док је његова мајка богиња праисторијске креативности Наму.

Описивање

[уреди | уреди извор]

Енки је сматран богом живота и често је био приказиван са две водене струје које му излазе из рамена и обе представљају Тигар и Еуфрат[11]. Поред њега су два дрвета која представљају мушки и женски аспект природе. Енки је бог који никада не лаже и када бива преварен он није будала. Енки својом магијом помаже другима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Adda Seal”. British Museum. 
  2. ^ Duke, T. T. (1971). „Ovid's Pyramus and Thisbe”. The Classical Journal. Classical Association of the Middle West and South (CAMWS). 66 (4): 320—327. ISSN 0009-8353. JSTOR 3296569.  p. 324, note 28: "... Leonard Palmer suggests in his Interpretation of Mycenaean Greek texts (1963), p. 255, that the name of Poseidon is a direct translation of "calque" of the Sumerian EN.KI, 'lord of the earth'".
  3. ^ Stephanie West. "Prometheus Orientalized" page 147 Museum Helveticum Vol. 51, No. 3 (1994), pp. 129–149 (21 pages)
  4. ^ Duke, T. T. (1971). „Ovid's Pyramus and Thisbe”. The Classical Journal. Classical Association of the Middle West and South (CAMWS). 66 (4): 320—327. ISSN 0009-8353. JSTOR 3296569.  p. 324, note 27.
  5. ^ Langdon, S. (1918). „The Babylonian Conception of the Logos”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. Cambridge University Press: 433—449. ISSN 0009-8353. JSTOR 25209408.  p. 434.
  6. ^ Origins of the ancient constellations: I. The Mesopotamian traditions by J.H. Rogers
  7. ^ Foster, Benjamin R. (2007). „4 Mesopotamia”. Ур.: Hinnells, John R. A Handbook of Ancient Religions. Cambridge University Press. стр. 174. ISBN 978-1-139-46198-6. 
  8. ^ Black, Jeremy; Green, Anthony (1992), Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary, The British Museum Press, стр. 133, ISBN 978-0-7141-1705-8 
  9. ^ Kramer, Samuel Noah (1998). Sumerian Mythology: A Study of Spiritual and Literary Achievement in the Third Millennium B.C. ISBN 978-0-8122-1047-7. (University of Pennsylvania Press; Revised edition).
  10. ^ Bottero 2004.
  11. ^ Kramer, S.N. and Maier, J.R. (1989), Myths of Enki, the Crafty God (Oxford).

Литература

[уреди | уреди извор]

Даље читање

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]