Приградска железница
Приградска железница је железнички систем који повезује град са окружењем и примарно је оријентисан на превоз дневних путника између града и приградских насеља. Kарактеристичан је по високој ефикасности и синхронизованим временима поласка који омогућавају већи број возних композиција на једној линији. Типично, оба смера свих линија имају засебну пругу.
Немачко говорно подручје[уреди | уреди извор]
У немачком језику, приградске железнице се зову „S”-железнице (нем. S-Bahn), што је изведено из речи за „градскa железница” (нем. Stadtbahn)[1], „брза железница” (нем. Schnellbahn) или „брза градска железница” (нем. Stadtschnellbahn).[2]
Систем је први пут представљен јавности децембра 1930. године у Берлину. У Немачкој, ознака за приградску железницу је бело слово „S” у зеленом кругу, док је у Аустрији у употреби бело угласто слово „S” у плавом кругу. У Аустрији, системи приградских возова постоје у Бечу и Салцбургу. Бечки систем је велики, стар и врло познат у свету.
У Швајцарској приградске железнице користе знак у облику црних слова на белој позадини.
Друге земље[уреди | уреди извор]
у Француској и француском говорном подручју Швајцарске, користи зе назив RER (франц. Réseau express régional). У Копенхагену се користи име S-tog.
Ознаке[уреди | уреди извор]
Немачка
Хамбург
Аустрија
Берн
Париз
Копенхаген
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ^ S-Bahn Berlin (28. Januar 2021): Das Geheimnis ums S-Bahn-Logo ist gelüftet.
- ^ Eintrag S-Bahn. In: Die Deutsche Reichsbahn von A bis Z, transpress VEB Verlag für Verkehrswesen, Berlin, 1984, S. 232–233