Жетва (слика Бројгела)
 | |
| Уметник | Питер Бројгел Старији |
|---|---|
| Година | око 1565. |
| Техника | Уље на дрвету |
| Димензије | 119 cm × 162 cm cm |
| Место | Музеј умјетности Метрополитен |
Жетва је уље на дрвету сликара Питера Бројгела Старијег, насликано 1565. године. Слика приказује пејзаж у период жетве, у јулу и августу или у позно љето.[1] Николас Џонгелинк, трговац, банкар и колекционар умјетности из Антверпена, наручио је слику као дио циклуса од шест слика које приказују различите сезонске промјене током године.[1]
Сликарство
[уреди | уреди извор]Слика је једна из низа од шест (или можда и дванаест) дјела, од којих је пет сачувано, који приказују различита доба године.[1] Као и на многим Бројгеловим сликама, фокус је на сељацима и њиховом раду и нема религиозних тема уобичајених у пејзажним дјелима тог времена.[1]
Примјетно је да су неки сељаци приказани како једу, док други раде на жетви пшенице, што је приказ производње и потрошње хране.[2] Крушке се виде на бијелом платну испред жене која седи док једе хлеб и сир, док фигура на дрвету крајње десно бере крушке. Слика приказује велики број активности које представљају белгијски сеоски живот из 16. вијека.[3] На примјер, особа насликана крајње десно тресе јабуке са дрвета. У средини лијево на слици, група сељана се може видјети како учествују у крвавом спорту бацања петла.[4]
Слика се налази у Музеју уметности Метрополитен у Њујорку од 1919.[5] Музеј ову слику назива „прекретницом у историји западне умјетности“[1] и „првим модерним пејзажом“.[6] Осећај удаљености преносе радници који носе снопове пшенице, људи који се купају, дјеца која се играју и бродови који су далеко.
Насљеђе
[уреди | уреди извор]Редитељ Хајао Мијазаки, био је инспирисан овом сликом приликом рада на свом кракткометражном филму Mr. Dough and the Egg Princess.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Pieter Bruegel the Elder: The Harvesters (19.164)”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art. 2014. OCLC 49730187. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. „Through his remarkable sensitivity to nature’s workings, Bruegel created a watershed in the history of Western art, suppressing the religious and iconographic associations of earlier depictions of the seasons in favor of an un-idealised vision of landscape.”
- ^ BBC Radio 4. „The Harvesters by Pieter Bruegel the Elder”.
- ^ „A discussion of The Harvesters by Pieter Bruegel the Elder”. TripImprover – Get more out of your museum visits!. Приступљено 26. 10. 2017.
- ^ Brown, Mark (1. 2. 2011). „Google Art Project aims to shed new light on classic works of art”. The Guardian.
- ^ „Pieter Bruegel the Elder: The Harvesters”. The Metropolitan Museum of Art. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г.
- ^ „MetMedia: The Harvesters”. The Metropolitan Museum of Art. New York. Архивирано из оригинала 3. 10. 2015. г. „It’s a landscape that’s really the first modern landscape in Western art. Bruegel has inserted a completely coherent middle ground, and it increases both our engagement with the landscape—he puts us into the landscape along with the peasants walking down those paths—and the sense of a measurable distance.”
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Orenstein, Nadine M., ур. (2001). Pieter Bruegel the Elder: Drawings and Prints. The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-990-1. (fig. 3)
- O'Neill, J, ур. (1987). The Renaissance in the North. New York: The Metropolitan Museum of Art.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Harvesters by Pieter Bruegel the Elder: a family guide из библиотека Метрополитен музеја уметности (потпуно доступан на мрежи као ПДФ)
