Зграда дечијег дома краљице Марије у Белановици
| Зграда Дечијег дома краљице Марије | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Белановица, Србија
|
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1939—1940. |
| Коришћење | одмаралиште |
| Број спратова | два |
| Површина | 1.036 |
Зграда дечијег дома краљице Марије у Белановици, насељеном месту на територији општине Љиг, подигла је краљица Марија Карађорђевић из свог Фонда, у периоду од 1939. до 1940. године, за опоравак сиромашне деце Београда. Када је зграда завршена никада није пуштена у рад због почетка рата.
Период 1945—1961.[уреди | уреди извор]
Зграда је после рата национализована и добија име „Стеван Марковић Сингер”, по партизанском активисти. У дому су од 1946. до 1961. године боравила деца ратна сирочад, деца душевно оболелих родитеља и деца која се налазе под старатељством. Кроз дом је прошло око 700 деце, од чега је њих 246, о којима су бринули васпитачи, похађали основну школу са осталом децом из Белановице. Децу често посећивала разна хуманитарна удружења пружајући помоћ, па је тако 1948. године боравило 200 деце из Грчке.[1]
Период 1961—данас[уреди | уреди извор]
Дом је радио до 1961. године, када је постигнут споразум са тада великим предузећем, београдском конфекцијом „Беко”, око уступања зграде и друге имовине која је конфискована, како би се завршила изградња нове школске зграде и реконструисао водовод.
Конфекција „Беко” је уложио значајна средства у адаптацију одмаралишта за своје раднике и изградњу спортских терена. Временом предузеће је престало да ради и данас се о комплексу нико не стара, тако да грађевине пропадају и ван функције су.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Божовић, Мирољуб (2012). Белановица (Ауторско изд.). Белановица. стр. 67—69. ISBN 978-86-915885-0-2.
