Зорана Васиљевић Покрајчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зорана Васиљевић Покрајчић
Датум рођења1947.
Место рођењаПирот

Зорана Васиљевић Покрајчић (Пирот, 16. фебруар 1947) српски је лекар, интерниста-кардиолог и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студије[уреди | уреди извор]

Завршила је Медицински факултет у Београду 1971. године, специјализацију интерне медицине 1978. и супспецијализацију кардиологије 1985. Магистрирала је радом о хемодинамици у акутном инфаркту миокарда 1979, а докторирала је тезом о улози спазма у нестабилној ангини пекторис 1986.

Усавршавање[уреди | уреди извор]

Своје усавршавање је започела у Ротердаму 1986, наставила у Лондону 1990. и Хјустону 1996.

Каријера[уреди | уреди извор]

Постаје редовни професор на Медецинском факултету, на Катедри интерне медицине - кардиологије 1999, а шеф Последипломске катедре кардиологије 2009. Начелник Службе ургентне кардиологије Клинике за кардиологију КЦЗ. Била је председник Кардиолошке секције СЛД од 2002. до 2004, коју је значајно унапредила и омасовила. Након тога, такође председник Удружења кардиолога Србије од 2009. до 2011. Формирала је Радну групу за срчану инсуфицијенцију Удружења коронарних јединица (УКЈ) и њоме руководи од 1988. Члан је Европског друштва кардиолога (FESC) и његове Радне групе за акутни коронарни синдром у земљама у транзицији и Америчког колеџа кардиолога (FACC). Председник Стручног тима за акутни коронарни синдром Министарства здравља Србије. Ванредни члан Академије медицинских наука СЛД у члан одбора за кардоваскуларну патологију САНУ.

Најзначајнији стручно-научни доприноси[уреди | уреди извор]

  • Увођење хемодинамичког испитивања у дијагностици акутног инфаркта миокарда
  • дијагностика коронарног спазма у нестабилној ангини пекторис
  • откривање првог Лајмског миокардитиса у Србији
  • устројство Националног хоспиталног регистра за за акутни коронарни синдром од 2002.
  • ангажованост на обједињавању и раду 54 коронарне јединице у Србији - оснивање УКЈ (председник) - што је значајно смањило смртност од инфаркта срца у Србији

Награде[уреди | уреди извор]

Добила је Грамату захвалности патријарха Павла и Златну медаљу Удружења кардиолога Југославије.

Дела[уреди | уреди извор]

  • коаутор: "Effects of glucose-insulin-potasium infusion on ST-elevation myocardial infraction in patients treated with thrombolytic therapy", American Journal of Cardiology,2005,96,8
  • "European Association for Percutaneous Cardivasiular interventions", European Heart Journal,2010,31,8 [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Српска Енциклопедија. Нови Сад: Завод за уџбенике, Матица Српска. 2013. стр. 133.