Пређи на садржај

Иван Цанкар

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Цанкар
Иван Цанкар
Лични подаци
Датум рођења(1876-05-10)10. мај 1876.
Место рођењаВрхника, Аустроугарска
Датум смрти11. децембар 1918.(1918-12-11) (42 год.)
Место смртиЉубљана, Краљевство СХС

Иван Цанкар (Врхника, 10. мај 1876Љубљана, 11. децембар 1918) је био словеначки књижевник.[1][2]

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Завршио је реалку у Љубљани (1888-1889) као осредњи ђак.[3] Студирао је у Бечу технику, али је није завршио и потпуно се посветио књижевности. У словеначкој књижевности јавио се песмама и збирком "Еротика" (1899)[3], која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке модерне књижевности, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима.[4] Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неоромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски.

Цанкар се 1913. у предавању Словенци и Југословени недвосмислено опредељује за југословенско заједништво.[5]Цанкар бива осуђен на седам дана затвора који је одслужио од 12. до 19. септембра 1913. године.[5] Због тога је и у јесен 1914. био неколико недеља затворен у љубљанском Граду.

Умро је 11. децембра 1918. године услед компликација приликом упале плућа и сахрањен на гробљу Жале у Љубљани.[2]

  • Еротика (1899, 2. издање 1902)
  • Вињете (1899)
  • Књига за лакомислене људе (1901)
  • Странци (1901)
  • На кланцу (роман) (1902)
  • Об зори (1903)
  • Живот и смрт Петра Новљана (1903)
  • Госпођа Јудит (1904)
  • Кућа Марије Помоћнице (1904)
  • Крст на гори (1904)
  • Потепух Марко ин краљ Матјаж (1905)
  • В месечини (1905)
  • Мартин Качур (роман) (1906)
  • Нина (роман) (1906)
  • Смрт н погреб Јакоба Несрече (1906)
  • Алеш из Разора (1907)
  • Слуга Јернеј и његово право (1907)
  • Нови живот (роман) (1908)
  • Згодбе из долине шентфлорјенске (1908)
  • Курент (1909)
  • Комшија Лука (1909)
  • За крижем(1909)
  • Три драме (1911)
  • Воља и моч (1911)
  • Милан и Милена (роман) (1913)
  • Подобе из сањ (1920)
  • Мимо живљења (1920)
  • Мој живот (1920)
  • Грешник Ленарт (1921)
  • Јакоб Руда (1901)
  • За добро народа (1901)
  • Краљ Бетајнове (1902)
  • Похујшање в долини шентфлорјенски (1908)
  • Слуге (1910)
  • Лепа Вида (1912)
  • Романтичне душе (1922)
  • Крпанова кобила (1907)
  • Бела хризантема (1910)

Његова најзначајнија дела су Хлапци, За народов благор и На кланцу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ivan Cankar”. 
  2. ^ а б „Ivan Cankar”. biografija.org. Приступљено 19. 1. 2022. 
  3. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 93. 
  4. ^ Цанкар, Иван (1998). Цртице и приповетке : избор. Београд : Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 99. ISBN 978-86-17-06325-0. 
  5. ^ а б Trifunović, Aleksandar. „CANKAR I JUGOSLAVIJA” (PDF). doi.fil.bg.ac.rs. Приступљено 19. 1. 2022.