Игор Трунов

Игор Трунов
Датум рођења	(1961-08-12)12. август 1961.
Место рођења	Картали, Русија

Игор Леонидович Трунов (рус. Игорь Леони́дович Тру­­но́в; Картали, 12. август 1961) економиста је, правник и професор, адвокат и политичар, како у Русији тако и у свијету. Члан је многих свјетских асоцијација у којима обавља високе позиције. Такође, Игор је и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2011. године.

Биографија

Игор Леонидович Трунов рођен је 12. ав­гус­та 1961. године у Кар­та­ли­­ји, Чељабинској области у Русији. Доктор је прав­них наука и ма­ги­стар ек­о­номских наука. Ужа на­учна област му је заш­­­ти­­та права личности у об­лас­ти кривичнопро­цес­­ног права. Професор је на Московском државном уни­вер­­зи­те­ту културе и умјетности (МГУКИ).

Национални је предсједник Свјетске асо­ци­ја­­ције прав­ника у Вашингтону, замјеник пред­сјед­­ника Ме­ђу­народног савеза правника, руко­во­ди­­лац Од­је­ље­ња за правне науке Руске академије природних н­а­у­ка, пр­ви потпредсједник Федералног савеза ад­во­ка­та Русије, члан Ме­ђу­на­род­­ног удружења упоредног права, члан Руског јав­ног института би­рач­­ког права (Российский общественный институт из­би­ра­тельного пра­­ва – РОИИП) и почасни члан Српског удружења за кривично­прав­­ну тео­­рију и праксу.

Добитник је многобројних домаћих (руских) и међународних наг­ра­­да: за допринос миру правним методама, за достигнућа и про­фе­сио­на­­лизам раду, за допринос развоју руске адвокатуре, за заслуге у заш­ти­­ти права и слобода грађана, за рад на учвршћивању духовно-мо­рал­них основа службе отаџбини, за рад на учвршћивању правне државе, гра­ђанског друштва, закона и пра­во­су­ђа у Руској федерацији.

За иностраног члана Академије наука и умјетности Ре­­­публике Српске изабран је 17. марта 2011. године.

Игор је такође подпредсједник странке Демократске праведне Русије. Трунов је бавио адвокатуром све до септембра 2016. године када је 16. септембра те године тај статус изгубио. Како се наводи у образложењу статус адвоката је изгубио због кршења професионалне етике, због чега адвокатска комора доноси овакву одлуку.

Библиографија

Аутор је око 500 научних радова, међу којима су и уџбеници, мо­но­­гра­фи­је, научни чланци, осврти и коментари и др, од којих издвајају следећи:

• Новый экзамен на звание адвоката, Учебно-практическое пособие Ответ­стве­нный редактор, руководитель авторского коллектива, Издательство „Ю­РАЙТ” 2012;
• Комментарий к Федеральному закону „О полиции“, Научный редактор – Трунов И. Л, Печ. Издательство „ЮРАЙТ“2012; Уголовное су­до­производство: проблемы теории, нормотворчества и пра­во­при­менения, (сбор­ник научных трудов), Возмещение вреда причиненного дол­жностным лицом. Печ. Рязань, издательство Академии ФСИН России. 2010;
• Экстремизм и его причины, Печ. Москва, 2010; Российская госу­дар­стве­нн­ость в начале 21 века, Материалы Всероссийской научно-практической кон­ференции „Госу­дарство, право, управление 2008”;
• Государственная тайна: правовые аспекты, Печ. 2008; Уголовное судопроизводство: проб­ле­мы теории, нормотворчества и правоприменения, (сборник научных трудов), Рязань, издательство Академии ФСИН России 2008;
• Мораль и догма юриста. Про­фе­ссио­нальная юридическая этика, Издательство „Эксмо” 2008;
• Уголовное право Российской Федерации, Особенная часть: Учебник для вузов. Гриф УМО, Издательство „Высшее образование”, 2007;
• Материалы Всеро­сси­йской научно-практической кон­фе­рен­ции, Государство, право, управ­ле­ние  2007;
• Комментарий к Уголовно-ис­полнительному кодексу РФ, М. Изда­тель­ство „Эксмо” 2006; Уголовный про­цесс  допущен МВД РФ в качестве уч­ебника для образовательных учреж­дений, М. Издательство „Юстицинформ” 2006;
• Энциклопедия будущего ад­во­ка­та, Учебное пособие, Мос­ква 2006; Уголовно-процессуальное право, Учебник, Издательство „Юристъ”, 2005;
• Уголовное право Российской Фе­де­ра­ции. Общая часть, Уче­б­ник для вузов, М. Высшее об­ра­зование, 2005; Терро­ризм, Правовые аспекты бор­ьбы, Москва 2005;
• Права лич­ности и условия их обеспечения в уголовном про­цессе, Москва 2002; Воз­мещение вреда жертвам терроризма, Материалы на­учно-практической кон­фе­рен­ции на тему: „Защита прав и свобод человека”, 2005.