Академија наука и умјетности Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Академија наука и умјетности Републике Српске
скр. АНУРС
Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske ANURS.png
Грб Академије наука и умјетности Републике Српске
Оснивање 11. октобра 1996.
Метод деловања републичка организација
Локација  Република Српска
Седиште 1996-1999 Српско Сарајево
1999- Бања Лука
Подручје деловања највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској
Службени језици српски
Председник Рајко Кузмановић
Главни орган Председништво Академије
Веб-сајт www.anurs.org
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
  • Архитектура
  • Књижевност
  • Сликарство
  • Графика
  • Вајарство
  • Фотографија
  • Музика
  • Позоришта
  • Кинематографија
  • Споменици
  • Културна добра
  • Светска баштина
  • Архиви
  • Библиотеке
  • Музеји
  • Дворци
  • Тврђаве
  • Манастири
  • Војничка гробља
  • Разно
  • Владари
  • Познати Срби
  • Зграда Академије наука и умјетности Републике Српске

    Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) је највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.[1]

    Председник Академије је академик Рајко Кузмановић, потпредседник је академик Љубомир Зуковић, а генерални секретар је академик Драгољуб Мирјанић. Поред наведених, председништво Академије чине и академик Веселин Перић, академик Слободан Реметић, академик Бранко Шкундрић, академик Дренка Шећеров-Зечевић и дописни члан Раде Михаљчић. Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научника. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске се налази на Тргу српских владара 2/II, у Бањалуци.

    Историја[уреди]

    Оснивање[уреди]

    Народна скупштина Републике Српске је 1993. године донијела Закон о Академији наука и умјетности Републике Српске, али Академија није конституисана све до 1996. године. Оснивачка скупштина одржана је 11. октобра 1996. године на планини Јахорини, у хотелу „Бистрица“, на којој је присуствовало 65 угледних научних радника — академика. Међу присутнима су били: академик Александар Деспић, председник САНУ, академик Драгутин Вукотић, председник ЦАНУ, академик Чедомир Попов, предсједник Огранка САНУ из Новог Сада. Први председник Академије је био академик Петар Мандић. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске је до 1999. године било у Српском Сарајеву.

    Руководство Академије од оснивања[уреди]

    Председници Академије[уреди]

    • Академик Петар Мандић председник Академије од 11. октобра 1996. до 26. јуна 1999. године
    • Академик Славко Леовац председник Академије од 4. маја 2000. до 5. септембра 2000. године
    • Академик Веселин Перић председник Академије
    • Академик Милан Васић председник Академије од 4. јула 2003. до 26. децембра 2003. године
    • Академик Рајко Кузмановић председник Академије од 2004. године

    Потпредседници Академије[уреди]

    Генерални секретари Академије[уреди]

    Организација Академије наука и умјетности Републике Српске[уреди]

    Органи управљања Академијом[уреди]

    • Скупштина Академије
      • Статут Академије
    • Председништво Академије
    1. председник
    2. два потпредседника
    3. генерални секретар
    4. један члан Председништва
    5. секретари одјељења
    • Председник Академије
    • Извршни одбор Председништва Академије
    1. председник
    2. два потпредседника
    3. генерални секретар

    Организација Академије[уреди]

    Чланови Академије наука и умјетности Републике Српске распоређени су у четири Одељења:

    1. Одбор за историјске науке
    2. Одбор за правне науке
    3. Одбор за филозофско-педагошке науке
    4. Одбор за економске науке
    1. Одбор за књижевност
    2. Одбор за језик
    3. Одбор за умјетност
    • Одјељење природно-математичких и техничких наука, секретар академик Бранко Шкундрић
    1. Одбор за биотехничке науке
    2. Одбор за геонауке
    1. Одбор за кардиоваскуларну патологију
    2. Одбор за хируршке дисциплине
    3. Одбор за репродуктивно здравље и демографију

    Одбори и комисије[уреди]

    • Одбор за издавачку дјелатност
    • Одбор за међународну сарадњу
    • Одбор за координацију научне дјелатности
    • Одбор за библиотеку и документацију

    Институти[уреди]

    • Институт за историју
    • Институт за језик и књижевност

    Чланови Академије[уреди]

    Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научних радника, универзитетских професора, истраживача и других стручњака. Од тога је 35 чланова Академије (редовни, дописни и инострани чланови).

    Академици[уреди]

    Научни скупови[уреди]

    • Република Српска — 15 година опстанка и развоја, 26–27. јуна 2007. године у Бањалуци
    • Република Српска — десет година Дејтонског мировног споразума, 12–13. мај 2005. године у Бањалуци

    Референце[уреди]

    Види још[уреди]

    Спољашње везе[уреди]