Игре у Олимпији
| Игре у Олимпији | |
|---|---|
 Игре у Олимпији, издање из 2016. године | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Александар Ћирић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски језик |
| Издавање | |
| Издавач | Недељник Време |
| Датум | 1996. |
Игре у Олимпији је стручна монографија аутора Александра Ћирића, објављена 1996. године у издању Времена књиге из Београда.[1] Репринт књиге урађен је 2016. године у издању недељника Време.[2]
О аутору[уреди | уреди извор]
Александар Ћирић (1950-2014). Био је новинар Недељника од његовог оснивања 1990. године. Пре тога новинар НИН-а. Аутор је сценарија за играни филм Случај Хармс, приредио избор текстова Време уживања, био уредник и аутор многих посебних издања Времена.[3]
О књизи[уреди | уреди извор]
Књига Игре у Олимпије, како њен аутор у предговору каже, бави се пореклом, историјом, развојем, правилима и значајем које су имале Олимпијске игре у Грчкој настојећи да прикажу део друштвеног контекста у појединим периодима њихове историје.[4] Аутор нас упознаје са олимпијским борилиштима, дисциплинама и шампионима олимпијских игара.
Књига је настала како сам аутор каже случајно, бележењем и без неке одређене намере бележењем података о пореклу обичаја да такмичари и њихови тренери на стадион излазе голи. Интересовање је потрајало и претворило се у неку врсту сталног изненађења. Не само због количине атлетских информација расутих у мноштву дела класичне литературе, већ и начином њихове употребе која потврђује упућеност тадашњег читаоца у атлетику, борење и хиподромска такмичења до мере подразумевања и схватања алузија ни метафора које данашњи читаоци нису у стању ни да примете без објашњења. Битан мотив за настанак ове књиге је и чињеница непостојања литературе о историји спортова уопште на нашим просторима.[3]
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига садржи следећа поглавља и целине:[3]
- Предговор
- Предање и историја
- Први спортски извештај
- Хомерска надметања
- Чему надметање
- Даље у прошлост
- Увод у игре
- Олимпија
- Митски оснивачи игара
- Питијске игре
- Истамске игре
- Немејске игре
- Почетак и крај игара
- Откопавање сећања
- Светилиште
- Зевс Олимпијски
- Игре
- Политика
- Однос према играма
- Част и слава
- Институције
- Искључење жена
- Свети мир
- Судије, службеници и надлежности
- Учесници и припреме
- Правила
- Олимпијада
- Голотиња
- Опрема
- Распоред такмичења
- Стадион
- Трчање
- Петобој (Pentathlon)
- Рвање (Pale)
- Песничање (Pyx)
- Панкратион
- Такмичења за дечаке
- Трубачи и гласници
- Хиподром
- Коњ и точак
- Двоколице: Крит и Микена
- Двоколице: Хомер
- Двоколице у Олимпији
- Кратка историја јахања
- Јахачке трке у Олимпији
- Слава и пролазност
- Славни победници
- "Изгубљени" и неизвесни олимпијски победници
- Шта је било после
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Igre u Olimpiji”. plus.cobiss.net. Приступљено 27. 3. 2024.
- ^ „Igre u Olimpiji”. plus.cobiss.net. Приступљено 27. 3. 2024.
- ^ а б в Ćirić, Aleksandar (2016). Igre u Olimpiji. Beograd: Vreme. стр. 5—10. ISBN 978-86-88491-10-5.
- ^ „Igre u Olimpiji”. dobraknjiga.rs. Приступљено 27. 3. 2024.
