НИН

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте НИН (вишезначна одредница).
Лого НИН-а

Недељне информативне новине је недељни лист који излази у Србији.

Историја[уреди]

Први број НИН-а изашао је у Београду 26. јануара 1935. После 26 бројева забрањен је септембра 1935. НИН је поново почео да излази 7. јануара 1951. године у Београду, а 26. јуна 2008. године је изашао његов јубиларни 3.000 број. Нин; Недељне информативне новине, лист за политичка, друштвена и културна питања покренула је 1935. група интелектуалаца од којих су многи били чланови Комунистичке партије. У првој серији Недељне информативне новине – НИН штампане су латиницом.

Ужу редакцију сањавали су Светозар Поповић и др Војислав Вучковић који су пред тадашњим властима фингирали као „власници“ то јест уредници листа. Веселин Маслеша био је одговоран за лист пред Комунистичком партијом, а чланови колегија били су Јован Поповић, др Ото Крстановић, Божидар Аџија. Око НИН-а су се окупили Ђорђе Андрејевић Кун, Чедомир Миндеровић, Ото Бихали Мерин, Душан Матић. Александар Вучо, др Хуго Клајн, Радован Зоговић, Мирко Кујачић, Мирко Бањевић, Љуба Поповић, Ное Живановић, Драган Бераковић, инж. Никола Петровић, Ђурђе Теодоровић. Стварна редакција била је у стану Јована Поповића у Београдској улици, званична, за власти, у Цвијићевој улици у Београду код Светислава Поповића. Од 26. јануара 1935. до 7. септембра 1935. изашло је 26 бројева а онда је полиција Краљевине Југославије онемогућила даље издавање НИН-а.

Шеснаест година по после штампања првог броја НИН- а група новинара “Младог бораца“, омладинског листа заложила се за покретање новог листа и 7. јануара 1951. године, нови НИН је поново покренут. Нови НИН је настао у национализованој соби за спавање бившег власника београдског дневног листа „Правда“ Манојла Сокића у Влајковићевој улици-бр. 8 на И спрату у стану претвореном у редакцију. То је тада припадало Издавачком предузећу Глас. НИН-овом имену кумовао је Моша Пијаде. По изразу, НИН је у то време био такозвани опиниен магазин – лист у коме су доминирали коментари и репортаже.

У том периоду окосницу редакције сачињавали су Стеван Мајсторовић, Најдан Пашић, Ера Ратковић, Тика Лешић, Миша Хабул и други. После периода самосталног деловања НИН 1958. године улази у новинско-издавачку кућу Политика. На њусмагазинску формулу и на колорну штампу НИН је прешао 4. априла 1971. године. Идејни творац и реализатор те промене је Фране Барбијери, тадашњи главни утредник и Сергије Лукач, оснивач катедре за новинарство на Факултету политичких наука у Београду. НИН од тада негује журналистичку синтезу, а од новинарских форми највише користи чланак, је у извесној мери задржана и коментаторска, опинион форма.

Због обрачуна Савеза комуниста с либералима Барбијери је смењен, али је њусмагазинска формула задржана. После краће кризе између 1973 и 1975. у периоду када је главни уредник био Драган Марковић у НИН је дошла нова генерација новинара Богдан Тирнанић, Мирко Кларин, Стеван Никшић, Милан Милошевић, Теодор Анђелић, Алексадар Тијанић, Слободанка Аст, Зоран Јеличић, Душан Величковић. У том периоду НИН је имао највећи тираж у својој историји који је достизао 180.000 продатих примерача 1981.

После Осме седнице ЦК СКЈ у НИН-у је 1987-88. отворен нови “партијски случај”, смењује се тадашњи уређивачки колегијум, а две године касније из њега излази група новинара која са групом београдских дисидената оснива редакцију недељника Време. Године 1992. у НИН-у избија штрајк, после кога се он издваја из Издавачке куће Политика 1995. године и делује самостално. У марту 2009. Новинско-издавачко предузеће НИН продато је за 810 хиљада евра компанији Рингиер, која поседује и лист Блиц.

Галерија[уреди]

Главни и одговорни уредници[уреди]

  • Веселин Маслеша
  • Најдан Пашић
  • Стеван Мајсторовић
  • Ђорђе Раденковић
  • Фране Бабијери
  • Драган Марковић
  • Мирко Ђекић
  • Теодор Анђелић
  • Стеван Никшић
  • Душан Величковић
  • Милован Мило Глигоријевић
  • Слободан Рељић
  • Срђан Радуловић
  • Небојша Спаић
  • Милан Ћулибрк

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]