Ики (савез)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ики (јап. 一揆), јапански средњовековни термин који означава одбрамбени савез или устанак.[1]

Значење[уреди | уреди извор]

Термин ики првобитно је означавао савез или заједницу, али је током средњег века почео да означава две различите ствари: савез ратника, сељака или грађана и устанак локалних ратника и сељака. Ово друго значење постало је доминантно у историографији, пошто су се током средњег века и у периоду Сенгоку савези ратника и сељака стварали искључиво ради отпора централној власти или феудалним господарима.[1]

Примери[уреди | уреди извор]

Пример оваквог савеза био је Ико-ики, савез будистичких верника који се опирао локалним великашима и самом Ода Нобунаги у провинцијама Кага, Микава, Овари, Исе, Киј и Сецу током 15. и 16. века.[1]

Такође, савез локалних кокуџина у провинцији Оми устао је против Ода Нобунаге (1568−1573) у корист ранијих господара, клана Рокаку, а савез кокуџина из провинције Ига опирао се Нобунаги пуне две године (1579−1581).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 3. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 691. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.