Имам право на своје мишљење

Из Википедије, слободне енциклопедије

Имам право на своје мишљење, или свако има право на своје мишљење, је изјава која се често појављује у реторици или расправи, дебати. Када се позивање на право на мишљење користи као одбрана аргумента, тада ова изјава представља неформалну логичку грешку типа Црвена харинга. Да ли неко има право на било шта је потпуно ирелевантно за то да ли је његова конкретна тврдња истинита или није. Позивање на постојање права на мишљење је аутоматски неуспех да се одбрани изнесени аргумент, став или тврдња. Због тога се може сматрати врстом предаје или несвесног признања да је саговорник у праву.

Таква изјава међутим, може такође бити позивање на сопствену слободу, или одбијање да се уопште учествује у дискусији базираној на логици.[1][2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Whyte, Jamie (2004). „The Right to Your Opinion“. Crimes Against Logic. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-144643-5. 
  2. ^ Deleuze, Gilles; Paul Patton (translator) (1968; 1994 (English)). „The Image of Thought“. Difference and Repetition. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-08159-6. 

Литература[уреди]