Импотенција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Импотенција
Penis pump.jpg
Лечење еректилне дисфункције вакуумом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност урологија
ICD-10 F52.2, N48.4
ICD-9-CM 302.72, 607.84
DiseasesDB 21555
eMedicine med/3023
Patient UK Импотенција
MeSH D007172

Импотенција је немогућност мушкарца да обезбеди задовољавајућу сексуалну активност. Док се у ужем смислу, полна немоћ мушкарца за обављање полног чина, услед органских или психолошких узрока, који трајно онемогућавају постизања и одржања задовољавајуће ерекције, означава као еректилна дисфункција, дотле се у најопштијем смислу, појмом импотенција може означавати и неспособност, или немоћ мушкарца у духовном, стваралачком, или неком другом смислу.

Импотенција се може манифестовати као потпуна неспособност постизања ерекције (ако она траје дуже од три месеца), или је њена неконзистентност или способност одржавања ерекције само краткотрајна (пролазна).[1]

Сваки поремећај који утиче на нормалну циркулацију крви у мушком полном уду, може бити потенцијални узрок импотенције. Као најчешћи узрци наводе се они који су физичке природе, болести, повреда или нежељених дејстава лекова.

Иако импотенција није примарно последица старења (јер само старење не узрокује импотенцију), њена учесталост ипак расте са процесом старења: тако да око 5% мушкараца у петој деценији живота и 15-25% мушкараца страјих од 65 година пати од овог проблема.[1]

Мушку импотенцију такође треба разликовати од неплодности и преране ејакулације. Наиме мушкарац који не може одржати ерекцију, може у сваком другом погледу бити способан за оплодњу. Такође прерану ејакулацију, код које оргазма настаје сувише брзо да би се задовољио неки од партнера, треба разликовати од импотенције.

Начин лечења зависи од специфичности проблема који је узроковао импотенцију. Зато је први корак у терапији еректилчне дисфункције дефинисање узрока, ако је то могуће, а затим доношење одлуке о најједноставнијем и најмање ризичном начину решења овог проблема.[1]

Синоними[уреди]

За импотенцију користе се и ови називи: еректилна дисфункција, ерекцијска дисфункције, поремећаји ерекције.

За импотенцију медицинска струка највише користи израз еректилна дисфункција, да би њиме означила сталну неспособност мушкарца да одржи задовољавајућу ерекцију довољну за полни однос.

Еректилну дисфункцију треба разликовати од осталих проблема који онемогућавају полни однос, због нпр. смањење сексуалне жеље и проблема са ејакулацијом и оргазмом.

Етиопатогенеза[уреди]

Општи став струке који је владао током 20. века да су узроци импотенције психолошке природе значајно се промени. Бројна истраживања утврдила су да је 70-80% случајева импотенција органски узрокована,хипоксијом или недостатком кисеоника због недовољног доток крви у мушки уд у бројним а поремећајима као што су; атеросклероза (на првом месту), компликације шећерне болести, простатектомија (хируршко уклањање простате) и примена лекова. Еректилну дисфункцију могу изазвати и оштећења нерава у уду или малој карлици и недовољан ниво хормона у крви.[1]

Психолошки узроци импотенције

Еректилна дисфункција чешће је узрокована психолошким проблемима у млађих особа, док је код старијих мушкараца она обично узрокована физичким проблемима.

Данас медицина сматра да бројна негативна емотивна стања, повезана са импотенцијим, заправо настају као пропратна појава наведених органских промена, највероватније као реакција на искуство импотенције него као њен узрок.

Како велике број физичких и психолошких стања може довести до еректилне дисфункције, краткотрајне периоде импотенције треба сматрати само нормалном појавом попут обичне прехладе.[а]

Органски узроци импотенције

Како је за ерекцију уда потребан низ предуслова, она може бити последица читавог низа предуслова који укључују и нервне импулсе у мозгу, кичменој мождини, подручју полног уда и одговор у мишићима, фиброзним ткивима, венама и артеријама у и око кавернозних тела.

Оштећења артерија, глатких мишића и фиброзног ткива, узрокована разним болестима, чест су узрок импотенције.

Током оперативног захвата (простатектомија) може доћи до повреде нерава и артерија у близини пениса, што резултује импотенцијом.[1]

Повреда пениса, кичмене мождине, простате, мокраћне бешике и мале карлице могу бити један од чинилаца за настанак импотенције, ако је током повреде дошло до оштећења нерава, глатких мишића, артерија и фиброзних ткива кавернозног тела.[1]

Лековима узрокована импотенција

Импотенција може настати и као последица нежељеног дејства многих лекова: антихипертензива, антидепресива, транквилизатора (средстава за умирење), препарата за смањење апетита и циметидина (антиулкусно средство).[1]

Остали узроци импотенције

Други потенцијални узроци импотенције су; пушење које утиче на циркулацију крви у венама и артеријама, хормонални поремећаји (нпр снижен ниво тестостерона), хронична злоупотреба алкохола.[1]

Напомене[уреди]

  1. Мада и прехлада може изазвати пролазну импотенцију!

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Bolesti i stanja kod muškaraca ;Impotencija, Priručnik bolesti, Pliva zdravlje. 2016.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).