Индијска организацији за свемирска истраживања

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Индијска организацији за свемирска истраживања
Indian Space Research Organisation Logo.svg
Лого ИСРО-а (усвојен 2002)[1][2]
АкронимИСРО
ВласникОдељење за свемир (Индија)
Оснивање15. август 1969. год.; пре 50 година (1969-08-15)
(1962. као Индијски национални комитет за свемирска истраживања)
СедиштеБангалор, Карнатака, Индија
12°57′56″N 77°41′53″E / 12.96556° СГШ; 77.69806° ИГД / 12.96556; 77.69806Координате: 12°57′56″N 77°41′53″E / 12.96556° СГШ; 77.69806° ИГД / 12.96556; 77.69806
Запосленици16.815 (2019)[3]
Примарни
космодром

УправаK. Сиван (председник)[5]
БуџетРаст 1,8 милијарди долара
(2020–21)[6]
Веб-сајтwww.isro.gov.in

Индијска организацији за свемирска истраживањаИСРО (хин: bhārtīya antrikṣ anusandhān saṅgṭhan) свемирска је агенција владе Републике Индије. Седиште организације је у граду Бангалор. Главна мисија ове организације је „да искористи свемирску технологију за национални развој, истовремено истражујући свемирске науке и планетарна истраживања“.[7]

Индијски национални комитет за свемирска истраживања (ИНЦОСПАР) основан је за време владавине Џавахарлал Нехруа.[8][9][10][11][12] под Одељењем за атомску енергију (ДАЕ) 1962. године, уз нагон научника Викрама Сарабхаија, који је препознао потребу за свемирска истраживања. ИНЦОСПАР је растао с временом и касније прерастао у ИСРО 1969. године,[13] такође под командом ДАЕ-а.[14] [15] Године 1972, влада Индије основала је Свемирску комисију и одељење за свемир (ДОС), [16] чиме је ИСРО доспео под управу ДОС-а. Успостављање ИСРО-а је на тај начин институционализирало свемирске истраживачке активности у Индији.[17]

ИСРО је саградио први индијски сателит, Ариабхата, 19. априла 1975. [18] Име је добила по математичару Ариабхату. Године 1980, Рохини је постао први сателит који је постављен у орбиту Земље од стране индијске лансирне летелице, СЛВ-3. ИСРО је након тога развио још две ракете: Polar Satellite Launch Vehicle (ПСЛВ) за лансирање сателита у поларне орбите и Geosynchronous Satellite Launch Vehicle (ГСЛВ) за постављање сателита у геостационарне орбите. Ове ракете лансирале су бројне комуникационе сателите и сателите за посматрање Земље. Сателитски навигациони системи попут ГАГАН-а и ИРНСС-а су били често коришћени.

ИСРО је 22. октобра 2008. послао лунарни орбитер, Chandrayaan-1, који је 5. новембра 2013. открио месечеву воду (у форми леда).[19] Датума 5. новембра 2013, ИСРО је послао сонду Мангалијан, који је ушао у орбиту Марса 24. септембра 2014. Тако је ИСРО постао прва азијска свемирска агенција која је ушла у Марсову орбиту.[20] ИСРО је 18. јуна 2016. лансирао двадесет сателита у склопу једног возилу, [21] а 15. фебруара 2017. је лансирао сто и четири сателита у склопу једне ракете (PSLV-C37), што је и светски рекорд.[22][23]

Датума 5. јуна 2017, агенција је лансирала своју најтежу ракету, Geosynchronous Satellite Launch Vehicle-Mark III (GSLV-Mk III) и поставила у орбиту комуникацијски сателит ГСАТ-19. Датума 22. јула 2019. године, агенција је покренула своју другу лунарну мисију, Chandrayaan-2, ради проучавања лунарне геологије и дистрибуције лунарне (месечеве) воде.

Будући планови ове организације укључују развој сопствене свемирске станице, развој свемирских сонди и свемирских летова са људском посадом.[24]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Bhaskaranarayana etc. (2007), "Applications of space communication", Current Science, 93 (12): 1737–1746, Bengaluru: Indian Academy of Sciences.
  • Burleson, D. (2005), "India", Space Programmes Outside the United States: All Exploration and Research Efforts, Country by Country, pp. 136–146, United States of America: McFarland & Company. ISBN 0-7864-1852-4..
  • Daniel, R.R. (1992), "Space Science in India", Indian Journal of History of Science, 27 (4): 485–499, New Delhi: Indian National Science Academy.
  • Gupta, S.C. etc. (2007), "Evolution of Indian launch vehicle technologies", Current Science, 93 (12): 1697–1714, Bengaluru: Indian Academy of Sciences.
  • "India in Space", Science & Technology edited by N.N. Ojha, pp. 110–143, New Delhi: Chronicle Books.
  • Mistry, Dinshaw (2006), "Space Programme", Encyclopedia of India (vol. 4) edited by Stanley Wolpert, pp. 93–95, Thomson Gale. ISBN 0-684-31353-7..
  • Narasimha, R. (2002), "Satish Dhawan", Current Science, 82 (2): 222–225, Bengaluru: Indian Academy of Sciences.
  • Sen, Nirupa (2003), "Indian success stories in use of Space tools for social development", Current Science, 84 (4): 489–490, Bengaluru: Indian Academy of Sciences.
  • "Space Research", Science and Technology in India edited by R.K. Suri and Kalapana Rajaram, pp. 411–448, New Delhi: Spectrum. ISBN 978-81-7930-294-1..

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ISRO gets new identity”. Indian Space Research Organisation. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2018. Приступљено 19. 8. 2018. 
  2. ^ „A 'vibrant' new logo for ISRO”. Times of India. 19. 8. 2002. Архивирано из оригинала на датум 9. 9. 2018. Приступљено 19. 8. 2018. 
  3. ^ „Annual Report 2018-19” (PDF). ISRO.gov.in. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 28. 5. 2019. Приступљено 8. 2. 2020. 
  4. ^ „Vikram Sarabhai Space Centre (VSSC) - ISRO”. Архивирано из оригинала на датум 2. 6. 2019. Приступљено 8. 2. 2020. 
  5. ^ „Chairman ISRO, Secretary DOS”. Department of Space, Government of India. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2018. Приступљено 8. 2. 2020. 
  6. ^ „Department of Space Budget” (PDF). Приступљено 2. 2. 2020. 
  7. ^ „Vision and Mission Statements”. www.isro.gov.in. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2019. Приступљено 28. 3. 2019. 
  8. ^ Pushpa M. Bhargava; Chandana Chakrabarti (2003). The Saga of Indian Science Since Independence: In a Nutshell. Universities Press. стр. 39—. ISBN 978-81-7371-435-1. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2016. Приступљено 15. 11. 2015. 
  9. ^ Marco Aliberti (2018). India in Space: Between Utility and Geopolitics. Springer. стр. 12—. ISBN 978-3-319-71652-7. 
  10. ^ Roger D. Launius (2018). The Smithsonian History of Space Exploration: From the Ancient World to the Extraterrestrial Future. Smithsonian Institution. стр. 196—. ISBN 978-1-58834-637-7. 
  11. ^ Nambi Narayanan; Arun Ram (2018). Ready To Fire: How India and I Survived the ISRO Spy Case. Bloomsbury Publishing. стр. 59—. ISBN 978-93-86826-27-5. 
  12. ^ Brian Harvey; Henk H. F. Smid; Theo Pirard (2011). Emerging Space Powers: The New Space Programs of Asia, the Middle East and South-America. Springer Science & Business Media. стр. 144—. ISBN 978-1-4419-0874-2. 
  13. ^ „Isro's golden jubilee: 50 years of space explorations”. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2019. Приступљено 21. 9. 2019. 
  14. ^ „Overview”. From Fishing Hamlet To Red Planet. Harper Collins. 2015. стр. 13. ISBN 978-9351776895. Архивирано из оригинала на датум 9. 9. 2017. Приступљено 21. 9. 2019. »The three men responsible for launching our country's space programme were: Dr.Homi Bhabha, the architect of India's nuclear project, Dr.Vikram Sarabhai, now universally acknowledged as the father of the Indian space programme and Pandit Jawaharlal Nehru, the first Prime Minister of independent India. All three came from rich and cultured families; each of them was determined to do his bit for the newly emerging India 
  15. ^ „Government of India Atomic Energy Commission | Department of Atomic Energy”. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2019. Приступљено 21. 9. 2019. 
  16. ^ „Department of Space and ISRO HQ - ISRO”. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2019. Приступљено 28. 3. 2019. 
  17. ^ Eligar Sadeh (2013). Space Strategy in the 21st Century: Theory and Policy. Routledge. стр. 303—. ISBN 978-1-136-22623-6. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2016. Приступљено 15. 11. 2015. 
  18. ^ „Aryabhata – ISRO”. www.isro.gov.in. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2018. Приступљено 15. 8. 2018. 
  19. ^ „Water on the Moon – ISRO”. www.isro.gov.in. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2019. Приступљено 10. 9. 2019. 
  20. ^ Thomas, Arun. „Mangalyan”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2014. Приступљено 24. 9. 2014. 
  21. ^ Pallav Bagla (22. 6. 2016). „India Launches Record 20 Satellites in 26 Minutes, Google Is A Customer”. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2016. Приступљено 22. 6. 2016. 
  22. ^ „ISRO sends record 104 satellites in one go, becomes the first to do so.”. The Economic Times. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2017. Приступљено 15. 2. 2017. 
  23. ^ Barry, Ellen (15. 2. 2017). „India Launches 104 Satellites From a Single Rocket, Ramping Up a Space Race”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2017. Приступљено 15. 2. 2017. 
  24. ^ „About ISRO – Future Programme”. Indian Space Research Organisation. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2010. Приступљено 29. 9. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]