Индустријска и комерцијална банка Кине

С Википедије, слободне енциклопедије
Индустријска и комерцијална банка Кине
ТипЈавна компанија; предузеће у државном власништву
Симбол
ИндустријаБанкарство
финансијске услуге
инвестиционе услуге
ОснованаПекинг, Кина
(1984. год.; пре 38 година (1984))
СедиштеПекинг, Кина
Кључни људиЧен Сићинг (陈四清 председавајући)[1][2]
Гу Шу (главни извршни директор)[3]
Производ(и)Финансије и осигурање
потрошачко банкарство
привредно банкарство
инвестиционо банкарство
инвестициони менаџмент
управљање глобалним богатством
приватна имовина
стамбени кредити
кредитне карте
ПриходРаст CN¥725,12 милијарди
$105,4 милијарди (2018)[4][5]
ЗарадаРаст CN¥369,32 милијарди
$53.68 милијарди (2018)[4]
Нето зарадаРаст CN¥298,72 милијарди
$43.42 милијарди (2018)[4]
АктиваРаст CN¥27,70 билиона US$4027.44 милијарди (2018)[6]
Акцијски капиталРаст CN¥2,33 билиона
$338.7 милијарди (2018)[4]
Власник
ЗапосленихПад 453.048 (2018)[8]
Вебсајтicbc.com.cn

Индустријска и комерцијална банка Кине (кинески: 中国工商银行; пинјин: Zhōngguó gōngshāng yínháng; скр. ICBC) мултинационална је кинеска банкарска компанија.

Основана као друштво капитала 1. јануара 1984.[9] ICBC је државна комерцијална банка. Уз капитал који је обезбедило Министарство финансија Кине,[10] основни капитал банке 2013. године био је највећи од хиљаду глобалних банака, и стога је ово прва банка са седиштем у Кини која је остварила овај престиж у савременој историји.[11][7] Након тога, рангирана као највећа банка на свету у 2017. и 2018. години, према укупној активи,[12] (31. децембара 2020, 4,324 трилиона америчких долара[6]), ICBC је била позиционирана на 1. месту листе водећих 1000 светских банака, сваке године од 2012. до 2019,[13] и прва (2019) на Форбсовој глобалних 2000 листи највећих светских јавних компанија.[14] Одбор за финансијску стабилност сматра је системски важном банком.

Историја[уреди | уреди извор]

Предуслови од 1948–1979[уреди | уреди извор]

Од 1948. монобанкарски систем Кине била је Народна банка Кине, која је пружала кредите и зајмове, и омогућавала пословање комерцијалном сектору. Током 1978. до 1979. године[15] кинеска влада је покренула банкарску реформу, са изричитом жељом да оснује централну банку која би пратила четири укупне специјализоване банке у државном власништву, једна од који је ICBC.[16]

1979–1985[уреди | уреди извор]

Направљен је двостепени банкарски систем.[15]

1984–2005[уреди | уреди извор]

По праву контрадикције у економском функционисању владе Кине, Народне Републике, Државног савета Кине,[17] током септембра 1983. године[18] донета је одлука о раздвајању одређених активности владе на искључиво оперативну организацију, касније названу Индустријска и комерцијална банка Кине,[17] основану 1. јануара 1984.[9] ICBC је била тада четврта од четири специјализоване банке формиране током периода 1978–1979,[18] од преузимања контроле над комерцијалним активностима[18] („индустријски кредитни и штедни послови“[19]) од Народне банке Кине како би се потоња трансформисала у новоосновану централну банку.[18][19]

ICBC је отворила подружницу у Луксембургу, која је 2011. постала европско седиште банке.[20] ICBC (Европа) С.А. управља мрежом која покрива филијале у великим европским градовима, наиме Паризу, Амстердаму, Бриселу, Милану, Мадриду, Барселони, Варшави и Лисабону.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „MOVES-China picks BoC boss Chen Siqing to head top bank ICBC – sources”. Reuters (на језику: енглески). 22. 4. 2019. Приступљено 24. 7. 2020. 
  2. ^ Si Qing Chen, 58 Chairman, Industrial & Commercial Bank of China Ltd., published by the Wall Street Journal – accessed 7 February 2020
  3. ^ #1 ICBC, published by Forbes, &, Board of Directors, published by ICBC – accessed 7 February 2020
  4. ^ а б в г „Annual Report 2018” (PDF) (на језику: енглески). Industrial and Commercial Bank of China. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 6. 2019. Приступљено 31. 5. 2019. 
  5. ^ „ICBC Annual Report 2016” (PDF). ICBC. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 28. 11. 2017. 
  6. ^ а б Francis Garrido & Saqib Chaudhry (2019) — The world's 100 largest banks, published 5 April 2019 by S & P Global – accessed 8 February 2020
  7. ^ а б 中央汇金投资有限责任公司 – (Central Huijin Investment Co., Ltd) & Bank Profiles, BankTrack, published November 2016, republished 2019 April 12 – accessdate 7 February 2020
  8. ^ „The World's Biggest Public Companies List – Forbes”. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2019. Приступљено 11. 4. 2019. 
  9. ^ а б 2016 Annual Report (PDF) (Извештај). Industrial and Commercial Bank of China. 2017. Приступљено 6. 2. 2020. 
  10. ^ Wei Lee & Steven Shuye Wang (2015) — 2 Institutional Background and Data 2.1 China's banking industry, in, (Douglas Cumming, Alessandra Guariglia, Wenxuan Hou, Edward Lee; editors) Experiences and Challenges in the Development of the Chinese Capital Market, published by Springer 2015, ISBN 1137454636, ISBN 9781137454638 – accessed 26 February 2020
  11. ^ The Banker, „Chinese bank tops global 1,000 ranking for first time”. BBC. 1. 7. 2013. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2013. Приступљено 1. 7. 2013. 
  12. ^ Ban.k Rankings – Top Banks in the World, published by Accuity (Reed Business Information Limited) – accessdate 9 February 2020
  13. ^ – accessed 2 February 2020 (this source was used to add part not all of the associated content)
  14. ^ „The World's Biggest Public Companies List – Forbes”. Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2015. Приступљено 6. 11. 2016. 
  15. ^ а б D. Luo (2016) — The Development of the Chinese Financial System and Reform of Chinese Commercial Banks, p.1 – 1.1, published Springer 8 March 2016 ISBN 1137454660, ISBN 9781137454669 The Nottingham China Policy Institute Series – accessed 26 February 2020
  16. ^ C. Meng (2009) — Multinational Banking in China: Theory and Practice, p.30 – THE LIBERALIZATION PROCESS OF CHINA'S BANKING INDUSTRY, published at Edward Elgar Publishing 1 January 2009 ISBN 184844611X, ISBN 9781848446113, New horizons in international business – accessed 26 February 2020
  17. ^ а б – accessed 8 February 2020
  18. ^ а б в г Vários Autores, Hassanali Mehran, Bernard Laurens, Marc Quintyn, Thomas Nordman, International Monetary Fund Staff (1996) — Monetary and Exchange System Reforms in China: An Experiment in Gradualism, p.12 (loads to 10), published by the International Monetary Fund 26 September 1996 ISBN 1557755620, ISBN 9781557755629, IMF Occasional Paper no. 141 – accessed 26 February 2020
  19. ^ а б 北京市人民政府批转《中国人民银行北京市分行关于银行体制改革的请示》的通知 (Саопштење) (на језику: кинески). Beijing Municipal People's Government. 31. 1. 1984. стр. 3. Приступљено 6. 2. 2020. ) – re-access (using translation function) 26 February 2020
  20. ^ „Gateway to Europe-Business-chinadaily.com.cn”. usa.chinadaily.com.cn. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 4. 12. 2017. 
  21. ^ „ICBC's Five Branches in Europe Start Operation”. Icbc.com.cn. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2016. Приступљено 11. 1. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Flora Xiao Huang, Horace Yeung (2019) Chinese Companies and the Hong Kong Stock Market, sub-heading 6.4.4, published by Routledge, 30 October 2013 ISBN 1134671113, ISBN 9781134671113

Спољашње везе[уреди | уреди извор]