Искрцавање у Нормандији

С Википедије, слободне енциклопедије
Искрцавање америчких трупа на плажи „Омаха“.

Искрцавање на Нормандији (шифра операција Нептун) су биле десантне операције 6. јуна 1944. на почетку савезничке операције Оверлорд током Другог светског ратa. Операција је била највећа поморска инвазија у историји и њоме је почела инвазија на западну Европу под немачком окупацијом, која је довела до ослобођења Француске од нацистичке контроле и допринела савезничкој победи у рату.

Планирање операције почело је 1943. У месецима пре инвазије, Савезници су извели огромне војне варке, назване операција Бодигард, да би заварали Немце у вези места и датума главног савезничког искрцавања. Временске прилике за дан Д су биле далеко од идеалних, али би померање искрцавања значило одлагање за најмање две недеље, јер су планери инвазије као услове за инвазију имали месечеве мене, плиму и осеку и доба дана, што би значило да је само пар дана сваког месеца било одговарајуће. Хитлер је поставио фелдмаршала Ервина Ромела на челу немачких снага и плана изградње фортификација дуж Атлантског бедема у очекивању савезничке инвазије.

Амфибијским десантима су претходила велика ваздушна и поморска бомбардовања и падобрански десант око 24.000 британских, америчких и канадских падобранаца мало иза поноћи. Савезничка пешадија и оклопне дивизије су почели искрцавање на обалама Француске у 6:30 ујутро. Циљ је био 80 km дуг појас нормандијске обале подељен у пет сектора: Јута, Омаха, Голд, Џуно и Сорд. Јаки ветрови су одували десантне бродове источно од планираних положаја, нарочито на плажама Јута и Омаха. Војници су се искрцали под јаком ватром из ватрених положаја који су надзирали плаже, а обале су биле миниране и прекривене препрекама као што су дрвени колци, метални троношци и бодљикава жица, што је учинило задатак тимовима за чишћење плажа тешким и опасним. Жртве су биле највеће на плажи Омаха, због њених високих литица. На плажама Голџ, Џуно и Сорд неколико утврђених градова је освојено борбама за сваку кућу, а две велике топовске батерије на плажи Голд су биле ликвидиране коришћењем специјализованих тенкова.

Савезници нису успели да првог дана испуне све своје циљеве. Карантан, Сен Ло и Баје су остали у немачком поседу, а град Кан, важан циљ, није био освојен све до 21. јула. Само су две плаже (Џуно и Голд) биле повезане првог дана, а свих пет мостобрана није било повезано до 12. јуна. Ипак, операцијом је стечено упориште које су Савезници постепено ширили у следећим месецима. Немачки губици на дан Д су били око 1000 људи. Савезнички губици су били најмање 10000, уз 4414 потврђених мртвих.

Операције[уреди | уреди извор]

Операција Оверлорд је назив који је додељен за успостављање велике ложе на континенту. Прва фаза, амфибијска инвазија и успостављање безбедног упоришта, носила је кодни назив Операција Нептун.[1] Да би се стекла надмоћ у ваздуху потребну да би се извршила инвазија, савезници су предузели кампању бомбардовања (кодног назива Операција Поинтбланк) која је циљала немачку производњу авиона, снабдевање горивом и аеродроме.[1] Сложене обмане, под шифрованим називом Операција Бодигард, предузете су месецима који су претходили инвазији да би спречили Немце од сазнавања времена и локације инвазије.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ford, Ken (2009). Overlord : the D-Day landings. Steve Zaloga. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-84603-424-4. OCLC 233939395. 
  2. ^ Beevor, Antony (2009). D-day. Internet Archive. Viking. ISBN 978-0-670-02119-2.