Иш Смит

С Википедије, слободне енциклопедије
Иш Смит
Иш Смит 2020.
Лични подаци
Пуно име Ишмаил Лери „Иш” Смит
Датум рођења (1988-07-05)5. јул 1988. (35 год.)
Место рођења Шарлот, Северна Каролина, САД
Држављанство САД
Висина 1.83 m
Маса 79 kg
Информације о каријери
Број 14
НБА драфт 2010. / није драфтован
Про каријера 2010—данас
Позиција плејмејкер
Јуниорска каријера
2006—2010 Вејк Форест Димон диконси
Сениорска каријера
Године Клуб
2010—2011.
2011.
2011.
2011—2012.
2012—2013.
2013.
2013—2014.
2014—2015.
2015.
2015.
2015—2016.
2016—2019.
2019—2021.
2021—2022.
2022.
2022—данас		 Хјустон
→Хидалго
Мемфис
Голден Стејт
Орландо
Милвоки
Финикс
Оклахома Сити
Филаделфија
Њу Орлеанс
Филаделфија
Детроит
Вашингтон
Шарлот
Вашингтон
Денвер нагетси
Награде
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље
Кошарка

Ишмаил Лери „Иш” Смит (енгл. Ishmael Larry "Ish" Smith; Шарлот, Северна Каролина, САД 7. јул 1997) амерички је кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера, а тренутно наступа за Денвер нагетсе. Играо је колеџ кошарку на Универзитету Вејк Форест у Винстон-Сејлему Северна Каролина за „Димон диконсе” од 2006 до 2010. Смит је играо у укупно 13. НБА екипа, што је рекорд у НБА. Као играч Нагетса за сезону 2022-23, Смит је постао једини играч у историји НБА који је освојио НБА шампионат са својом 13. НБА франшизом.[1]

Средњошколска каријера[уреди | уреди извор]

Смит је похађао средњу школу Централ Канбарус у Конкорду, Северна Каролина играјући под вођством тренера Скота Бруера. Као средњошколац постизао је у просеку 24,8 поена и 9,8 асистенција по утакмици као сениор. Водио је екипу Централ Кабарус до рекорда од 25–3 и до титуле на МЕЦА–6 у редовној сезони и на плејофу, што му је донело Меца–6 конференцијског играча 2006. године. Проглашен је за играча године Пијемонта од стране Шарлота Обсервера (такође је добио последња два признања као јуниор).[2]

Када је дипломирао, био је рангиран као 28. плејмејкер у земљи према Ривалс.ком, док га је Сцкаут.ком оценио као 17. плејмејкера и 82. на националном нивоу.[2]

Колеџ[уреди | уреди извор]

Смит је играо колеџ кошарку за Вејк Форест, заузевши друго место свих времена по асистенцијама у историји школе.[2] За четири године играња са Диконсима имао је просек од 9,2 поена, 5,1 асистенцију, 3,7 скокова и 1,26 украдених лопти у 121 утакмици. Такође је једини играч у историји школе са 1.000 поена (1.114) и 600 асистенција (612) у каријери.[3]

Као сениор, Смит је просечно бележио 13,2 поена, 6,0 асистенција, 4,9 скокова и 1,68 украдених лопти. Био је именован за Ол-АЦЦ другог тима и изабран је за други тим свих округа у НАБЦју. Смит је такође добио тимску награду „Мари Грисон” и награду за „Вођу асистенције тима” након што је био трећи у АЦЦ и седми на националном нивоу по асистенцијама по утакмици у сезони 2009–10.[3]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Хјустон рокетси (2010–2011.)[уреди | уреди извор]

Након што је остао без драфта на НБА драфту 2010, Смит је потписао уговор са Хјустон рокетсима 23. августа 2010.[3] Дана 17. јануара 2011. распоређен је у Рио Гранде Вали вајперс НБА развојне лиге.[4] Рокетси су га опозвали 24. јануара, прекомандован 1. фебруара[5] и поново опозван 7. фебруара.

Мемфис гризлис (2011.)[уреди | уреди извор]

Дана 24. фебруара 2011, Смит је трејдован у Мемфис гризлисе заједно са тимским колегом Шејном Батијеом у замену за Хашима Табита, ДеМареја Карола и будућег избора у првој рунди драфта.[6] Смит је одиграо 15 утакмица за Гризлисе у сезони 2010/11 након размене, али никада кап члан прве петорке. Дана 14. децембра 2011. је отишао из Мемфиса.[7]

Голден Стејт вориорси (2011–2012.)[уреди | уреди извор]

Голден Стејт вориорси су 16. децембра 2011. од Смита затражили одрицање од обавеза[8] да би са тиме могао да игра за њих. Дана 28. децембра стартовао за Вориорсе у победи против Њујорк никса уместо повређеног Стефена Карија, постигао је 11 поена, уз 6 скокова и 4 асистенције.[9] Вориорси су се касније одрекли Смита 13. јануара 2012. године.[10]

Орландо меџик (2012–2013.)[уреди | уреди извор]

Дана 2. фебруара 2012, Смит је потписао уговор са Орландо меџиком.[11] Дана 15. августа 2012. поново је потписао уговор са Меџиком.[12]

Милвоки бакси (2013.)[уреди | уреди извор]

Дана 21. фебруара 2013. Смит је трејдован у Милвоки Бакс заједно са Џеј Џеј Редиком и Густаво Ајоном у замену за Бено Удрихом, Дорон Ламбом и Тобајас Харисом.[13]

Финикс санси (2013–2014.)[уреди | уреди извор]

Дана 29. августа 2013. Смит и Вјачеслав Кравцов су размењени у Феникс сансе у замену за Керона Батлера.[14] У својој трећој утакмици са Сансима, Смит је уписао рекордних 8 асистенција у победи над Њу Орлеанс пеликансима резултатом 104 : 98. Смит је достигао висок ниво у каријери у асистенцијама (заједно са 8 поена, 2 скока и 3 украдене лопте) у победи од 116 : 100 над Милвоки баксима 4. јануара 2014. Смит је постао један од само три резервне резерве Санса од 1980-их који су сакупили најмање две утакмице са 8 асистенција за мање од 20 минута времена за игру у једној сезони; остали су Џеф Хорнасек и Горан Драгић.[15] 21. фебруара 2014. постигао је тада рекордних 15 поена у победи над Сан Антонио спарсима резултатом 106 : 85.[16] Дана 15. јула 2014. Санси су га се одрекли.[17]

Оклахома Сити тандер (2014–2015.)[уреди | уреди извор]

Дана 19. јула 2014. Смит је потписао за Хјустон рокетсе.[18] Међутим, Рокетси су га се одрекли 27. октобра након што се појавио у седам предсезонских утакмица.[19]

Дана 7. новембра 2014. Смит је потписао уговор са Оклахома Сити тандером како би помогао тиму да се избори са бројним повредама. Оклахома Сити је морао да искористи правило „изузеће од тешкоћа” у НБА лиги како би успео да га потпише, пошто је њихов списак био 16, један преко дозвољеног лимита од 15.[20] Након што је екипи истекао „изузеће од тешкоћа”, Смит је остао на списку пошто је Тандер уместо њега пустио Себастијана Телфаира.[21]

Филаделфија севентисиксерси (2015.)[уреди | уреди извор]

Дана 19. фебруара 2015, Смит је у размени, заједно са правима на Латавиуса Вилијамса, новчане накнаде и накнаде за драфт, Њу Орлеанс пеликансима у замену за могуће даље разматрање драфта.[22] Пеликанс су га касније тог дана одрекли.[23]

Дана 22. фебруара 2015. Смит је потписао уговор са Филаделфија севентисиксерсима.[24] Дана 2. марта 2015. забележио је рекорд у каријери од 19 поена и 9 асистенција у поразу од Торонто репторса. Бројеви Севентисиксерса у офанзиви су се побољшали након што су добили Смита као свог почетног плеја,[25] а Нерленс Ноел је о Смиту говорио као о „првом правом шпицу са којим сам заиста играо.“[26] Дана 11. марта и 1. априла, постигао је по рекордних 23 поена. У сезони 2014/15. просек по утакмици му је био 12,0 поена и 6,1 асистенцију за 27,1 минут по утакмици, што му је највише у каријери.[27]

Њу Орлеанс пеликанси (2015.)[уреди | уреди извор]

Дана 25. септембра 2015. Смит је потписао уговор са Вашингтон визардсима.[28] Међутим, Визардси су касније одустали 24. октобра након што се појавио у пет предсезонских утакмица.[29]

Њу Орлеанс пеликанси су 26. октобра преузели Смита[30][31] и он је дебитовао за тим следећег дана на отварању сезоне. За 38 минута акције са клупе, забележио је 17 поена и 9 асистенција у поразу од браниоца титуле Голден Стејт вориорса.[32] Дана 6. новембра је забележио 8 поена и 11 асистенција у поразу од Атланта хокса.[33] Четири дана касније, забележио је свој први дабл-дабл у каријери са 17 поена и рекордних 12 асистенција у победи од 120 : 105 над Далас мавериксима, што је означило прву победу Пеликанса у сезони.[34] Он је 20. новембра по трећи пут постигао висок ниво у каријери за асистенције, забележивши 17 поена и 13 асистенција у победи над Сан Антонио спарсима резултатом 104 : 90.[35]

Повратак у Филаделфију (2015–2016.)[уреди | уреди извор]

Дана 24. децембра 2015, Смит је трансферован у Филаделфија севентисиксерсе у замену за два будућа избора на драфту у другом кругу.[36] У својој првој утакмици назад за Севентисиксерсе два дана касније, постигао је 14 поена и помогао тиму да забележи тек другу победу у сезони са 111 : 104 победом над Финикс сансима.[37] 9. јануара 2016. постигао је рекордних 28 поена у поразу од Торонто репторса. У тој утакмици је постигао 18 од 25 Севентисиксерсових поена у трећем кварталу.[38] Дана 18. јануара је забележио 16 поена и рекордних 16 асистенција у двоструком продужетку и поразу од Њујорк никса са 119 : 113 у продужетку.[39]

Детроит пистонси (2016–2019.)[уреди | уреди извор]

Дана 8. јула 2016, Смит је потписао уговор са Детроит пистонсима,[40] чиме је постао десети тим за који је играо у последњих 7 сезона. Дана 23. фебруара 2017. имао је 15 асистенција са клупе у победи над Шарлот хорнетсима резултатом 114 : 108 у продужетку, поставши први играч Детроита са најмање 15 асистенција у резервној улози откако је Кевин Портер имао 19 у јануару 1977. године.[41] Дана 3. фебруара 2018, Смит је постигао 25 поена у победи над Мајами хитом резултатом 111 : 107. Имао је 11 погодака из 14 покушаја и завршио са три бода мање од рекорда у каријери, његов рекорд претходне сезоне био је 19 поена.[42]Дана 20. октобра 2018. постигао је свих 15 својих поена у другом полувремену, укључујући кош за победу из игре, у победи над Чикаго булсима резултатом 118 : 116.[43] Дана 14. јануара 2019. вратио се у акцију против Јута џеза након што је пропустио 19 утакмица због покиданог мишића адуктора.[44] Поново се повредио у својој трећој утакмици после повратка.[45]

Вашингтон визардси (2019–2021.)[уреди | уреди извор]

Дана 9. јула 2019. Смит је потписао уговор са Вашингтон визардсима, а прву утакмицу са тимом одиграо је 23. октобра 2019. постигавши 7 поена.[46] Ово је био 11. тим за који је Смит играо у претходних осам сезона.

Шарлот хорнетси (2021–2022)[уреди | уреди извор]

Дана 7. августа 2021. Смит је потписао уговор са тимом свог родног града, Шарлот хорнетсима.[47] Потписивање је означило Смитову рекордну 12. различиту НБА франшизу, придруживши се Џоу Смиту, Чакију Брауну, Џиму Џексону, Кевину Олију и Тонију Масенбургу као јединим играчима који су играли за 12 различитих НБА тимова.[48]

Повратак у Вашингтон (2022.)[уреди | уреди извор]

Дана 10. фебруара 2022, Смит је враћен у Вашингтон визардсе, заједно са Верноном Керијем млађим, у замену за Монтрезла Харела.[49]

Денвер нагетси (2022–данас)[уреди | уреди извор]

Дана 6. јула 2022. године, Смит је трејдован, заједно са Кентавиоусом Колдвел-Поупом, у Денвер нагетсе у замену за Монте Мориса и Вила Бартона.[50] Дана 19. октобра 2022. Смит је дебитовао за тим. Ово је његова 13. НБА франшиза у каријери, и тиме је постао и једини играч у историји НБА који је играо за најмање 13 НБА франшиза. Смит је освојио НБА финале када су Нагетси победили Мајами хит. Ово га такође означава као јединог играча у историји НБА који је освојио НБА првенство са својом 13. НБА франшизом.

Статистика[уреди | уреди извор]

НБА статистика[уреди | уреди извор]

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  Подебљано  Најбоље у каријери

Регуларни део сезоне[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2010/11. Хјустон 28 3 11.8 .386 .375 .700 1.5 2.3 .5 .1 3.4
Мемфис 15 0 7.5 .344 .000 .455 .3 1.0 .3 .0 4.5
2011/12. Голден Стејт 6 1 10.5 .400 .400 .500 1.5 1.5 .7 .0 5.7
Орландо 20 0 8.6 .373 .250 .750 1.3 1.6 .6 .1 2.6
2012/13. Орландо 36 3 10.5 .336 .235 .429 1.3 1.6 .4 .2 7.4
Милвоки 16 0 8.6 .395 .400 – .9 1.9 .5 .2 2.4
2013/14. Финикс 70 1 14.4 .423 .043 .564 1.8 2.6 .7 .2 3.7
2014/15. Оклахома сити 30 0 5.2 .333 .200 .667 .9 .9 .1 .0 1.2
Филаделфија 25 14 27.1 .398 .309 .583 2.9 6.1 1.3 .2 12.0
2015/16. Њу Орлеанс 27 3 22.9 .430 .303 .767 3.4 5.7 .9 .2 8.9
Филаделфија 50 50 32.4 .405 .336 .669 4.3 7.0 1.3 .4 14.7
2016/17. Детроит 81 32 24.1 .439 .267 .706 2.9 5.2 .8 .4 9.4
2017/18. Детроит 82* 35 24.9 .486 .347 .698 2.7 4.4 .8 .2 10.9
2018/19. Детроит 56 0 22.3 .419 .326 .758 2.6 3.6 .5 .2 8.9
2019/20. Вашингтон 68 23 26.3 .447 .367 .721 3.2 4.9 .9 .4 10.9
2020/21. Вашингтон 44 1 21.0 .434 .367 .576 3.4 3.9 .7 .3 6.7
2021/22. Шарлот 37 1 13.8 .395 .400 .632 1.5 2.6 .5 .3 4.5
Вашингтон 28 0 22.0 .457 .357 .600 3.0 5.2 1.0 .5 8.6
2022/23. Денвер 43 0 9.3 .397 .167 .500 1.3 2.3 .2 .2 2.5
Укупно 762 167 19.4 .429 .323 .676 2.4 3.8 .7 .3 7.3

Плеј-ин[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2021. Вашингтон 2 0 24.2 .667 1.000 .667 6.0 4.5 1.5 .5 12.5
Укупно 2 0 24.2 .667 1.000 .667 6.0 4.5 1.5 .5 12.5

Плеј-оф[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2011. Мемфис 5 0 2.0 .667 — — .4 .4 .2 .0 .8
2012. Орландо 1 0 5.0 — — — 1.0 .0 .0 1.0 .0
2013. Милвоки 4 0 2.8 .000 — — .3 .8 .0 .0 .0
2019. Детроит 4 0 20.3 .263 .143 .750 2.8 3.5 .8 .3 6.0
2021. Вашингтон 5 0 22.2 .372 .286 — 3.2 2.8 1.4 .4 6.8
2023 Денвер 4 0 2.9 .500 — — .3 .3 .0 .0 .5
Укупно 23 0 10.0 .333 .214 .750 1.4 1.5 .5 .2 2.8

Колеџ[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2006/07. Вејк форест 31 30 29.9 .429 .354 .462 3.8 6.0 1.2 .0 8.7
2007/08. Вејк форест 30 30 32.1 .426 .338 .291 3.4 4.7 1.3 .1 8.6
2008/09. Вејк форест 29 0 22.0 .430 .241 .789 2.7 3.4 .9 .0 6.2
2009/10. Вејк форест 31 31 36.8 .420 .222 .494 4.9 6.0 1.7 .6 13.2
Укупно 121 91 30.3 .425 .301 .484 3.7 5.1 1.3 .2 9.2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ mundodeportivo.com Ish Smith, 13 años, 13 equipos, consultado en junio de 2023
  2. ^ а б в „Ishmael Smith Bio”. Wake Forest Demon Deacons Athletics. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2010. 
  3. ^ а б в „Rockets Ink Ish”. NBA.com. 23. 8. 2010. Приступљено 20. 2. 2013. 
  4. ^ „Rockets assign Ishmael Smith to D-League”. InsideHoops.com. 17. 1. 2011. Приступљено 19. 2. 2015. 
  5. ^ „Rockets re-assign Ishmael Smith to D-League”. InsideHoops.com. 1. 2. 2011. Приступљено 19. 2. 2015. 
  6. ^ „Rockets trade Shane Battier to Grizzlies; Hasheem Thabeet to Rockets”. InsideHoops.com. 24. 2. 2011. Приступљено 19. 2. 2015. 
  7. ^ „Grizzlies waive Ish Smith”. NBA.com. 14. 12. 2011. Приступљено 19. 2. 2015. 
  8. ^ „Warriors Awarded Guard Ish Smith Off Waivers”. NBA.com. 16. 12. 2011. Приступљено 19. 2. 2015. 
  9. ^ „Monta Ellis, Warriors cruise by Knicks minus Stephen Curry”. ESPN.com. 29. 12. 2011. Приступљено 8. 4. 2023. 
  10. ^ „Warriors Waive Guard Ish Smith”. NBA.com. 13. 1. 2012. Приступљено 19. 2. 2015. 
  11. ^ „Magic Sign Ish Smith”. NBA.com. 2. 2. 2012. Приступљено 8. 4. 2023. 
  12. ^ „Magic Re-Sign Ish Smith”. NBA.com. 15. 8. 2012. Приступљено 29. 12. 2015. 
  13. ^ „Bucks Acquire JJ Redick, Gustavo Ayon and Ish Smith from Magic”. NBA.com. 21. 2. 2013. Приступљено 24. 2. 2013. 
  14. ^ „Suns Trade for Kravtsov, Smith From Bucks”. NBA.com. 29. 8. 2013. Приступљено 19. 2. 2015. 
  15. ^ „Quick Hits on Phoenix Suns signing Leandro Barbosa's impact on Christmas, Smith and Goodwin”. BrightSideOfTheSun.com. 6. 1. 2014. Приступљено 19. 2. 2015. 
  16. ^ Spurs' nine-game road trip ends with loss to Ish Smith, Suns
  17. ^ „Suns Release Ish Smith”. NBA.com. 15. 7. 2014. Приступљено 19. 2. 2015. 
  18. ^ „Rockets Add Depth to Roster with Signings”. NBA.com. 19. 7. 2014. Приступљено 19. 2. 2015. 
  19. ^ „Rockets Waive Adrien, Clark, Covington, Richmond and Smith”. NBA.com. 27. 10. 2014. Приступљено 19. 2. 2015. 
  20. ^ „Thunder Signs Ish Smith”. NBA.com. 7. 11. 2014. Приступљено 19. 2. 2015. 
  21. ^ „Thunder release Sebastian Telfair”. ESPN.com. 26. 11. 2014. Приступљено 8. 4. 2023. 
  22. ^ „Pelicans Acquire Ish Smith”. NBA.com. 19. 2. 2015. Приступљено 19. 2. 2015. 
  23. ^ „Pelicans Waive Ish Smith”. NBA.com. 19. 2. 2015. Приступљено 19. 2. 2015. 
  24. ^ „Sixers Sign Ishmael Smith”. NBA.com. 22. 2. 2015. Приступљено 22. 2. 2015. 
  25. ^ „Analyzing The Sixers' Offensive Improvement Since The Trade Deadline”. LibertyBallers.com. 25. 3. 2015. Приступљено 25. 9. 2015. 
  26. ^ „Sixers' Noel has gotten a big assist from Smith's presence”. Philly.com. 2. 4. 2015. Приступљено 25. 9. 2015. 
  27. ^ „Ish Smith 2014-15 Game Log”. Basketball-Reference.com. Приступљено 25. 9. 2015. 
  28. ^ „Wizards Sign Five for Training Camp”. MonumentalNetwork.com. 25. 9. 2015. Архивирано из оригинала 27. 9. 2015. г. Приступљено 25. 9. 2015. 
  29. ^ „WIZARDS WAIVE FIVE”. MonumentalNetwork.com. 24. 10. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  30. ^ „Pelicans Sign Ish Smith”. NBA.com. 26. 10. 2015. Приступљено 26. 10. 2015. 
  31. ^ Charania, Shams (26. 10. 2015). „Ish Smith Claimed Off Waivers By Pelicans”. RealGM.com. Приступљено 26. 10. 2015. 
  32. ^ „NBA MVP Curry scores 40 points, Warriors win opener”. NBA.com. 27. 10. 2015. Архивирано из оригинала 25. 12. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  33. ^ „Korver helps Hawks win 6th straight, 121-115 over Pelicans”. NBA.com. 6. 11. 2015. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2015. 
  34. ^ „Davis leaves with injured hip as Pelicans get first win”. NBA.com. 10. 11. 2015. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 11. 11. 2015. 
  35. ^ „Davis' big game in return lifts Pelicans over Spurs, 104-90”. NBA.com. 20. 11. 2015. Архивирано из оригинала 24. 11. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015. 
  36. ^ „Sixers Acquire Ish Smith”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 24. 12. 2015. Приступљено 24. 12. 2015. 
  37. ^ „Lowly 76ers beat Suns 111-104 for 2nd win of season”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 26. 12. 2015. Архивирано из оригинала 30. 12. 2015. г. Приступљено 27. 12. 2015. 
  38. ^ „Lowry, DeRozan lead Raptors to 108-95 win over 76ers”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 9. 1. 2016. Архивирано из оригинала 9. 1. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  39. ^ „Anthony ties it in regulation, Knicks beat 76ers in 2 OTs”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 18. 1. 2016. Архивирано из оригинала 19. 1. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  40. ^ „Detroit Pistons Sign Free Agents Ish Smith and Jon Leuer”. NBA.com. 8. 7. 2016. Приступљено 8. 7. 2016. 
  41. ^ „Pistons rally from 18 down, beat Hornets 114-108 in OT”. ESPN.com. 23. 2. 2017. Приступљено 8. 4. 2023. 
  42. ^ „Pistons win again with Griffin, 111-107 over Heat”. ESPN.com. 3. 2. 2018. Приступљено 8. 4. 2023. 
  43. ^ „Griffin, Smith lead Pistons over Bulls 118-116”. ESPN.com. 20. 10. 2018. Приступљено 8. 4. 2023. 
  44. ^ „Gobert grabs 25 rebounds as Jazz beat Pistons 100-94”. ESPN.com. 14. 1. 2019. Приступљено 8. 4. 2023. 
  45. ^ „Hield beats buzzer, lifts Kings to 103-101 win over Pistons”. ESPN.com. 19. 1. 2019. Приступљено 19. 1. 2019. 
  46. ^ „Wizards sign Ish Smith”. NBA.com. 9. 7. 2019. Архивирано из оригинала 9. 7. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019. 
  47. ^ „Charlotte Hornets Sign Ish Smith”. NBA.com. 7. 8. 2021. 
  48. ^ „Ish Smith reportedly agrees to deal with Hornets”. yahoo.com. 3. 8. 2021. [мртва веза]
  49. ^ „Wizards acquire Smith and Carey Jr.”. NBA.com. 10. 2. 2022. 
  50. ^ „Nuggets Acquire Kentavious Caldwell-Pope and Ish Smith”. nba.com. 6. 7. 2022. Приступљено 6. 7. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Иш Смит на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иш_Смит&oldid=26892690”