Денвер нагетси

Денвер Нагетси
Денвер Нагетси
Конференција	Западна конференција
Дивизија	Северозападна дивизија
Основан	1967; пре 59 година; (у НБА од 1976)
Историја	Денвер ларкси ; (1967); Денвер рокетси ; (1967—1974); Денвер нагетси ; (1974—данас);
Дворана	Бол арена
Локација	Денвер, Колорадо
Боје клуба
Тренер	Дејвид Аделман (привремено)
Власништво	Кронки спорт и забава (KSE)
Припадност	Гранд Рапидс голд
Прваци	1 (2023)
Прваци конференције	1 (2023)
Прваци дивизије	12 ; АБА: 2 (1970, 1975) ; НБА: 10 (1977, 1978, 1985, 1988, 2006, 2009, 2010, 2019, 2020, 2023)
Повучени бројеви	7 (2, 12, 33, 40, 44, 45, 432)
Веб-сајт	www.nba.com/nuggets

Денвер нагетси (енгл. Denver Nuggets) су амерички кошаркашки клуб из Денверa, Колорадо. Заједно са Џезом, Тимбервулвсима, Тандером и Трејлблејзерсима играју у Северозападној дивизији Западне конференције у НБА.

Основани су 1967. као једна од првобитних франшиза новонастале АБА лиге. Дозволу за оснивање ове франшизе је добила група из Канзас Ситија предвођена Џејмсом Триндлом, бизнисменом из јужне Калифорније. Пошто Триндл није успео да нађе прикладну дворану за тим, комесар АБА лиге Џорџ Мајкан му је предложио да екипу пресели у Денвер, на шта је он пристао. Након што је прихватио да постави становника Денвера и бившег НБА играча Винса Борилу за генералног менаџера, Триндл је екипу назао Денвер ларкси по шеви (енгл. lark), која је један од симбола савезне државе Колорадо. Оснивачки одбор предвођен Триндлом није имао довољно почетног капитала, па им је Мајкан поставио рок да скупе 100.000$ као минимални буџет, или ће им у супротном бити одузета дозвола за нову франшизу. Само неколико сати пре истека рока Триндл је продао 2/3 клуба Билу Рингзбију, камионском магнату из Денвера, за 350.000$. Рингзби је пред почетак сезоне екипу преименовао у Денвер рокетсе, по узору на своју камионску транспортну компанију.^[1]

У АБА лиги су имали солидне наступе у регуларном делу сезоне, али су често испадали у првим рундама плеј-офа. Бил Рингзби је 1972. продао екипу двојици бизнисмена из Сан Дијега који су већ били власници НБА екипе Сан Дијего рокетса. Предвођени тренером Ларијем Брауном су 1976. играли против Њујорк нетса у последњем финалу АБА лиге икада, али су изгубили 4:2 у серији.

Пред прелазак у НБА власници су расписали конкурс о новом имену екипе, пошто су Рокетси већ играли у Хјустону након селидбе из Сан Дијега 1971. године. Победничко име са конкурса је било Нагетси, по узору на првобитне Денвер нагетсе који су постојали током 1932—51. У првим годинама у НБА су имали неког успеха, а прво финале конференције су играли у сезони 1977–78. Финале су изгубили 4:2 од будућих вицешампиона Сијетл суперсоникса. Током 1980-их су, предвођени Алексом Инлгишом и Кикијем Вандевегеом поново играли добро, а у сезони 1984–85 су поново стигли до финала Конференције, где су их Лос Анђелес лејкерси победили са 4:1.

Почетком деведесетих су изабрали Дикембеа Мутомба као 4. пика на драфту, и имали су солидне наступе. Најуспешнија сезона у овом периоду има је била 1993-94, када су постали прва екипа која је са 8. места избацила првопласиране Суперсониксе преокретом у серији са 3:2. Против Јуте џез су затим изгубили прве 3 утакмице, да би победили у следеће 3, и напослетку изгубили серију са 4:3. Пар сезона касније су упали у нови лош период.

На драфту 2003. године, на коме је Дарко Миличић одабран други, Нагетси су имали трећег пика којим су одабрали Кармела Ентонија. Касније је и доведен Џорџ Карл на месту тренера, а 2006. је дошао и Ален Ајверсон. Имали су успеха током овог периода, и скоро сваке сезоне су играли плејоф, али су до 2008. пет пута заредом испадали у првој рунди плејофа. Током сезоне 2008/09 је Ајверсон трејдован за Чонсија Билапса, и тада су стигли до финала конференције први пут после сезоне 1984/85. Ту су, као и 1985, поново испали од Лејкерса са 4:2. У утакмици предсезоне су 3. октобра 2009. одиграли утакмицу против КК Партизан у свом Пепси центру, где су победили 102:70.^[2] Ентони је 2011. у великом трејду са Њујорк никсима отишао из Денвера, а две године након тога Џорџ Карл одлази са места тренера.

Мајкл Малон је 2015. постао нови тренер Нагетса, а у међувремену су преко драфта одабрали Јусуфа Нуркића, Гарија Хариса, Емануела Мудиеја, и Николу Јокића. На драфту 2016. је са 7. места одабран Џамал Мари. Током овог периода се Денвер фокусирао на развијање младих играча, а покушавали су да уклопе Нуркића и Јокића у стартну поставу. У једном тренутку су играли и заједно на терену, при чему је Нуркић играо центра, а Јокић крилног. Нуркић је 2017. трејдован у Портланд трејл блејзерсе, чиме је Јокић стално играо стартног центра. У сезони 2019/20 су после 11 година играли финале Запада, и као у претходна два, и у овом су испали од Лејкерса, овај пут са 4:1. Три године касније су поново стигли до финала Западне конференције, где су поново играли против Лос Анђелес лејкерса, али су их овај пут коначно победили са 4:0. Тиме су обезбедили своје прво НБА финале, а и прво чишћење, односно победу од 4:0 у историји франшизе. Постали су шампиони победом од 4:1 над Мајами хитом у финалу НБА 2023. Никола Јокић је био MVP тог финала, а и први играч у историји НБА који је у плеј-офу био први у поенима, ухваћеним лоптама, и асистенцијама.

Надимак Нагетси у буквалном преводу означава грумење, односно комадиће неке стене или руде. Маскота клуба је пума Роки, а играју у Бол арени коју деле са НХЛ тимом Колорадо аваланчима, и лакрос тимом Колорадо мамутсима.

Историја

Предисторија: првобитни Денвер нагетси (1932–1951)

Денвер

Канзас Сити

Канзас Сити, место где је клуб првобитно требало да буде основан, и Денвер на карти САД (Аљаска и Хаваји нису приказани).

Првобитни Денвер нагетси су основани 1932. као аматерски тим у оквиру Аматерског спортског савеза (AAU), који је и данас активан. Били су један од успешнијих тимова, а 1939. су освојили првенство победом над Филипс сикстисиксерсима (66ers) из Оклахома Ситија. Следеће године су такође играли финале против истог тима, али су изгубили.

У сезони 1947/48. су одлучили да постану клуб професионалног спорта, и прикључили су се Националној кошаркашкој лиги за сезону '48/49. Такмичење су окончали на задњем месту у Западној конференцији. Следеће сезоне су се прикључили НБА лиги, где су у својој јединој сезони имали учинак од 11 победа и 51 пораза играјући на Западној конференцији. Клуб је угашен 1950. године.

Године у АБА лиги (1967—76)

Оснивање нове франшизе (1967)

У 1967. је основана АБА лига, нова кошаркашка лига у САД, која је постојала паралелно са НБА. Први комесар лиге је био чувени кошаркаш Џорџ Мајкан, а једна од главних иновација у лиги је и била линија за 3 поена, које у то време још увек није било у НБА. Нова лига на челу са Мајканом је поделила дозволе за оснивање нових тимова, а једну од њих је добила група из Канзас Ситија на челу са бизнисменом из јужне Калифорније Џејмсом Триндлом.^[1]

Триндл је покушао да пронађе дворану у Канзас Ситију у коју би сместио тим, али није имао успеха у томе. Џорџ Мајкан му је предложио да екипу пресели у Денвер, и да као генералног менаџера постави неког становника тог града. Триндл је на то пристао, и нова екипа је основана као Денвер ларкси, по шеви (енгл. lark) једном од симбола савезне државе Колорадо.^[1]

Оснивачки одбор није успео да одмах обезбеди минимални почетни буџет, па им је комесар АБА лиге дао рок до кога морају да скупе бар 100.000$, или ће им бити одузета дозвола за екипу. Само неколико сати пре истека рока, 2/3 клуба је за 350.000$ продато камионском магнату из Денвера, Билу Рингзбију. Нови власник је пред почетак сезоне клуб преименовао у Денвер рокетси по узору на своју транспортну компанију Ringsby's Rockets.^[1] То се примећивало и на првом грбу клуба, који је био у употреби од 1968. до 1971. године, на чијем дну је писало Ringsby systems. Током тог периода су боје клуба биле црвена, црна и бела, такође по узору на транспортну компанију већинског власника.

Прва сезона клуба (1967/68)

Лари Џонс и Вејн Хајтауер

Пред почетак сезоне је формиран и први управни одбор и клупска структура. Први председник клуба је био Дон Рингзби, син већинског власника клуба. Боб Бас је 1. јула 1967. именован за тренера, а Дик Ајкер је три дана касније постао извршни председник. Домаћи терен им је био Денверски аудиторијум,^[1] а играли су у Западној конференцији лиге, у којој су поред њих били још 5 екипа: Њу Орлеанс баканирси, Далас чапаралси, Хјустон маверикси, Анахајм амигоси и Оукланд оукси. Источна конференција је имала једну екипу мање, а чинили су је Питсбург пајперси, Минесота маскиси, Индијана пејсерси и Њу Џерзи американси.^[3]

Од играчког кадра, у Рокетсима су играли Грант Симонс, Вилис Томас, Џули Хамонд, а били су једина екипа из целе АБА лиге која је одговорила на писмо будуће прве звезде Ларија Џонса, и успели су да га потпишу на тадашњих 10.000$.^[4] Успели су и да из Детроит пистонса у ривалској НБА лиги потпишу крилног центра Вејна Хајтауера.

Прву утакмицу коју је ова екипа одиграла у АБА лиги је одржана у недељу 15. октобра 1967. у Денверском аудиторијуму против Анахајм амигоса. Рокетси су предвођени победили 110:105, а њихов најбољи стрелац, уједно и на утакмици, био је Вилис Томас са 39 поена. На другој страни је Лес Селвиџ постигао 26, уз 4 постигнуте тројке.^[5] Два дана касније су изгубили своју прву икад утакмицу код куће 102:85 од Хјустон маверикса. После тога су у гостима одиграли две утакмице против Оукланд оукса, од којих су победили у првој 104:91, а у другој, која је играна у Сан Хозеу, су изгубили 112:102.^[6] Прве продужетке у својој историји су одиграли 1. новембра 1967. код куће против Питсбург пајперса, и том приликом су изгубили са 112:103.^[7] Прву утакмицу са продужецима у којој је Денвер победио је одиграна у Денверском аудиторијуму 10. новембра 1967, када су победили Хјустон мавериксе 88:86.^[8]

Лари Џонс је временом постао најбољи стрелац екипе, а 28. новембра 1967. у победи над Оукланд Оуксима од 126:108 је постигао 52 поена.^[1]^[9] Он је био први и једини учесник Денвер рокетса на Ол-стар утакмици која се одржавала 9. јануара 1968. у Индијанаполису. Екипа Западне конференције је утакмицу изгубила 126:120, а Џонс је за Запад постигао дабл-дабл од 14 поена и 13 скока.^[1]^[10] У екипу је касније током сезоне дошао и играч америчког фудбала Лони Рајт, који је своју сезону започео као сејфти у Денвер бронкосима. Рајт је тиме постао први играч који је у једној сезони играо професионално и амерички фудбал и кошарку.^[1]

Своју прву сезону у регуларном делу такмичења су завршили као трећи на западу са 45 победа и 33 пораза. Лари Џонс је ушао у идеалну петорку лиге. Плејоф серију су играли против првопласиране екипе на Западу Њу Орлеанс баканирса, а због бољег скора Баканирса у регуларној сезони, прве две утакмице су се играле у Њу Орлеансу. Прву утакмицу су Рокетси изгубили 130:104, а другу 105:93. Наредне две код куће су победили 105:98 и 108:100, да би одлучујућу пету утакмицу изгубили у Њу Орлеансу резултатом 102:97.^[3] Баканирси су на крају изгубили финалну серију резултатом 4:3 против Питсбург пајперса.^[11]

Наставак успеха (1968—70)

Бајрон Бек и Спенсер Хејвуд

На драфту 1968. су изабрали Тома Бурвинкла, који је отишао да игра за Чикаго булсе у НБА, и Џулијуса Кија. Лари Џонс је 17. августа одабран за првог председника новоформираног Синдиката кошаркаша АБА лиге. Центар Бајрон Бек је у сезони 1968/69 одиграо своју најбољу играчку сезону тиме што је просечно бележио дабл-дабл од 14,5 поена и 11 скокова. Денвер је сезону 1968/69. започео играјући топло-хладно: најпре су изгубили прве 4 везане утакмице, да би после победили у 4 заредом. До Ол-стар утакмице, одржане 28. јануара 1969. у Конвешнон центру у Луивилу,^[12] имали су скор од 26 победа и 19 пораза. У утакмици против Минесота пајперса, одиграној 5. децембра 1968, победили су за 1 поен 119:118, упркос партији Конија Хокинса који је постигао 51 поен за Пајперсе.^[1]^[13]

На Ол-стар утакмици 1969. су за Запад наступала 3 играча Рокетса: Лари Џонс, Вејн Хајтауер и Бајрон Бек. У победи Запада од 133:127 Бек је постигао дабл-дабл од 14 поена и 10 ухваћених, Џонс је замало постигао свој дабл-дабл са 14 поена, 9 асистенција и 5 скока, а Хајтауер је за 6 минута убацио 6 поена уз 5 скока.^[12] После Ол-стар утакмице Рокетси су наставили са солидним партијама, а 1. марта 1969. на утакмици против Хјустона Лари Џонс је постигао 52 поена. Последњу утакмицу у регуларном делу сезоне 1968/69. су одиграли месец дана касније против Кентаки колонелса, и победили су 94:90. Били су трећи на Западу са 44 победа и 34 пораза, а у плеј-офу су играли против Оукланд оукса који су били први на Западу. Прву утакмицу су изгубили 129:99, а на дан одигравања друге утакмице тренер Денвера Боб Бас је изјавио да ће следеће сезоне да тренира универзитет Тексас Тек. Рокетси су другу утакмицу победили 122:119, али су на крају у 7 утакмица изгубили од Оукланда, и поново испали у првој рунди плеј-офа.^[13] Поред тренера, и генерални менаџер Дик Ајкер је поднео оставку по окончању сезоне.^[1]

Пред сезону 1969/70. је сувласник Дон Рингзби преузео упражњено место генералног менаџера. Нови тренер је 14. маја 1969. постао Џон Маклендон, чиме су Рокетси били прва екипа у АБА лиги која је запослила Афроамериканца као тренера. Од играча је доведен крилни центар Спенсер Хејвуд, који је био прва година факултета, и који је потписан на 450.000$ и три године. Сезону 1969/70. су започели 19. октобра, и у поразу од Њу Орлеанс баканирса од 109:103 Хејвуд је забележио 30 поена.^[14] Овај пораз је био почетак негативног низа од 7 везаних пораза. Након што су у првих 28 утакмица победили у 9, Рингзби је отпустио Маклендона, и запослио Џоа Белмонта. Убрзо по замени тренера су Рокетси 20. децембра започели рекордни низ од 15 везаних победа предвођени углавном Ларијем Џонсом и Спенсером Хејвудом, али су добре партије пружали и Бајрон Бек, Лони Рајт и Џулијан Хамонд. Хејвуд и Џонс су били одабрани на Ол-стар утакмици 24. јануара 1970. у Индијанаполису. Запад је убедљиво победио са 128:98, а Спенсер Хејвуд је са 23 поена и 19 скокова био MVP утакмице. Лари Џонс је са 30 поена, 6 ухваћених и 5 асистенција био најбољи стрелац и за Запад, и на утакмици.^[15] У последњој утакмици регуларне сезоне, одиграној 15. априла 1970. у Денверском аудиторијуму, Рокетси су убедљиво победили Лос Анђелес старсе 152:116. Најбољи стрелац на утакмици за Денвер је био Хејвуд, који је имао дабл-дабл од 59 поена и 25 скокова, а пратио га је и Лари Џонс са својим дабл-даблом од 34 поена и 13 асистенција.^[16] Спенсер Хејвуд је одабран за рукија године, и MVP-ја регуларног дела сезоне, а са просеком од 30 поена и 19,5 скокова је био и члан прве идеалне петорке и АБА лиге, и рукија. Лари Џонс је био поново члан идеалне прве петорке АБА лиге, а тренер Џон Белмонт је поделио титулу тренера године са тренером Лос Анђелес старса Билом Шарманом.^[1] Регуларну сезону су први пут завршили као први на Западу. По први пут су прошли у другу рунду плеј-офа после победе над Вашингтон капитолсима са 4:3 у серији, и 30. априла су играли против Лос Анђелес старса. После победе у првој утакмици од 123:113 после продужетака, изгубили су следеће 4 заредом.^[1]^[17]

Промена имена у Нагетси (1974–1976)

Рингсби је касније, 1972. године, продао тим бизнисменима из Сан Дијега, Френку Голдбергу и Баду Фишеру, услед недавних проблема које је у то време имао са својом транспортном компанијом.^[18] Годину дана пре промене руководства, Рокетси су променили свој лого — уместо дотадашњег који је одражавао партнерство са Рингсбијевом компанијом Rocket Truck Lines (чији је лого био веома сличан оном који је тим користио), усвојен је нови како би франшиза добила сопствени идентитет изван брендирања Рингсбијевог бизниса. У ишчекивању преласка у НБА лигу и пресељења у нову дворану, Макниколс арену, франшиза је 1974. године организовала конкурс за избор новог надимка тима, будући да су име „Рокетс” већ користили Хјустон рокетси. Победнички избор био је „Нагетс” (грумење злата), у част првобитног тима Денвер нагетса који је наступао у НБЛ лиги од 1948. до 1950. године, што је била последња година у којој су били један од оснивача НБА лиге након што је БАА спојила операције са НБЛ-ом како би креирала модерну НБА лигу. Њихов нови лого приказивао је рудара који „проналази” АБА лопту. Промена из Рокетса у Нагетсе званично је ступила на снагу 7. августа 1974. године, неколико месеци пре него што је франшиза започела своју последњу сезону у АБА лиги.^[19] Голдберг и Фишер су потом, током 1974. и 1975. године, продали тим локалној инвестиционој групи под називом Nuggets Management Inc. због предстојећег преласка из АБА у НБА лигу.^[20]^[21]

Избором и потписивањем будућег члана Куће славних Дејвида Томпсона са Универзитета Северна Каролина Стејт и Марвина Вебстера, као и довођењем Дена Исела и Бобија Џонса (сви потписани за сезону 1975/76), уз тренера Лерија Брауна, Нагетси су остварили своје најбоље сезоне у историји франшизе. Играјући у Денвер аудиторијум арени током своје последње сезоне, тим је у години 1974/75. остварио импресиван учинак 65—19, укључујући и скор 40—2 на домаћем терену. Међутим, у финалу Западне конференције поражени су након 7 утакмица од Индијана пејсерса.^[22]

У сезони 1975/76, наступајући у својој новој дворани, Нагетси су са појачањима у виду Томпсона, Џонса и Дена Исела (који је стигао путем трејда након што је освојио АБА титулу са Кентаки колонелсима у сезони 1974/75) остварили скор 60—24. У плеј-офу су савладали актуелне шампионе Кентаки колонелсе са 4—3 у серији и тако се по први пут пласирали у АБА финале. Напослетку су изгубили од Њујорк нетса предвођених Џулијусом Ирвингом после 6 одиграних утакмица.^[22] Нагетси нису добили другу прилику да освоје шампионски прстен АБА лиге, будући да је одмах по завршетку сезоне 1975/76. уследило спајање АБА и НБА лиге. Нагетси, Нетси, Индијана пејсерси и Сан Антонио спарси су интегрисани у НБА лигу. Са друге стране, екипе Спиритс оф Сент Луис и Кентаки колонелс су расформиране, док Вирџинија сквојерси нису успели ни да дочекају сам период спајања.^[23]

1976–1982: Прве године у НБА лиги

Нагетси и Нетси су заправо још 1975. године поднели захтев за прикључење НБА лиги, али су одлуком суда били приморани да остану у АБА лиги. Нагетси су наставили са одличним партијама и на почетку свог мандата у НБА, пошто су освојили титуле у својој дивизији у прве две сезоне у лиги, док им је трећа измакла за само једну утакмицу. Међутим, ниједан од ових тимова на крају није забележио значајнији успех у доигравању. Слично као и остали нови НБА тимови, Нагетси су били оптерећени тешким финансијским обавезама приликом уласка у лигу, што је укључивало и приступну таксу од 2 милиона долара. Ред Мекомбс је откупио франшизу 1978. године.

Током 1979. године, Браун је напустио кормило тима, што је довело до краткотрајног пада у њиховим резултатима. Овај период је окончан 1981. године, када су ангажовали Дауг Моа на место главног тренера. Мо је са собом донео филозофију „напада у покрету”, стил игре који се заснивао на брзом протоку лопте све док се неко од играча не ослободи за шут. Такође, Мо је био познат по томе што није посвећивао толико пажње дефанзивној игри као остали НБА тренери. Овакав напад је помогао тиму да постане изузетно компетитиван. Током 1980-их, Нагетси су често бележили више од 115 поена по мечу, а током сезоне 1981/82. постигли су најмање 100 поена на свакој утакмици. Овај рекордан НБА низ заустављен је на бројци од 136 узастопних мечева.^[24] Управо у сезони 1981/82, Нагетси су поставили и апсолутни рекорд лиге по просечном броју постигнутих поена, који је износио чак 126,5 поена по утакмици.

Сјајан напад и дефанзивни проблеми (1982–1989)

Предвођен предњом линијом коју су чинили Алекс Инглиш и Кики Вандевеј, који су бележили у просеку преко 25 поена по мечу, уз подршку центра Дена Исела, Денвер је предводио читаву лигу по ефикасности, освојио Средњезападну дивизију и редовно обезбеђивао пласман у доигравање током овог периода. Међутим, стратегија Дауга Моа имала је и своју цену, што је довело до широко распрострањеног исмевања које је кулминирало надимком „_енвер Нагетси” (односно Денвер без слова „Д”, које у америчкој спортској терминологији означава одбрану — defense). Управо су 13. децембра 1983. године Нагетси и гостујући Детроит пистонси комбиновано постигли рекордних 370 поена у НБА лиги, а Детроит је славио након три продужетка резултатом 186—184. На крају те сезоне, Инглиш је освојио титулу најбољег стрелца НБА лиге, поставши до сада једини играч Нагетса са овим признањем. У сезони 1984/85, након година у којима су били редовни учесници доигравања, успели су да се пласирају у финале Западне конференције, где су после пет утакмица поражени од Лос Анђелес лејкерса.

Вандевеј је пре почетка сезоне 1984/85. трејдован у Портланд трејлблејзерсе у замену за бека одличног у скоку Фата Левера, крилног центра Калвина Нета и центра Вејна Купера. Предвођен Инглишом и подржан тројицом новопридошлих играча, као и дефанзивним специјалистима Билом Ханзликом и Т. Р. Даном, тим је поновио своје добре резултате у Западној конференцији упркос одласку Вандевеја. У сезони 1987/88 успели су да забележе чак 54 победе, што је био њихов најбољи резултат откако су постали члан НБА лиге. Ипак, Далас маверикси су елиминисали Нагетсе у другој рунди плеј-офа 1988. године. Мекомбс је 1985. продао тим Сиднију Шленкеру, који је потом, 1989. године, препустио власништво над франшизом компанији COMSAT.

Пад под вођством Пола Вестхеда (1989–1991)

Након што је 1990. године заменио Моа на месту главног тренера, Пол Вестхед је наставио да форсира изразито брз стил игре („трчи и пуцај]”), који је омогућавао играчима да јуре преко целог терена и упућују брзе шутеве у раној фази напада, уместо да организују постављене акције. Како се у коштац са таквим стилом ухватило и постепено осипање костура тима из 1980-их услед година и повреда, Нагетси су доживели потпуни крах; резултатски су пали са учинка 46—36 и борбе за плеј-оф у сезони 1988/89. на последње место на Западу са скором 20—62.^[25]

Ера Дикембеа Мутомба (1991–1996)

Денвер је направио позитиван корак ка реизградњи тима када је на драфту 1991. године изабрао центра Универзитета Џорџтаун Дикембеа Мутомба. Мутомбо је те сезоне завршио као другопласирани у избору за НБА новог корисника године, иза Лерија Џонсона. Денвер је ту такмичарску годину завршио са учинком 24—58.

Пре почетка сезоне 1992/93, Денвер је отпустио Вестхеда и на његово место ангажовао некадашњу звезду клуба Дена Исела. Нагетси су те године имали два лутријска пика и изабрали су Лафонса Елиса, крило са Универзитета Нотр Дам, као и бека Универзитета Вирџинија Брајана Ститa. Денвер је поправио скор на 36—46, за длаку оставши без доигравања те године.

Почевши од сезоне 1993/94, Денвер је напустио своје препознатљиве дугине боје и усвојио нову шему са тамноплавом, златном и бордо бојом. Предвођен Мутомбом, Махмудом Абдул-Рауфом (који је непосредно пре почетка сезоне променио име из Крис Џексон) и Елисом, Денвер је са учинком 42—40 остварио своју прву победничку сезону још од ере Дауга Моа. Денвер је осигурао осму позицију у плеј-офу Западне конференције, заказавши дуел са првопласираним Сијетл суперсониксима. Денверу су даване минималне шансе за успех, пошто је свега неколико играча у ростеру имало стварно плеј-оф искуство у НБА лиги. Након што су изгубили прве две утакмице серије од три добијена меча у Сијетлу, серија се преселила у Денвер. Нагетси су добили обе утакмице код куће и изједначили на 2—2. Напослетку, направили су историјски подвиг у петој утакмици, савладавши Сијетл у продужетку резултатом 98—94. Тиме су постали први осми носилац у историји НБА лиге који је елиминисао првог носиоца. Денвер је замало поновио исти успех и у наредној рунди, али је ипак поражен од Јута џеза у седмој утакмици полуфинала конференције.

У паузи између сезона, Денвер је довео сјајног шутера Соникса Дејла Елиса и на драфту изабрао бека Универзитета Мичиген [[Џејлен Роуз|Џејлена Роуза]. Тим се ипак мучио на почетку такмичарске године, што је навело Исела да поднесе оставку на место тренера средином сезоне. Помоћни тренер Џин Литлс је накратко преузео вођење екипе, пре него што је кормило препустио генералном менаџеру Бернију Бикерстафу. Денвер је успео да се консолидује и поново дође до осме позиције пред плеј-оф, завршивши са учинком 41—41. Нагетсе су у првој рунди доигравања те сезоне лако елиминисали Сан Антонио спарси максималним резултатом.

Након те сезоне, Денвер је на дан драфта у путу размене са Лос Анђелес клиперсима ангажовао Антонија Мекдајса. Мекдајс је постао заштитно лице франшизе у наредних неколико година, пошто је Мутомбо по завршетку сезоне 1995/96. као слободан агент отишао у Атланту хоксе, Елис је пропустио већи део наредних неколико сезона због учесталих повреда колена и ноге, Роуз је трејдован у Индијана пејсерсе за Марка Џексона, док је Абдул-Рауф пре почетка сезоне 1996/97. послат у Сакраменто кингсе.

Нови период мучења (1996–2003)

Након што су сезону 1996/97. завршили са четвртим најгорим учинком у лиги (21—61), Нагетси су послали Антонија Мекдајса у Финикс сансе, док се Дејл Елис вратио у Сијетл. Денвер је у сезони 1997/98 био на прагу постављања негативног историјског рекорда, замало забележивши најмањи број победа у сезони од 82 утакмице (зауставили су се на 11). Такође су изједначили тадашњи најгори низ пораза у историји НБА лиге од 23 узастопна неуспеха — само један меч мање од укупног негативног рекорда од 24 пораза који су почетком 1980-их поставили Кливленд кавалирси. Овај црни низ су касније надмашили Кавалирси 2011. и Филаделфија севентисиксерси 2014. године са 26 везаних пораза. Иако су Нагетси касније постепено градили тим ка умереној компетитивности, остали су далеко од плеј-офа, а најбољи учинак у овом периоду био им је пораз испод 50% успешности, када су сезону 2000/01. завршили са скором 40—42. Ипак, то је био само кратак предах пре нових проблема који су кулминирали на почетку наредне сезоне, када је тадашњи тренер Ден Исел био приморан да поднесе оставку због увредљивог коментара упућеног једном навијачу који га је провоцирао. Све је доживело врхунац када су Нагетси у сезони 2002/03 изједначили најгори скор у читавој НБА лиги, завршивши са катастрофалним учинком 17—65, колико су имали и Кавалирси.

Нестабилност у власничкој структури

Проблеми са којима се тим суочавао крајем 1990-их делом су били последица нестабилности у власничкој структури. Компанија COMSAT купила је 1995. године франшизу Квебек нордикса из НХЛ лиге и преселила је у Денвер као Колорадо аваланчи, који је касније постао освајач западне конференције. Међутим, ширење пословања на власништво над спортским клубовима показало се као велики финансијски терет за компанију. Нарочито су прекорачења трошкова повезана са изградњом Пепси центра изазвала огромно незадовољство међу акционарима. Напослетку, COMSAT је 1997. године начелно пристао да прода Ascent Entertainment Group, кровну корпорацију која је управљала његовом спортском имовином, компанији Либерти медији.^[18] Како Либерти у то време није био заинтересован за власништво над спортским тимовима (иако је у међувремену купио Атланта брејвсе), условио је реализацију уговора тиме да Асент претходно прода Аваланш и Нагетсе.^[26]

Након скоро две године, Асент је продао Аваланш и Нагетсе наследницима компаније Волмарт, Билу и Ненси Волтон Лори, за 400 милиона долара. Међутим, група акционара Асента покренула је тужбу, тврдећи да је продајна цена била за неколико милиона долара нижа од реалне вредности. Асент је након тога пристао да прода Аваланш и Нагетсе денверском банкарском тајкуну Доналду Стурму за 461 милион долара.^[27]

Ипак, дошло је до новог заплелета када су власти града Денвера одбиле да пренесу власништво над земљиштем на којем се налазио Пепси центар, осим уколико Стурм не гарантује да ће Аваланш и Нагетси остати у Денверу најмање 25 година. Стурм је купио тимове на своје лично име, па је град желео да заштити пореске обвезнике у случају његове смрти или евентуалне препродаје клубова. Иако је Стурм био спреман да се дугорочно обавеже према граду, одбио је да сноси личну одговорност у случају смрти или продаје тимова. Након што су преговори пропали, Либерти је купио комплетну компанију Асент, али је задржао Нагетсе и Аваланш на тржишту за продају.^[28] У међувремену, Исел се 1999. године вратио на место главног тренера, али су му дуготрајни преговори око власништва знатно отежали реизградњу тима. Непосредно пред почетак сезоне 1999/2000, изјавио је новинарима да постоји неколико играчких потеза које једноставно није могао да реализује због нестабилне ситуације у управи. Према одредбама Стурмовог купопродајног уговора, за све кошаркашке одлуке била је потребна сагласност и компаније Асент/Либерти и самог Стурма.^[29]

Напослетку, у јулу 2000. године, Аваланш, Нагетсе и Пепси центар купио је бизнисмен из области некретнина Стен Кронке у послу вредном 450 милиона долара.^[18] Кронке је пашеног породице Лори; његова супруга Ен је рођена сестра Ненси Лори. Компанија Либерти је задржала удео од 6,5% власништва. Као део уговора, Кронке је пренео тимове у поверенички фонд (trust) који гарантује да ће обе франшизе остати у Денверу најмање до 2025. године.^[28] Након завршетка овог посла, Кронке је објединио своју спортску имовину у оквиру компаније Кронке спорт ентерпрајзис (Kroenke Sports Enterprises).

Ера Кармела Ентонија (2003—11)

Кармело

Нагетси су 2003. године на НБА драфту са треће позиције изабрали будућу Ол-стар звезду Кармела Ентонија.^[30] Исте године клуб је визуелно освежио своје логотипе и униформе, увевши нову шему боја коју су чиниле светлоплава, златна и краљевско плава; ова последња је 2008. године замењена тамноплавом нијансом.^[31] За само два месеца нове сезоне Нагетси су забележили више победа него за пет и по месеци игре током суморне године 2002/03. Велике заслуге за овакав невероватан преокрет припале су потезима оперативног менаџмента на челу са генералним менаџером Кикијем Вандевејом, некадашњим кошаркашем Нагетса који је ову функцију преузео 9. августа 2001. године.^[32] У априлу је велики заокрет комплетиран пошто је Денвер постао прва франшиза у историји НБА лиге која је изборила доигравање након што је претходне године имала мање од 20 победа, рачунајући период откако је уведен календар од 82 утакмице.^[32] Ипак, у првој рунди плеј-офа елиминисали су их Минесота тимбервулвси резултатом 4:1 у серији.^[33]

Главни тренер Џеф Бзделик отпуштен је 28. децембра 2004. године, а на његово место је као привремено решење постављен бивши кошаркаш Лејкерса и тадашњи тренер женског тима Лос Анђелес спаркс Мајкл Купер.^[34] Нагетси су касније као трајно решење ангажовали Џорџа Карла.^[35] Карл је предводио екипу до изванредног учинка 32—8 у другој половини регуларног дела серије, што је лансирало тим у доигравање другу годину заредом.^[36]

Међутим, у плеј-офу, Нагетси нису успели да направе изненађење против Сан Антонио спарса. Након што су добили први меч у Сан Антонију, изгубили су наредна четири сусрета, чиме је серија окончана резултатом 4:1 у корист Спарса.^[37] Нагетси су бирали са 20. позиције на драфту 2005. године, а тај пик су добили од Вашингтон визардса преко Орландо меџика.^[38] Са те позиције Денвер је изабрао Џулијуса Хоџа. Такође су имали и 22. пика, са којег су селектовали Џарета Џека, али су га одмах проследили у Портланд трејлблејзерсе у замену за права на њиховог 27. пика, Линаса Клејзу.^[38]

У сезони 2005/06. клуб је по први пут након 18 година паузе освојио титулу у Северозападној дивизији.^[39] То је тим поставило на позицију трећег носиоца у плеј-офу Западне конференције. Денвер је одмерио снаге са Лос Анђелес клиперсима који су, упркос шестој позицији, имали бољи скор у регуларном делу сезоне, због чега су Клиперси добили предност домаћег терена. Они су елиминисали Нагетсе после 5 утакмица. Убрзо након тога, управа Нагетса је објавила да уговор са генералним менаџером Кикијем Вандевејом неће бити продужен, а на његово место је именован Марк Варкентин.^[40]

Кокапитен тима Кармело Ентони, бек шутер Џеј-Ар Смит и крилни центар Нене суспендовани су 18. децембра 2006. године од стране НБА лиге (на 15, 10 и једну утакмицу појединачно) због учешћа у масовној тучи која избила у последња два минута утакмице против Њујорк никса два дана раније.^[41]^[42] Инцидент је иницирао новајлија Никса Марди Колинс, када је грубо оборио Џеј-Ара Смита при покушају полагања из контранапада. Према Ентонијевим речима, тренер Никса Ајзеа Томас га је непосредно пре тог тешког фаула упозорио да не улази у рекет.^[43]

2006–2008: Тандем Ентони и Ајверсон

Нагетси су 19. децембра 2006. године послали Џоа Смита, Андреа Милера и два пика прве рунде са драфта 2007. године у Филаделфија севентисиксерсе у замену за Ивана Мекфарлина и суперзвезду Алена Ајверсона (Мекфарлин је отпуштен одмах након што је размена одобрена). Овим потезима Денвер је у том тренутку добио двојицу најбољих стрелаца лиге, пошто су и Ентони и Ајверсон у време трејда бележили преко 30 поена по мечу. Недуго затим, 11. јануара 2007. године, Ерл Бојкинс, Џулијус Хоџ и новчана доплата послати су у Милвоки баксе у замену за плејмејкера Стива Блејка. Са Ајверсоном у тиму, многи су сматрали Нагетсе једним од елитних тимова на Западу. Међутим, хемија унутар екипе је представљала проблем, па су Нагетси завршили регуларни део сезоне тек као шести носиоци, што им је донело окршај у првој рунди са Сан Антонио спарсима. У плеј-офу, Нагетси су добили прву утакмицу и преотели Спарсима предност домаћег терена. Ипак, баш као што се десило и у плеј-офу 2005. године, Спарси су узвратили ударац и добили наредна четири меча, чиме су Нагетси елиминисани у првој рунди резултатом серије 4 : 1, што је био њихов четврти узастопни неуспех на старту доигравања.

Денвер је 16. марта 2008. године постигао чак 168 поена у убедљивој победи на домаћем терену против Сијетл суперсоникса (168—116).^[44] То је био трећи највећи број постигнутих поена на једној утакмици без продужетака у историји НБА лиге (Нагетси и Пистонси и даље држе рекорд по највећем броју комбинованих поена на једном мечу, који је износио преко 360).^[44]

Сезону 2007/08. завршили су са тачно 50 победа, остваривши скор 25—16 у првом делу сезоне, а укупан биланс од 50—32 (што је у том тренутку био део за трећи најбољи резултат Нагетса свих времена откако се тим званично прикључио НБА лиги 1976. године) запечаћен је победом код куће над Мемфис гризлисима резултатом 120—111 у последњем мечу регуларног тока.^[45] Ово је био први пут још од сезоне 1987/88 да су Нагетси стигли до границе од најмање 50 победа у једној такмичарској години.^[45] Денвер је на крају заузео осму позицију на Западу пред плеј-оф 2008. године, а њихов скор од 50 тријумфа остао је забележен као највећи број победа неког осмог носиоца у историји НБА лиге.^[45] То је такође значило да су по први пут у историји лиге свих осам плеј-оф тимова у једној конференцији имали најмање 50 победа. Нагетси су се у првој рунди суочили са првопласираним Лос Анђелес лејкерсима (57—25). Разлика од само седам победа између укупног учинка Нагетса и Лејкерса представљала је најмању маргину између осмог и првог носиоца откако је НБА прешла на формат плеј-офа са 16 тимова у сезони 1983/84.^[45] Ипак, Лејкерси су их почистили са максималних 4 : 0 у серији, што је био тек други случај у историји НБА лиге да тим са 50 победа буде елиминисан максималним резултатом у првој рунди серије која се игра на четири добијена меча. За Денвер је то био пети узастопни пораз на самом старту доигравања.^[46]^[47]

2008–2011: Тандем Ентони и Билапс

Нагетси су 16. јула 2008. године, на самом крају сезоне 2007/08, трејдовали бившег одбрамбеног играча године Маркуса Кембија у Лос Анђелес клиперсе у замену за пика друге рунде на драфту (који је потом прослеђен Њујорк никсима за Реналда Балкмана).

Недуго затим, 3. новембра 2008. године, бек Ален Ајверсон је трејдован у Детроит пистонсе за Чонсија Билапса, Антонија Мекдајса и Шеика Самба (за реализацију овог посла искоришћен је део трговачког изузетка добијеног из размене Маркуса Кембија). Мекдајс је ипак отпуштен већ 10. новембра 2008. године, па се убрзо након тога вратио у Детроит.

Са Кармелом Ентонијем који је бележио просечно 22,8 поена по мечу и Билапсом који је остваривао 6,4 асистенције у сезони 2008/09, Нагетси су постигли велики број историјских успеха за ову франшизу. Скор 54—28 изједначио је највећи број победа који је клуб остварио откако је примљен у НБА лигу, док је старт са учинком 27—14 такође представљао клупски рекорд по броју победа у првој половини сезоне. Ово је уједно био и први случај у историји франшизе да је тим везао две узастопне сезоне са најмање 50 победа. Нагетси су предводили Северозападну дивизију током већег дела такмичарске године, да би је на крају и освојили и заузели друго место у Западној конференцији, чиме су изједначили своју највишу позицију пред плеј-оф у историји. Генерални менаџер Марк Варкентин добио је признање за НБА менаџера године због сјајних резултата и напретка Денвера. Нагетси су добили прву утакмицу у плеј-офу против Њу Орлеанс хорнетса, што је био први пут да су имали предност домаћег терена још од сезоне 1987/88, а тријумф од 29 поена разлике био је најубедљивија победа било ког тима у првом мечу прве рунде плеј-офа 2009. године. Чонси Билапс је поставио рекорд франшизе Нагетса по броју постигнутих тројки на једној плеј-оф утакмици (8), док је његових 19 тројки укупно такође остало забележено као рекорд Денвера у једној доигравачкој серији.^[48] На крају су елиминисали Хорнетсе после пет утакмица, укључујући и победу од чак 58 поена разлике у четвртом мечу, чиме је изједначен најубедљивији тријумф у историји НБА плеј-офа. Потом су у полуфиналу конференције савладали шесте носиоце Далас мавериксе резултатом 4 : 1, чиме су обезбедили свој први пласман у финале Западне конференције још од 1985. године. То је такође био први случај да су Нагетси икада повели са 3 : 0 у серији која се игра на четири добијена меча. До тог тренутка Денвер је држао најбољи учинак у плеј-офу по броју постигнутих тројки и просечну маргину победе од 16 поена, што је била највећа просечна разлика у првих 10 утакмица доигравања у историји лиге. Изгубили су први меч финала Западне конференције против Лос Анђелес лејкерса, али су тријумфовали у другом и изједначили серију. Ентони је постао први кошаркаш Денвера који је постигао најмање 30 поена на пет узастопних плеј-оф утакмица откако су се Нагетси прикључили НБА лиги 1976. године. Ипак, изгубили серију резултатом 4 : 2, чиме је окончан најдужи плеј-оф поход у историји ове франшизе.

На драфту 2009. године Нагетси су трејдовали пика прве рунде (који су претходно добили од Шарлот бобкетса) у Минесота тимбервулвсе у замену за права на новајлију Таја Лавсона, који је изабран као 18. пик укупно. Након тога, 13. јула 2009. године, Нагетси су послали пика друге рунде у Детроит пистонсе за Арона Афлала (при чему је искоришћен део трговачког изузетка из трејда за Ајверсона како би се посао реализовао) и Валтера Шарпа. Афлало је у постави заменио стартног бека Донтеја Џонса, који је потписао уговор са Индијана пејсерсима.^[49] Са друге стране, Нагетси су 10. августа остали без крилног играча Линаса Клејзе, који је одлучио да напусти НБА и потпише за грчки Олимпијакос.^[50]

Током сезоне 2009/10. Ентони је бележио просечно 28,2 поена по утакмици, док је Билапс остварио рекорд каријере са просеком од 19,6 поена. У прва два меча сезоне, Ентони је укупно постигао 71 поен (30 поена на отварању код куће и 41 поен наредне вечери) у победама против дивизијских ривала Јута џеза и Портланд трејлблејзерса. Тиме је постао један од само двојице кошаркаша у историји Нагетса који су отворили сезону са више од 70 поена у прва два меча (Алекс Инглиш је претходно урадио исто). То је такође био тек други пут од 1987. године да је Денвер почео сезону са две победе без пораза.^[51] Након тога су редом савладали Мемфис гризлисе, Индијана пејсерсе и Њу Џерзи нетсе, остваривши старт од 5—0 по први пут још од 1985. године. Упркос повредама због којих су сва тројица капитена — Кармело Ентони, Чонси Билапс и Кенион Мартин — комбиновано пропустили чак 46 утакмица, као и одсуству главног тренера Џорџа Карла у другој половини сезоне, који је морао на лечење због рака грла и врата, Нагетси су ипак успели да забележе 53 победе. Ово је била њихова трећа узастопна сезона са преко 50 тријумфа (што се десило први пут у историји клуба), чиме су одбранили титулу у Северозападној дивизији и завршили као четврти носиоци на Западу. Међутим, у првој рунди плеј-офа елиминисала их је Јута џез резултатом 4 : 2, што је био њихов шести пораз на старту доигравања у последњих 7 сезона. Ентони је у овом плеј-офу бележио рекорд каријере са 30,7 поена по мечу.

Управа клуба је 14. јула 2010. године појачала дубину у рекету потписивањем уговора са Алом Харингтоном.^[52] Током истог лета, Масаи Уџири је заменио Марка Варкентина на месту генералног менаџера, док је Џош Кронке званично именован за председника клуба.

2011–2015: Период реизградње тима

Након месеци нагађања да жели да напусти Нагетсе, Кармело Ентони је 22. фебруара 2011. године трејдован у Њујорк никсе заједно са Чонсијем Билапсом, Ентонијем Картером, Шелденом Вилијамсом и Реналдом Балкманом у оквиру велике размене у коју су били укључени и Минесота тимбервулвси. Као компензацију, Нагетси су добили Вилсона Чендлера, Рејмонда Фелтона, Данила Галинарија, Тимофеја Мозгова и Косту Куфоса. На сам дан реализације овог трејда, Денверу је преостало свега девет кошаркаша у ростеру за утакмицу против Мемфис гризлиса. Нагетси су упркос томе тријумфовали резултатом 120—107, а у једном тренутку су водили са чак 27 поена разлике. У завршним минутима меча двораном су одјекивали повици навијача: „Коме је уопште потребан Мело?”. Џорџ Карл је после утакмице изјавио: „Наши момци, када су притиснути уза зид у тешкој ситуацији, обично играју на веома високом нивоу. Увек реагујемо на тешке тренутке на веома позитиван начин”. Штавише, овај велики трејд као да је додатно унапредио тим. Након размене, Нагетси су бележили просечно 24,1 асистенцију по мечу, демонстрирајући новооткривену тимску игру. Такође се поправила и дефанзива Денвера, пошто су пре трејда примали 105,2 поена по утакмици, а у остатку сезоне свега 97,1 поен по мечу.^[53] Упркос овој коренитој промени која је условила коришћење чак осамнаест различитих стартних петорки током такмичарске године, Денвер је завршио са 50 победа (први пут у историји клуба везане су четири сезоне са преко 50 тријумфа), чиме је осигурана пета позиција на Западу. У првој рунди доигравања налетали су на Оклахома Сити тандер и изгубили резултатом серије 4 : 1.

Прва пуна сезона Нагетса након одласка Ентонија донела је стабилан успон Данила Галинарија, који је у првих 25 утакмица бележио просечно 17 поена, 5,2 скока и 2,6 асистенција, што је лансирало Денвер у њихов најбољи старт кроз уводних 20 мечева. Међутим, Галинари је током те године претрпео повреде скочног зглоба, палца и шаке. Након тога, у намери да подмлади састав, управа Денвера је 15. марта 2012. године донела одлуку да трејдује Ненеа, који је провео претходних девет сезона у клубу, у Вашингтон визардсе у замену за Џавејла Мекгија.^[54] Већ на свом првом мечу у дресу Нагетса, Мекги је након промашаја Арона Афлала ухватио лопту и поентирао из одбојке, што се испоставило као победоносни кош за тријумф Денвера над Детроит пистонсима од 116—115. У самом финишу сезоне, Мекги је привукао пажњу шире јавности када је у плеј-оф окршајима против Лос Анђелес лејкерса остварио партије са 16 поена и 15 скокова, те 21 поеном и 14 ухваћених лопти. Ове партије помогле су Нагетсима да се врате након заостатка у серији од 2 : 0 и 3 : 1, али је Денвер на крају ипак поклекао у седмој утакмици резултатом 87—96.

Денвер је 10. августа 2012. године био део велике размене између четири тима, у којој је ангажовао Ол-стар играча Андреа Игудалу, док су Арон Афлало и Ал Харингтон послати у Орландо меџик. Истим овим трејдом Двајт Хауард је завршио у Лос Анђелес лејкерсима. Одмах након завршетка посла, Игудала је путем Твитера поручио: „Узбуђен сам што се придружујем Денвер нагетсима и знам да су моје најбоље кошаркашке партије тек испред мене!”.^[55] Упркос томе што су претрпели три пораза на отварању сезоне, Нагетси су такмичарску годину 2012/13. завршили са рекордним скором у историји франшизе од 57—25, уз невероватан биланс 38—3 у Пепси центру (једини тимови који су успели да савладају Денвер на његовом терену у регуларном делу били су Вашингтон визардси, Мајами хит и Минесота тимбервулвси). Денвер је тако заузео трећу позицију на Западу и заказао дуел са Голден Стејт вориорсима. Нагетси су добили први меч код куће са 97—95 кошем Андреа Милера у последњој секунди, али су Вориорси потом везали три победе и довели Денвер на ивицу елиминације. Иако је Денвер добио пету утакмицу на свом терену и продужио серију, Вориорси су их елиминисали у шестом мечу тријумфом 92—88 у Оукленду. То је за Денвер био девети пораз у првој рунди у последњих 10 сезона, а осми под вођством Карла. Иако је Карл те године добио признање за НБА тренера године и предводио Денвер до доигравања у свакој од својих девет сезона на клупи, то ипак није било довољно да сачува посао, па је по завршетку сезоне отпуштен.

Поред Карлове смене, уследила су и велика превирања у управи пошто је менаџер године Масаи Уџири прихватио понуду да постане генерални менаџер Торонто рапторса,^[56] док је потпредседник Пит Д'Алесандро, за кога се очекивало да ће наследити Уџирија, именован за оперативног менаџера Сакраменто кингса. Напослетку, 21. јуна 2013. године објављено је да је Тим Конели нови генерални менаџер клуба.^[57] Као Карлову замену на клупи, Нагетси су ангажовали дотадашњег помоћног тренера Индијана пејсерса и бившег НБА кошаркаша Брајана Шоа. Бек-крило Андре Игудала послат је у Голден Стејт вориорсе путем sign-and-trade размене у којој је Денвер ангажовао бека Рендија Фоја из Јута џеза. Такође су потписали крилног центра Џеј-Џеја Хиксона (претходно наступао за Портланд) и екстремно ниског бека Нејта Робинсона (175 cm), који је током сезоне 2012/13. играо за Чикаго булсе. Нагетси су још довели и Дарела Артура из Мемфиса, као и 55. пика са драфта Жофреа Ловерња, у замену за Косту Куфоса.^[58] У изузетно тешкој сезони 2013/14, коју су обележиле бројне повреде кључних играча због којих су пропустили огроман број утакмица, Нагетси су остварили свега 36 победа — што је био њихов најгори учинак у последњих 11 година — чиме су остали без пласмана у доигравање.

Током лета 2014. године Нагетси су вратили у своје редове Арона Афлала, за кога су у Портланд проследили Евана Фурнијеа. На драфту 2014. године, Денвер је трејдовао свог првог лутријског пика (11. позиција укупно) још од 2003. године у Чикаго како би заузврат добио два каснија пика прве рунде. Са тих позиција изабрани су Јусуф Нуркић и Гери Херис; нешто касније, са 41. позиције у укупном поретку и као свог првог пика у другој рунди драфта, Нагетси су селектовали 19-годишњег центра Николу Јокића из српског клуба Мега Баскет. Генерални менаџер Тим Конели је 3. марта 2015. године објавио да су Нагетси уручили отказ главном тренеру Брајану Шоу, а за привременог шефа стручног штаба именован је Мелвин Хант.^[59] Јокић ће у годинама које су уследиле постати надалеко сматран за највећу крађу на драфту (draft steal) у читавој историји НБА лиге.^[60]

Период Николе Јокића

Дана 15. јуна 2015. године, на крају сезоне 2014/15, Мајкл Малон је именован за новог главног тренера Денвер нагетса.^[61] Улазећи на НБА драфт 2015. са својим најнижим избором на драфту (седмим укупно) од 2003. године, Нагетси су драфтовали Емануела Мудијаја за кога се сматрало да је најбољи плеј драфта, што је довело до спекулација да ће тадашњи почетни плеј, Тај Лосон, бити размењен.^[62] Лосон је 14. јула 2015. ухапшен у Лос Анђелесу под сумњом да је возио под дејством алкохола, што је био други пут за последњих шест месеци.^[63] Нагетси су мењали Лосона недељу дана касније у Хјустон рокетсе заједно са избором на драфту у другом кругу за Џоија Дорсија, Ника Џонсона, Костаса Папаниколауа, Пабла Прихионија (на крају су од свих одустали) и пиком прве рунде који је коришћен за драфтовање Хуана Ернангомеза .^[64]

Под вођством Мајкла Малона, Денвер нагетси су лагано почели да напредују, пре свега ослањајући се на омладински покрет који су чинили Емануел Мудијај, Никола Јокић , Гери Харис, а касније и опорављени Јусуф Нуркић. Дана 27. јануара 2016. објављено је да ће и Мудијаји и Јокић учествовати у ББВА Компас раајзинг старс изазову током ол-стар 2016. године.^[65] Дана 18. фебруара, Денвер нагетси су објавили да су одлучили да замене ветерана шутера Рендија Фоја у Оклахома Сити тандер у замену за Ди Џеј Августина, Стива Новака и два пика на драфту у другој рунди.^[66] Дан касније, Џеј Џеј Хиксон и новостечени Новак су одбачени.^[67]

Током НБА драфта 2016. године, Денвер нагетси су узели бека Кентакија Џамала Марија, као и Хуана Ернангомеза, Малика Бизлија и Петра Корнелија.^[68] У међувремену, њихов 56. пик је прослеђен у Оклахома Сити тандер. Дана 13. фебруара 2017. Нуркић је прослеђен, заједно са правима на избор Мемфис гризлиса у првом кругу драфта 2017, Портланд трејлблејзерсима у замену за Мејсона Пламлија, избор у другом кругу 2018. и новчану накнаду.^[69] Захваљујући континуираним побољшањима Николе Јокића, Нагетси су направили значајна побољшања у свом тиму, иако су били заостали само једну утакмицу мање од пласмана у НБА плеј-оф 2017. године, и завршили на 9. месту у Западној конференцији.^[70]

Дана 15. јуна 2017. Нагетси су званично промовисали Артураса Карнишоваса за генералног менаџера тима и Тима Конелија за председника кошаркашких операција.^[71]^[72] На НБА драфту 2017. Денвер нагетси су изабрали Тајлера Лајдона, Влатка Чанчара и Монте Мориса, са 24., 49. и 51. избором. Дана 2. децембра 2017. Нагетси су повукли Фет Леверов број, пре утакмице са Лос Анђелес лејкерсима и обележили је победом од 115 : 100. Упркос томе што су саставили своју прву победничку сезону од 2013, пропустили су плеј-оф те 2018. године. Пети узастопни пропуштени низ плеј-офа, након што су изгубили од Минесоте тимбервулвса у ситуацији победа или неуспех у финалу регуларне сезоне, чиме су такође завршили сезону на 9. месту, једну утакмицу иза осмог носиоца Тимбервулвса.^[73]^[74]

На НБА драфту 2018. Нагетси су драфтовали Мајкла Портера млађег и направили размену са Орландо меџиком да би добили Џареда Вандербилта. Јокић је 31. јануара 2019. примио позив за своју прву Ол-стар селекцију, као резерву Западне конференције за НБА ол-стар утакмицу 2019. године, чиме је постао први Ол-стар Нагетса од Кармела Ентонија 2011. године.^[75] Нагетси су сезону 2018/2019. завршили са 54. победе, као први у својој Северозападној дивизији и као други у Западној конференцији, и пласирали се у плеј-оф први пут од 2012/2013.^[76]^[77] У првом колу Нагетси су играли против Сан Антонио спарса, и прошли даље са победом у седмој утакмици. Нагетси су елиминисани у другом колу од Портланд трејлблејзерса исто у 7 утакмица.^{[тражи се извор]} Трећа утакмица другог кола имала је четири продужетка, чиме је изједначена утакмица из 1953. године за најдужу НБА плеј-оф утакмицу.^[76] Game three of the second round had four overtimes, tying a 1953 game for the longest NBA playoff game.^[78]

Након суспензије НБА сезоне 2019/20, Нагетси су били један од 22 тима позвана у НБА Бабл да учествују у последњих 8 утакмица регуларне сезоне.^[79] Предвођен Јокићем и Маријем, тим је први у историји НБА плеј-офа који је узастопно са минуса од 3 : 1 дошао до укупне победе са коначним скором од 4 : 3. У првом колу су победили Јуту у 7 утакмица у рекордном броју постигнутих кошева у дуелу између Џамала Марија (40. кошева) и Донована Мичела (44. коша).^[80] Нагетси су поновили исти подвиг против Пола Џорџа и Каваја Леонарда из Лос Анђелес клиперса у другом колу, поставши једини тим у историји НБА који је превазишао вишеструки минус од 3 : 1 у једној серији плеј-офа. У финалу Западне конференције, трка за титулу Нагетса је приведена крају, након што их је будући шампион Лос Анђелес лејкерс савладао у пет утакмица.^[81]

У НБА сезони 2020/21, Јокић је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге, поставши први центар од Шакила О'Нила и сезоне 1999/2000. и први играч у историји франшизе Нагетса који је освојио награду. Такође је постао први српски играч, трећи европски играч у укупном поретку (заједно са Дирком Новицким из Немачке и Јанисом Адетокумбом из Грчке), и шести интернационалац који је икада освојио награду (заједно са Хакимом Олајџувоном из Нигерије, Тимом Данканом са Америчких Девичанских острва , Стивом Нешом из Канаде, Новицким из Немачке и Адетокумбом из Грчке). Јокић је такође постао најлошије драфтован играч, на 41. месту, и први играч у историји НБА који је изабран у другој рунди драфта заједничке ере, да би освојио МВП награду.^[82]^[83] Иако су Нагетси завршили сезону као трећи носиоц у Западној конференцији и победили своје противнике у првом колу, Портланд трејлбејзерсе, у шест утакмица, губитак стартног бека Џамала Марија због кидања АЦЛ-а допринео је да тим изгуби од шампиона Западне конференције и другог носиоца Финикс санса.^[84]

Следеће сезоне Денвер нагетси нису имали баш превише среће са повредама. После девет утакмица у сезони, члан стартне петорке, Мајкл Портер Јр. придружио се Марију на страни са операцијом леђа на крају сезоне.^[85] Упркос повредама, Јокић и стартни нападач Арон Гордон одвели су Нагетсе до позиције шестог носиоца. Јокић је постао први играч у историји НБА који је сакупио 2.000 поена, 1.000 скокова и 500 асистенција у једној сезони.^[86] Јокић је добио Кијину МВП награду другу годину заредом, придружио се 12 других играча у историји НБА како би освојио награду у годинама уназад, и први центар коме је то пошло за руком од Мозиса Малона 1982. и 1983. године.^[86] У првом колу плеј-офа, Јокићеви Нагетси су пали у пет утакмица од Голден Стејт вориорса, који су у наставку освојили шампионат.

2023: Прва титула у историји нагетса

У сезони 2022/23, Нагетси су обезбедили прво место у Западној конференцији са 53 победе и 29 пораза, две утакмице испред Мемфис гризлиса. Нагетси су савладали Минесота Тимбервулвсе са 4 : 1 у првом колу плеј-офа 2023, пре него што су победили Финикс сансе са 4 : 2 у полуфиналу конференције. Доминација Нагетса у плеј-офу настављена је у финалу конференције; Предвођен изванредном игром Јокића, који је проглашен за најкориснијег играча финала Западне конференције, тим је победио Лос Анђелес лејкерсе у четири утакмице да би се пласирао у своје прво финале НБА лиге.^[87] Ово је такође био први пут да су Нагетси победили Лејкерсе у плеј-оф серији (претходно су били 0 : 7 против њих), као и први пут у плеј-оф серији у историји франшизе.^[88] У финалу НБА лиге, 12. јуна 2023, Нагетси би победили шампиона Источне конференције Мајами хит са 4 : 1 и освојили свој први НБА шампионат, а Јокић је добио награду за најкориснијег играча НБА финала.^[89]^[90]

Никола Јокић је први играч из франшизе Денвера који је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге и то у сезонама 2020/21. и 2021/22.^[91]^[92]^[93]^[94] Такође је и први MVP финала, након што је Денвер освојио финале НБА 2023.

Сезона као браниоци титуле (2023/24)

У сезони 2023/24, првој у историји лиге коју су Нагетси започели као актуелни шампиони, Денвер је заузео другу позицију у Западној конференцији са скором 57—25, чиме се изједначио са Оклахома Сити тандером, а завршио са једном утакмицом предности у односу на Минесота тимбервулвсе. Никола Јокић је 8. маја 2024. године освојио своје треће признање за најкориснијег играча лиге, поставши тек девети кошаркаш у историји коме је то пошло за руком, чиме се изједначио са великанима као што су Мозиз Малон и Лари Берд. Нагетси су се у првој рунди плеј-офа суочили са Лос Анђелес лејкерсима и елиминисали их резултатом серије 4 : 1. Џамал Мари је пресудио Лејкерсима тако што је у другој утакмици погодио шут за победу уз звук сирене преко Ентонија Дејвиса и тако комплетирао преокрет након заостатка од 20 поена, да би касније у петом мечу погодио још један шут за победу којим су Лејкерси елиминисани. У наредној рунди Денвер је одмерио снаге са Минесота тимбервулвсима. Током ове серије, Мари је у четвртој утакмици погодио шут са пола терена уз звук сирене за крај првог полувремена.^[95]

Промена главног тренера (2024/25)

Са 22. позиције на драфту, Финикс санси су изабрали Дарона Холмса Другог са Универзитета Дејтон. Он је касније прослеђен Нагетсима у замену за 28. пика (Рајан Дан), 56. пика, као и пикове друге рунде са драфтова 2026. и 2031. године. Холмс је на несрећу покидао Ахилову тетиву већ током наступа у НБА Летњој лиги. Никола Јокић је 7. марта 2025. године постао први кошаркаш у историји НБА лиге који је на једној утакмици забележио најмање 30 поена, 20 скокова и 20 асистенција. Нагетси су током лета привукли велику пажњу потписивањем уговора са бившим најкориснијим играчем лиге Раселом Вестбруком, али су истовремено остали без поузданог бека шутера Кентавијуса Колдвел-Поупа.

Управа Денвера је 8. априла 2025. године уручила отказе и главном тренеру Мајклу Малону и генералном менаџеру Калвину Буту. У сезони 2024/25, Денвер је заузео четврту позицију у Западној конференцији са учинком 50—32, чиме се изједначио са Лос Анђелес лејкерсима и Лос Анђелес клиперсима, а завршио са једном утакмицом предности у односу на Минесота тимбервулвсе. У првој рунди плеј-офа одмерили су снаге са Клиперсима и славили након седам одиграних мечева. На путу ка тријумфу у овој серији, Арон Гордон је у четвртој утакмици погодио за победу закуцавањем уз звук сирене. У наредној рунди су се суочили са Оклахома Сити тандером, где је Гордон поново шокирао домаћу публику тако што је у првом мечу погодио тројку за победу у последњој секунди. Ипак, Нагетси су на крају изгубили серију после седам утакмица од Тандера, који су касније постали и шампиони. Након завршетка сезоне, Нагетси су именовали свог дотадашњег привременог стратега Дејвида Аделмана за новог званичног шефа стручног штаба.

Домаће дворане

Денвер аудиторијум арена (1967–1975)
Денверски колосеум (1967–1975)
Мекниколс спортска арена (1975–1999)
Бол арена (1999–данас), бивши Пепси центар (1999–2021)

Грбови

Грб Денвер рокетса током 1968-71
Актуелни грб од 2018.

Резултати по сезонама

Списак последњих пет сезона Нагетса. За комплетну историју од сезоне до сезоне, погледајте Денвер нагетси — учинак по сезонама.

Белешка: Ута. = утакмица играно, Поб. = победе, Изг. = изгубљено утакмица, П–И% = проценат победе

Сезона	Ута.	Поб.	Изг.	П–И%	Заврши	Плеј-оф
2018/19.	82	54	28	.659	1. на северозападу	Изгубили у полуфиналу конференције, 3 : 4 (Трејлблејзерси)
2019/20.	73	46	27	.630	1. на северозападу	Изгубили у финалу конференције, 1 : 4 (Лејкерси)
2020/21.	72	47	25	.653	2. на северозападу	Изгубили у полуфиналу конференције, 0 : 4 (Санси)
2021/22.	82	48	34	.585	2. на северозападу	Изгубили у првом колу, 1 : 4 (Вориорси)
2022/23.	82	53	29	.646	1. на северозападу	НБА шампиони, 4 : 1 (Хитси)

Играчи

Битни појединци

Пензионисани бројеви

English 2 1980–1990	Lever 12 1984–1990	Thompson 33 1975–1982	Beck 40 1967–1977
Issel 44 1976–1985	Mutombo 55 1991–1996	Moe ¹ 432 1980–1990

Пензионисани бројеви
Број	Име и презиме	Позиција	Период играња
2	Алекс Инглиш	К	1980–1990
12	Фет Левер	П	1984–1990
33	Дејвид Томпсон	К / Б	1975–1982
40	Бајрон Бек	К / Ц	1967–1977
44	Ден Ајсел	Ц / К	1976–1985
55	Дикембе Мутомбо	Ц	1991–1996
432 ¹	Даг Мо	Тренер	1980–1990

Белешке:

¹ Број представља број победа у регуларном делу НБА сезоне.
НБА је у августу пензионисала Бил Раселов број 6. за све своје тимове чланице 11. август 2022.^[96]^[97]

Чланови Куће славних

Чланови кошаркашке куће славних
Играчи
Број	Име и презиме	Позиција	Период играња	Уврштен у Кућу славних
25 44	Ден Ајсел ¹	Ц / КЦ	1975–1985	1993
33	Дејвид Томпсон	К / Б	1975–1982	1996
2	Алекс Инглиш	К	1980–1990	1997
8	Шарунас Марчуљонис	Б	1996–1997	2014
24	Спенсер Хејвуд	КЦ / Ц	1969–1970	2015
55	Дикембе Мутомбо	Ц	1991–1996	2015
3	Ален Ајверсон	П	2006–2008	2016
30	Џорџ Макгинис	Ц	1978–1980	2017^[98]
11	Чарли Скот	Б	1978–1980	2018
24	Боби Џонс	Ц	1974–1978	2019
10	Тим Хардавеј	Б	2002	2022
Тренери
Број	Име и презиме	Позиција	Период вођења тима	Уврштен у кућу славних
—	Алекс Ханум	Тренер	1971–1974	1998
11	Лери Браун³	Тренер	1974–1979	2002
—	Џон Меклендон ²	Тренер	1969	2016
—	Џорџ Карл	Тренер	2005–2013	2022
Сарадници
Број	Име и презиме	Позиција	Период	Уврштен у кућу славних
—	Џон Меклендон ²	Тренер	1969	1979

Белешке:

¹ Такође је тренирао тим 1992–1994 и 1999–2001.
² Укупно, Меклендон је три пута уврштен у Кућу славних — као сарадник, као тренер и као члан Тенеси Стејт тајгерса 1957–1959.
³ Такође је играо за тим 1971–1972.

ФИБА Кућа славних

Денвер Нуггетсова Кућа славних (ФИБА)
Играч
Бр.	Име	Позиција	Период	Постављен
8	Шарунас Марчуљонис	Б	1996–1997	2015

Остали познатији играчи

Занимљивости

Пре садашњих Нагетса су током 1932—51 постојали други Денвер нагетси, који су пре гашења играли у НБА од 1948. до 1950.^[99]
Клуб је основан у оквиру новонастале АБА лиге, а дозволу за формирање је добио одбор са седиштем у Канзас Ситију, где је клуб првобитно требао да буде основан. Пошто предводник одбора Џејмс Триндл није могао да нађе прикладну дворану у том граду, на предлог комесара лиге Џорџа Мајкана је клуб премештен у Денвер.^[1]
Првобитни назив клуба је био Денвер ларкси, по државној птици Колорада шеви (енгл. lark).^[1] Међутим пошто власници нису имали довољно почетног капитала, 2/3 клуба је пред истек рока за обезбеђивање минималног буџета продато Билу Рингзбију, камионском магнату из Денвера. Нови већински власник је пред почетак сезоне преименовао клуб у Денвер рокетси, по узору на сопствену транспортну компанију.^[1]
Садашње име клуб носи од 1974. Пред прелазак у НБА власници су расписали конкурс о новом имену екипе, пошто су Рокетси већ играли у Хјустону након селидбе из Сан Дијега 1971. године. Победничко име са конкурса је било Нагетси, по узору на првобитне Денвер нагетсе. Нагет у буквалном преводу означава грумен, односно комад неке стене или руде.
Предвођени тренером Ларијем Брауном су 1976. играли против Њујорк нетса у последњем финалу АБА лиге икада. Од њих су изгубили 4:2 у серији.^[100]
Прва су екипа у НБА која су као последњепласирани (осми) учесник избачили првопласираног учесника плеј-офа. То је било у сезони 1993/94. када су избацили Сијетл суперсониксе предвођене Гаријем Пејтоном и Шоном Кемпом.^[101] У истом плеј-оф наступу су након тога играли против Јуте џез предвођене Карлом Малоном и Џоном Стоктоном, и након што су губили 3:0 постали су друга екипа у НБА историји која је изнудила 7. утакмицу после 3 везаних победа.^[102] На крају су ипак изгубили седму утакмицу 91:81.^[103]
У утакмици предсезоне су 3. октобра 2009. одиграли утакмицу против КК Партизан у свом Пепси центру, где су победили 102:70. Најбољи играч Денвера је био Кармело Ентони са 17 поена, док је у Партизану најбољи био Алекс Марић са 16 поена и 21 ухваћеном лоптом.^[2]
Закључно са 19. мајем 2023. су једна од 6 екипа која на драфту никада није имала првог пика. Поред тога, Нагетси нису никада имали ни другог пика, а три пута су имали трећег пика на драфту 1990, 1998. и 2003. На драфту 2003. су одабрали Кармела Ентонија^[104]
На драфту 2003. на коме је одабран Кармело Ентони Нагетси су одабрали и Санија Бечировића, али он никада није заиграо у НБА. Од осталих занимљивијих избора који су играли у Европи, 2009. су одабрали Серхија Љуља са 34. места, али ни он није за њих играо. Квинси Милер је одабран 2012. са 38. места, и провео је 2 године са њима. Нагетси су на драфту 2015. са 57. места одабрали Николу Радичевића, али он закључно са 21. јуном 2023. још увек није играо у НБА.^[105]
Никола Јокић је први MVP регуларног дела сезоне у историји Нагетса.^[106], а и њихов први MVP финала.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м „ABA-era team notes”. Remembertheaba.com. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 18. 6. 2023.
^ ^а ^б „Belegrade Partizan vs Denver Nuggets Oct 3, 2009 Game Summary”. nba.com (на језику: енглески). 3. 10. 2009. Приступљено 19. 6. 2023.
^ ^а ^б „1967-68 ABA Season Summary”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 7. 2023.
^ Moss, Irv (24. 1. 2011). „Larry Jones, former Denver Rocket guard”. denverpost.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 7. 2023.
^ „Anaheim Amigos at Denver Rockets Box Score, October 15, 1967”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 15. 10. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.
^ „1967-68 Denver Rockets Schedule and Results”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2023.
^ „Pittsburgh Pipers at Denver Rockets Box Score, November 1, 1967”. basketball-reference.com/boxscores (на језику: енглески). 1. 11. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.
^ „Houston Mavericks at Denver Rockets Box Score, November 10, 1967”. basketball-reference.com/boxscores (на језику: енглески). 10. 11. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.
^ „Oakland Oaks at Denver Rockets Box Score, November 28, 1967”. basketball-reference.com/boxscores (на језику: енглески). 28. 11. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.
^ „1968 ABA All-Star Game”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 9. 1. 1968. Приступљено 16. 7. 2023.
^ „1968 ABA Playoffs Summary”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2023.
^ ^а ^б „1969 ABA All-Star Game”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 28. 1. 1969. Приступљено 20. 7. 2023.
^ ^а ^б Hamel, Michael. „1968-69 Denver Rockets Schedule and Results”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 7. 2023.
^ „New Orleans Buccaneers at Denver Rockets Box Score, October 19, 1969”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 19. 10. 1969. Приступљено 26. 7. 2023.
^ „1970 ABA All-Star Game West 128, East 98”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 24. 1. 1970. Приступљено 26. 7. 2023.
^ „Los Angeles Stars at Denver Rockets Box Score, April 15, 1970”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 15. 4. 1970. Приступљено 26. 7. 2023.
^ Hamel, Michael. „1969-70 Denver Rockets Schedule and Results”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 7. 2023.
^ ^а ^б ^в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „nuggetscompanyhistory”.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „remembertheaba.com”.
^ Douglas, Ashley (10. 8. 2017). „A look back at Denver Nuggets' history”. Denver Stiffs. Приступљено 25. 6. 2025.
^ „Doug Moe”.
^ ^а ^б „Denver Rockets”. Remember the ABA. Архивирано из оригинала 22. 4. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013.
^ „Spirits of St. Louis”. Remember the ABA. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013.
^ „Team Records: Offense” (PDF). 2017–18 Official National Basketball Association Guide (PDF). NBA Media Ventures, LLC. 30. 10. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2017. г. Приступљено 11. 6. 2018.
^ „Catching up with Run-and-Gun Coach Paul Westhead”. The Washington Post. 27. 10. 1994. Приступљено 4. 6. 2024.
^ Graser, Marc (23. 2. 2000). „Liberty Media buys Ascent”. Variety. Архивирано из оригинала 25. 2. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2019.
^ Schley, Stewart (1. 6. 2006). „Stan Kroenke's full-court press: six years after swooping in to rescue the Nuggets and Avalanche, the unassuming...”. allbusiness.com. ColoradoBiz. Архивирано из оригинала 21. 11. 2007. г. Приступљено 8. 7. 2026.
^ ^а ^б Moore, Paula (16. 7. 2000). „Why one deal went smoothly - Denver Business Journal”. bizjournals.com. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2026.
^ „Nuggets roster moves put on hold”. assets.espn.go.com. Associated Press. 11. 11. 1999. Архивирано из оригинала 29. 1. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2026.
^ „Denver ecstatic to get Anthony with third pick”. CNN. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г. Приступљено 1. 5. 2010.
^ „Going Retro: Denver Nuggets”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. 2. 12. 2004. Архивирано из оригинала 5. 6. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2017.
^ ^а ^б Lopez, Aaron (22. 8. 2014). „Denver Nuggets A to Z: Kiki Vandeweghe”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2018.
^ Target Center, Minneapolis (30. 4. 2004). „ESPN – Denver vs. Minnesota – Recap – April 30, 2004”. ESPN. Архивирано из оригинала 18. 2. 2007. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ „BASKETBALL; Slumping Nuggets Fire Their Coach”. The New York Times. 29. 12. 2004. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 1. 5. 2010.
^ „Nuggets Hire Karl to Right the Ship”. Los Angeles Times. 28. 1. 2005. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 6. 6. 2010.
^ „George Karl”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. Архивирано из оригинала 1. 12. 2010. г. Приступљено 11. 6. 2018.
^ Vertuna, Jim (5. 5. 2005). „Spurs oust Denver in 5 games”. FindArticles. Associated Press. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 8. 7. 2026.
^ ^а ^б „NUGGETS: 2005 Draft Central”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. 20. 4. 2012. Архивирано из оригинала 25. 6. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ „Nuggets 110, Trail Blazers 98 – NBA – Yahoo! Sports”. Yahoo! Sports. 11. 4. 2006. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ STAPLES Center, Los Angeles (1. 5. 2006). „ESPN – Denver VS. Los Angeles – Recap – May 01, 2006”. ESPN. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ „ESPN – Denver vs. New York – Recap – December 16, 2006”. ESPN. 16. 12. 2006. Архивирано из оригинала 2. 2. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ „ESPN – Suspensions total 47 games from Knicks-Nuggets fight – NBA”. ESPN. 20. 12. 2006. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ Marc Stein (17. 12. 2006). „ESPN – Answering the hard questions after Garden brawl – NBA”. ESPN. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ ^а ^б Pepsi Center, Denver (16. 3. 2008). „ESPN – Seattle vs. Denver – Recap – March 16, 2008”. ESPN. Архивирано из оригинала 23. 5. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ ^а ^б ^в ^г Pepsi Center, Denver (16. 4. 2008). „ESPN – Memphis vs. Denver – Recap – April 16, 2008”. ESPN. Архивирано из оригинала 12. 5. 2008. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ „Nuggets Put Up a Fight, but Lakers Get Sweep”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. 29. 4. 2008. Архивирано из оригинала 24. 6. 2008. г. Приступљено 11. 6. 2018.
^ „NBA – 2004 Playoffs Memphis Grizzlies vs. San Antonio Spurs – Yahoo! Sports”. Yahoo! Sports. 20. 4. 2011. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ „Denver Nuggets on Yahoo! Sports – News, Scores, Standings, Rumors, Fantasy Games”. Yahoo! Sports. 10. 11. 2009. Архивирано из оригинала 27. 4. 2010. г. Приступљено 27. 4. 2010.
^ Chris Dempsey The Denver Post (14. 7. 2009). „Nuggets' deal for Afflalo fills Jones' role”. The Denver Post. Архивирано из оригинала 17. 7. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2010.
^ „NBA free agents: Denver Nuggets forward Linas Kleiza takes Olympiakos' offer – ESPN”. ESPN. 11. 8. 2009. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2010.
^ Hochman, Benjamin (31. 10. 2009). „Nuggets' Carmelo Anthony, armed with a new mindset, is off to sizzling start for 2–0 Denver”. The Denver Post. Архивирано из оригинала 3. 11. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2010.
^ Chris Tomasson %BloggerTitle% (14. 7. 2010). „Al Harrington Heading to Denver for Five-Year Deal”. Nba.fanhouse.com. Архивирано из оригинала 25. 11. 2010. г. Приступљено 18. 5. 2012.
^ Hochman, Benjamin; Dempsey, Chris (21. 2. 2011). „Carmelo Anthony traded to New York Knicks in blockbuster deal”. Denver Post. Архивирано из оригинала 23. 2. 2011. г. Приступљено 23. 2. 2011.
^ „WIZARDS ACQUIRE NENE FROM DENVER”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 15. 3. 2012. Архивирано из оригинала 24. 5. 2013. г. Приступљено 17. 3. 2012.
^ „Sources: Dwight Howard to Lakers”. ESPN. 9. 8. 2012. Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 10. 8. 2012.
^ „Toronto Raptors introduce Masai Ujiri as the club's new general manager”. Mississauga.com. 4. 6. 2013. Архивирано из оригинала 1. 8. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2018.
^ „Brian Shaw introduced as Nuggets coach; "I love this roster", he says”. Denver Post. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2013.
^ „Kings hire Nuggets VP Pete D'Alessandro as general manager”. Sports.yahoo.com. 15. 6. 2013. Архивирано из оригинала 1. 8. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2018.
^ „Nuggets fire Shaw, name Hunt interim coach”. Espn.go.com. 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2018.
^
Multiple sources:
- Pelton, Kevin (14. 6. 2023). „'This really funky, effective player': How Nikola Jokic's greatness escaped NBA scouts”. ESPN. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. Приступљено 19. 6. 2023.
- Kiplagat, Edwin (16. 6. 2023). „Is Nikola Jokic the Greatest Draft Pick in NBA History After Championship Triumph?”. SportsBrief. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. Приступљено 19. 6. 2023.
- Wright, Michael C. (24. 6. 2021). „10 biggest NBA Draft steals from the last 10 years”. NBA.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 17. 2. 2024.
- Haverford, Joey (25. 11. 2024). „The 21 Biggest Draft Steals In NBA History”. TheSportster.com. Архивирано из оригинала 25. 7. 2025. г. Приступљено 10. 4. 2025.
^ „Nuggets name Michael Malone new head coach”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 15. 6. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015.
^ „Ty Lawson, blowing smoke after Nuggets draft Emmanuel Mudiay: 'I'm going to Sacramento, bro'”. Sports.yahoo.com. 26. 6. 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2018.
^ Ley, Tom (14. 7. 2015). „Ty Lawson Arrested For DUI For Second Time In Six Months”. Deadspin. Gawker Media. Архивирано из оригинала 14. 7. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2015.
^ „Rockets Acquire Ty Lawson and Second-Round Pick from Denver”. NBA.com. 20. 7. 2015. Архивирано из оригинала 31. 12. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2015.
^ „Emmanuel Mudiay and Nikola Jokić Named to Rising Stars Challenge World Team”. NBA.com. 27. 1. 2016. Архивирано из оригинала 29. 2. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2016.
^ „Nuggets Acquire D.J. Augustin, Steve Novak, Second Round Picks and Cash Consideration”. NBA.com. 18. 2. 2016. Архивирано из оригинала 21. 2. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2016.
^ „Nuggets Waive J.J. Hickson and Steve Novak”. NBA.com. 19. 2. 2016. Архивирано из оригинала 31. 5. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2016.
^ „Denver Nuggets Select Murray, Hernangomez and Beasley in First Round of 2016 NBA Draft”. NBA.com. 24. 6. 2016. Архивирано из оригинала 29. 6. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2016.
^ „TRAIL BLAZERS ACQUIRE JUSUF NURKIĆ, 2017 FIRST ROUND PICK FROM DENVER”. NBA.com. 13. 2. 2017. Архивирано из оригинала 14. 2. 2017. г. Приступљено 13. 2. 2017.
^ „2016–17 NBA Standings”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2019. г. Приступљено 8. 6. 2020.
^ „Denver Nuggets Promote Tim Connelly and Arturas Karnisovas”. NBA.com. 15. 6. 2017. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. Приступљено 15. 6. 2017.
^ Dempsey, Christopher (15. 6. 2017). „Nuggets Keep Front Office Stability with Karnisovas, Connelly Promotions”. NBA.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2017.
^ „Butler, Towns lead T-wolves past Nuggets in OT, to playoffs”. ESPN. Архивирано из оригинала 18. 8. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.
^ „2017–18 NBA Standings”. Sports Reference (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.
^ „Nikola Jokić Selected as Western Conference Reserve for 2019 NBA All-Star Game”. NBA.com. 31. 1. 2019. Архивирано из оригинала 2. 2. 2019. г. Приступљено 2. 2. 2019.
^ ^а ^б „2018–19 Denver Nuggets Roster and Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 9. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.
^ „Denver Nuggets Franchise Index”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2011. г. Приступљено 8. 6. 2020.
^ „Blazers pull out 4OT win in longest NBA playoff game since 1953”. sports.yahoo.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.
^ NBA.com”. NBA.com. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2020.
^ Staff, From NBA com. „Donovan Mitchell, Jamal Murray drop opposing 50s in duel for record books”. NBA.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2020.
^ „NBA Playoffs: Teams to come back from 3–1 series deficit in postseason history” The official site of the NBA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 10. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2020.
^ „Nikola Jokic wins 2020–21 Kia NBA Most Valuable Player Award”. www.nba.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 7. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2021.
^ „Sources: Nuggets big man Jokic wins MVP honor”. ESPN.com (на језику: енглески). 8. 6. 2021. Архивирано из оригинала 8. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021.
^ „Jamal Murray injury timeline: How Nuggets star recovered from ACL tear”. www.sportingnews.com. 16. 9. 2022. Архивирано из оригинала 25. 4. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2023.
^ „How long is Michael Porter Jr. out? Latest injury updates on Nuggets forward”. www.sportingnews.com (на језику: енглески). 22. 11. 2021. Архивирано из оригинала 25. 4. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2023.
^ ^а ^б „NIKOLA JOKIĆ NAMED KIA NBA MOST VALUABLE PLAYER FOR SECOND CONSECUTIVE SEASON”. www.nba.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 4. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2023.
^ „NBA play-offs: Nikola Jokic leads Denver Nuggets to first finals appearance”. BBC Sport. 23. 5. 2023. Архивирано из оригинала 23. 5. 2023. г. Приступљено 23. 5. 2023.
^ „Nuggets earn 1st Finals appearance with sweep of Lakers”. NBA.com. Архивирано из оригинала 4. 6. 2023. г. Приступљено 8. 6. 2023.
^ Pells, Eddie (13. 6. 2023). „Nuggets take home 1st NBA title in rugged 94-89 win over Heat”. Associated Press. Denver. Associated Press. Архивирано из оригинала 13. 6. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2023.
^ Zilgitt, Jeff (12. 6. 2023). „Nikola Jokic named NBA Finals MVP after leading Denver Nuggets to first championship”. USA Today. Denver. Приступљено 13. 6. 2023.
^ „Никола Јокић је МВП најјаче лиге на свету!”. b92.net (на језику: српски). Приступљено 9. 6. 2021.
^ „Jokić je MVP!”. b92.net (на језику: српски). Приступљено 9. 6. 2021.
^ „NIKOLA JOKIĆ JE MVP: Prvi Srbin kome je uspelo da pokupi titulu u najjačoj ligi sveta”. novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 9. 6. 2021.
^ „Report: Nikola Jokic Named 2020-21 NBA MVP”. si.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2021.
^ Sarles, Jesse (19. 5. 2024). „Denver Nuggets fall to Timberwolves in Game 7, season ends in disappointing fashion”. CBS News. Приступљено 19. 5. 2024.
^ „Bill Russell's No. 6 jersey to be retired throughout NBA”. NBA.com. 11. 8. 2022. Архивирано из оригинала 17. 8. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2022.
^ Golliver, Ben (11. 8. 2022). „NBA permanently retires Bill Russell's No. 6”. Washington Post. Архивирано из оригинала 7. 11. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2022.
^ „McGrady, Self, Lobo headline 2017 HOF class”. Espn.com. април 2017. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 1. 8. 2018.
^ „The Original Denver Nuggets”. nbahoopsonline.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 6. 2023.
^ „1976 ABA Finals Nets vs. Nuggets”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.
^ NBA.com Staff (14. 9. 2021). „Top Moments: Nuggets pull stunner against top-seeded Sonics”. nba.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.
^ „Nuggets' record revival tips Jazz, forces Game 7”. washingtonpost.com (на језику: енглески). 19. 5. 1994. Приступљено 21. 6. 2023.
^ „1994 NBA Western Conference Semifinals Nuggets vs. Jazz”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.
^ Bell, Evan (19. 5. 2023). „6 NBA teams that have never been awarded first picks in NBA Draft”. sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.
^ „Denver Nuggets Draft Picks”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.
^ „Nikola Jokic wins 2020-21 Kia NBA Most Valuable Player Award”. nba.com/news (на језику: енглески). 9. 6. 2021. Приступљено 21. 6. 2023.

Спољашње везе

Службена страница Нагетса
Денвер нагетси на веб-сајту X

[istorijaKlubaUABALigi-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м „ABA-era team notes”. Remembertheaba.com. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 18. 6. 2023.

[NagetsiPartizan-2] а ^б „Belegrade Partizan vs Denver Nuggets Oct 3, 2009 Game Summary”. nba.com (на језику: енглески). 3. 10. 2009. Приступљено 19. 6. 2023.

[ABALigaPrvaSezona-3] а ^б „1967-68 ABA Season Summary”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 7. 2023.

[Moss2011-4] Moss, Irv (24. 1. 2011). „Larry Jones, former Denver Rocket guard”. denverpost.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 7. 2023.

[5] „Anaheim Amigos at Denver Rockets Box Score, October 15, 1967”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 15. 10. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.

[6] „1967-68 Denver Rockets Schedule and Results”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2023.

[7] „Pittsburgh Pipers at Denver Rockets Box Score, November 1, 1967”. basketball-reference.com/boxscores (на језику: енглески). 1. 11. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.

[8] „Houston Mavericks at Denver Rockets Box Score, November 10, 1967”. basketball-reference.com/boxscores (на језику: енглески). 10. 11. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.

[9] „Oakland Oaks at Denver Rockets Box Score, November 28, 1967”. basketball-reference.com/boxscores (на језику: енглески). 28. 11. 1967. Приступљено 15. 7. 2023.

[10] „1968 ABA All-Star Game”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 9. 1. 1968. Приступљено 16. 7. 2023.

[11] „1968 ABA Playoffs Summary”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2023.

[ABAAllStar1969-12] а ^б „1969 ABA All-Star Game”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 28. 1. 1969. Приступљено 20. 7. 2023.

[Hamel-13] а ^б Hamel, Michael. „1968-69 Denver Rockets Schedule and Results”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 7. 2023.

[14] „New Orleans Buccaneers at Denver Rockets Box Score, October 19, 1969”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 19. 10. 1969. Приступљено 26. 7. 2023.

[15] „1970 ABA All-Star Game West 128, East 98”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 24. 1. 1970. Приступљено 26. 7. 2023.

[16] „Los Angeles Stars at Denver Rockets Box Score, April 15, 1970”. basketball-reference.com (на језику: енглески). 15. 4. 1970. Приступљено 26. 7. 2023.

[17] Hamel, Michael. „1969-70 Denver Rockets Schedule and Results”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 7. 2023.

[nuggetscompanyhistory-18] а ^б ^в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „nuggetscompanyhistory”.

[remembertheaba.com-19] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом „remembertheaba.com”.

[20] Douglas, Ashley (10. 8. 2017). „A look back at Denver Nuggets' history”. Denver Stiffs. Приступљено 25. 6. 2025.

[21] „Doug Moe”.

[ReferenceA-22] а ^б „Denver Rockets”. Remember the ABA. Архивирано из оригинала 22. 4. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013.

[23] „Spirits of St. Louis”. Remember the ABA. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013.

[NBA_Records-24] „Team Records: Offense” (PDF). 2017–18 Official National Basketball Association Guide (PDF). NBA Media Ventures, LLC. 30. 10. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2017. г. Приступљено 11. 6. 2018.

[25] „Catching up with Run-and-Gun Coach Paul Westhead”. The Washington Post. 27. 10. 1994. Приступљено 4. 6. 2024.

[26] Graser, Marc (23. 2. 2000). „Liberty Media buys Ascent”. Variety. Архивирано из оригинала 25. 2. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2019.

[Schley2006-27] Schley, Stewart (1. 6. 2006). „Stan Kroenke's full-court press: six years after swooping in to rescue the Nuggets and Avalanche, the unassuming...”. allbusiness.com. ColoradoBiz. Архивирано из оригинала 21. 11. 2007. г. Приступљено 8. 7. 2026.

[Moore2000-28] а ^б Moore, Paula (16. 7. 2000). „Why one deal went smoothly - Denver Business Journal”. bizjournals.com. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2026.

[29] „Nuggets roster moves put on hold”. assets.espn.go.com. Associated Press. 11. 11. 1999. Архивирано из оригинала 29. 1. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2026.

[30] „Denver ecstatic to get Anthony with third pick”. CNN. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г. Приступљено 1. 5. 2010.

[31] „Going Retro: Denver Nuggets”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. 2. 12. 2004. Архивирано из оригинала 5. 6. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2017.

[Lopez2014-32] а ^б Lopez, Aaron (22. 8. 2014). „Denver Nuggets A to Z: Kiki Vandeweghe”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2018.

[33] Target Center, Minneapolis (30. 4. 2004). „ESPN – Denver vs. Minnesota – Recap – April 30, 2004”. ESPN. Архивирано из оригинала 18. 2. 2007. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[34] „BASKETBALL; Slumping Nuggets Fire Their Coach”. The New York Times. 29. 12. 2004. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 1. 5. 2010.

[35] „Nuggets Hire Karl to Right the Ship”. Los Angeles Times. 28. 1. 2005. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 6. 6. 2010.

[36] „George Karl”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. Архивирано из оригинала 1. 12. 2010. г. Приступљено 11. 6. 2018.

[37] Vertuna, Jim (5. 5. 2005). „Spurs oust Denver in 5 games”. FindArticles. Associated Press. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 8. 7. 2026.

[2005NBADraft-38] а ^б „NUGGETS: 2005 Draft Central”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. 20. 4. 2012. Архивирано из оригинала 25. 6. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[39] „Nuggets 110, Trail Blazers 98 – NBA – Yahoo! Sports”. Yahoo! Sports. 11. 4. 2006. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[40] STAPLES Center, Los Angeles (1. 5. 2006). „ESPN – Denver VS. Los Angeles – Recap – May 01, 2006”. ESPN. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[41] „ESPN – Denver vs. New York – Recap – December 16, 2006”. ESPN. 16. 12. 2006. Архивирано из оригинала 2. 2. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[42] „ESPN – Suspensions total 47 games from Knicks-Nuggets fight – NBA”. ESPN. 20. 12. 2006. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[43] Marc Stein (17. 12. 2006). „ESPN – Answering the hard questions after Garden brawl – NBA”. ESPN. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[Center2008-44] а ^б Pepsi Center, Denver (16. 3. 2008). „ESPN – Seattle vs. Denver – Recap – March 16, 2008”. ESPN. Архивирано из оригинала 23. 5. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[Center2008-2-45] а ^б ^в ^г Pepsi Center, Denver (16. 4. 2008). „ESPN – Memphis vs. Denver – Recap – April 16, 2008”. ESPN. Архивирано из оригинала 12. 5. 2008. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[46] „Nuggets Put Up a Fight, but Lakers Get Sweep”. NBA.com. NBA Media Ventures, LLC. 29. 4. 2008. Архивирано из оригинала 24. 6. 2008. г. Приступљено 11. 6. 2018.

[47] „NBA – 2004 Playoffs Memphis Grizzlies vs. San Antonio Spurs – Yahoo! Sports”. Yahoo! Sports. 20. 4. 2011. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[48] „Denver Nuggets on Yahoo! Sports – News, Scores, Standings, Rumors, Fantasy Games”. Yahoo! Sports. 10. 11. 2009. Архивирано из оригинала 27. 4. 2010. г. Приступљено 27. 4. 2010.

[49] Chris Dempsey The Denver Post (14. 7. 2009). „Nuggets' deal for Afflalo fills Jones' role”. The Denver Post. Архивирано из оригинала 17. 7. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2010.

[50] „NBA free agents: Denver Nuggets forward Linas Kleiza takes Olympiakos' offer – ESPN”. ESPN. 11. 8. 2009. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2010.

[51] Hochman, Benjamin (31. 10. 2009). „Nuggets' Carmelo Anthony, armed with a new mindset, is off to sizzling start for 2–0 Denver”. The Denver Post. Архивирано из оригинала 3. 11. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2010.

[52] Chris Tomasson %BloggerTitle% (14. 7. 2010). „Al Harrington Heading to Denver for Five-Year Deal”. Nba.fanhouse.com. Архивирано из оригинала 25. 11. 2010. г. Приступљено 18. 5. 2012.

[53] Hochman, Benjamin; Dempsey, Chris (21. 2. 2011). „Carmelo Anthony traded to New York Knicks in blockbuster deal”. Denver Post. Архивирано из оригинала 23. 2. 2011. г. Приступљено 23. 2. 2011.

[54] „WIZARDS ACQUIRE NENE FROM DENVER”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 15. 3. 2012. Архивирано из оригинала 24. 5. 2013. г. Приступљено 17. 3. 2012.

[55] „Sources: Dwight Howard to Lakers”. ESPN. 9. 8. 2012. Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 10. 8. 2012.

[56] „Toronto Raptors introduce Masai Ujiri as the club's new general manager”. Mississauga.com. 4. 6. 2013. Архивирано из оригинала 1. 8. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2018.

[57] „Brian Shaw introduced as Nuggets coach; "I love this roster", he says”. Denver Post. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2013.

[58] „Kings hire Nuggets VP Pete D'Alessandro as general manager”. Sports.yahoo.com. 15. 6. 2013. Архивирано из оригинала 1. 8. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2018.

[59] „Nuggets fire Shaw, name Hunt interim coach”. Espn.go.com. 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2018.

[60] Multiple sources:
Pelton, Kevin (14. 6. 2023). „'This really funky, effective player': How Nikola Jokic's greatness escaped NBA scouts”. ESPN. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. Приступљено 19. 6. 2023.

Kiplagat, Edwin (16. 6. 2023). „Is Nikola Jokic the Greatest Draft Pick in NBA History After Championship Triumph?”. SportsBrief. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. Приступљено 19. 6. 2023.

Wright, Michael C. (24. 6. 2021). „10 biggest NBA Draft steals from the last 10 years”. NBA.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 17. 2. 2024.

Haverford, Joey (25. 11. 2024). „The 21 Biggest Draft Steals In NBA History”. TheSportster.com. Архивирано из оригинала 25. 7. 2025. г. Приступљено 10. 4. 2025.

[61] Pelton, Kevin (14. 6. 2023). „'This really funky, effective player': How Nikola Jokic's greatness escaped NBA scouts”. ESPN. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. Приступљено 19. 6. 2023.

[62] Kiplagat, Edwin (16. 6. 2023). „Is Nikola Jokic the Greatest Draft Pick in NBA History After Championship Triumph?”. SportsBrief. Архивирано из оригинала 19. 6. 2023. г. Приступљено 19. 6. 2023.

[63] Wright, Michael C. (24. 6. 2021). „10 biggest NBA Draft steals from the last 10 years”. NBA.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 17. 2. 2024.

[64] Haverford, Joey (25. 11. 2024). „The 21 Biggest Draft Steals In NBA History”. TheSportster.com. Архивирано из оригинала 25. 7. 2025. г. Приступљено 10. 4. 2025.

[61] „Nuggets name Michael Malone new head coach”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 15. 6. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015.

[62] „Ty Lawson, blowing smoke after Nuggets draft Emmanuel Mudiay: 'I'm going to Sacramento, bro'”. Sports.yahoo.com. 26. 6. 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2018.

[63] Ley, Tom (14. 7. 2015). „Ty Lawson Arrested For DUI For Second Time In Six Months”. Deadspin. Gawker Media. Архивирано из оригинала 14. 7. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2015.

[64] „Rockets Acquire Ty Lawson and Second-Round Pick from Denver”. NBA.com. 20. 7. 2015. Архивирано из оригинала 31. 12. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2015.

[65] „Emmanuel Mudiay and Nikola Jokić Named to Rising Stars Challenge World Team”. NBA.com. 27. 1. 2016. Архивирано из оригинала 29. 2. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2016.

[66] „Nuggets Acquire D.J. Augustin, Steve Novak, Second Round Picks and Cash Consideration”. NBA.com. 18. 2. 2016. Архивирано из оригинала 21. 2. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2016.

[67] „Nuggets Waive J.J. Hickson and Steve Novak”. NBA.com. 19. 2. 2016. Архивирано из оригинала 31. 5. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2016.

[68] „Denver Nuggets Select Murray, Hernangomez and Beasley in First Round of 2016 NBA Draft”. NBA.com. 24. 6. 2016. Архивирано из оригинала 29. 6. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2016.

[69] „TRAIL BLAZERS ACQUIRE JUSUF NURKIĆ, 2017 FIRST ROUND PICK FROM DENVER”. NBA.com. 13. 2. 2017. Архивирано из оригинала 14. 2. 2017. г. Приступљено 13. 2. 2017.

[70] „2016–17 NBA Standings”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2019. г. Приступљено 8. 6. 2020.

[71] „Denver Nuggets Promote Tim Connelly and Arturas Karnisovas”. NBA.com. 15. 6. 2017. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. Приступљено 15. 6. 2017.

[72] Dempsey, Christopher (15. 6. 2017). „Nuggets Keep Front Office Stability with Karnisovas, Connelly Promotions”. NBA.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2017.

[73] „Butler, Towns lead T-wolves past Nuggets in OT, to playoffs”. ESPN. Архивирано из оригинала 18. 8. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.

[74] „2017–18 NBA Standings”. Sports Reference (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.

[75] „Nikola Jokić Selected as Western Conference Reserve for 2019 NBA All-Star Game”. NBA.com. 31. 1. 2019. Архивирано из оригинала 2. 2. 2019. г. Приступљено 2. 2. 2019.

[:0-76] а ^б „2018–19 Denver Nuggets Roster and Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 9. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.

[77] „Denver Nuggets Franchise Index”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2011. г. Приступљено 8. 6. 2020.

[78] „Blazers pull out 4OT win in longest NBA playoff game since 1953”. sports.yahoo.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020.

[79] NBA.com”. NBA.com. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2020.

[80] Staff, From NBA com. „Donovan Mitchell, Jamal Murray drop opposing 50s in duel for record books”. NBA.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2020.

[81] „NBA Playoffs: Teams to come back from 3–1 series deficit in postseason history” The official site of the NBA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 10. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2020.

[82] „Nikola Jokic wins 2020–21 Kia NBA Most Valuable Player Award”. www.nba.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 7. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2021.

[83] „Sources: Nuggets big man Jokic wins MVP honor”. ESPN.com (на језику: енглески). 8. 6. 2021. Архивирано из оригинала 8. 6. 2021. г. Приступљено 8. 6. 2021.

[84] „Jamal Murray injury timeline: How Nuggets star recovered from ACL tear”. www.sportingnews.com. 16. 9. 2022. Архивирано из оригинала 25. 4. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2023.

[85] „How long is Michael Porter Jr. out? Latest injury updates on Nuggets forward”. www.sportingnews.com (на језику: енглески). 22. 11. 2021. Архивирано из оригинала 25. 4. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2023.

[nba.com-86] а ^б „NIKOLA JOKIĆ NAMED KIA NBA MOST VALUABLE PLAYER FOR SECOND CONSECUTIVE SEASON”. www.nba.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 4. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2023.

[87] „NBA play-offs: Nikola Jokic leads Denver Nuggets to first finals appearance”. BBC Sport. 23. 5. 2023. Архивирано из оригинала 23. 5. 2023. г. Приступљено 23. 5. 2023.

[88] „Nuggets earn 1st Finals appearance with sweep of Lakers”. NBA.com. Архивирано из оригинала 4. 6. 2023. г. Приступљено 8. 6. 2023.

[89] Pells, Eddie (13. 6. 2023). „Nuggets take home 1st NBA title in rugged 94-89 win over Heat”. Associated Press. Denver. Associated Press. Архивирано из оригинала 13. 6. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2023.

[90] Zilgitt, Jeff (12. 6. 2023). „Nikola Jokic named NBA Finals MVP after leading Denver Nuggets to first championship”. USA Today. Denver. Приступљено 13. 6. 2023.

[91] „Никола Јокић је МВП најјаче лиге на свету!”. b92.net (на језику: српски). Приступљено 9. 6. 2021.

[92] „Jokić je MVP!”. b92.net (на језику: српски). Приступљено 9. 6. 2021.

[93] „NIKOLA JOKIĆ JE MVP: Prvi Srbin kome je uspelo da pokupi titulu u najjačoj ligi sveta”. novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 9. 6. 2021.

[94] „Report: Nikola Jokic Named 2020-21 NBA MVP”. si.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2021.

[95] Sarles, Jesse (19. 5. 2024). „Denver Nuggets fall to Timberwolves in Game 7, season ends in disappointing fashion”. CBS News. Приступљено 19. 5. 2024.

[96] „Bill Russell's No. 6 jersey to be retired throughout NBA”. NBA.com. 11. 8. 2022. Архивирано из оригинала 17. 8. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2022.

[97] Golliver, Ben (11. 8. 2022). „NBA permanently retires Bill Russell's No. 6”. Washington Post. Архивирано из оригинала 7. 11. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2022.

[98] „McGrady, Self, Lobo headline 2017 HOF class”. Espn.com. април 2017. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 1. 8. 2018.

[originalDenverNuggets-99] „The Original Denver Nuggets”. nbahoopsonline.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 6. 2023.

[100] „1976 ABA Finals Nets vs. Nuggets”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.

[101] NBA.com Staff (14. 9. 2021). „Top Moments: Nuggets pull stunner against top-seeded Sonics”. nba.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.

[102] „Nuggets' record revival tips Jazz, forces Game 7”. washingtonpost.com (на језику: енглески). 19. 5. 1994. Приступљено 21. 6. 2023.

[103] „1994 NBA Western Conference Semifinals Nuggets vs. Jazz”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.

[104] Bell, Evan (19. 5. 2023). „6 NBA teams that have never been awarded first picks in NBA Draft”. sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.

[105] „Denver Nuggets Draft Picks”. basketball-reference.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2023.

[106] „Nikola Jokic wins 2020-21 Kia NBA Most Valuable Player Award”. nba.com/news (на језику: енглески). 9. 6. 2021. Приступљено 21. 6. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61]

[62]

[63]

[64]

[65]

[66]

[67]

[68]

[69]

[70]

[71]

[72]

[73]

[74]

[75]

[76]

[77]

[78]

[79]

[80]

[81]

[82]

[83]

[84]

[85]

[86]

[87]

[88]

[89]

[90]

[91]

[92]

[93]

[94]

[95]

[96]

[97]

[98]

[99]

[100]

п р у Денвер нагетси — НБА шампиони 2022/23.
0 К. Браун 1 Портер 5 Колдвел-Поуп 6 Џордан 7 Џексон 8 Вотсон 10 Вајт 11 Б. Браун 13 Брајант 14 Смит 15 Јокић (МВП финала) 21 Гилеспи 22 Наџи 27 Мари 31 Чанчар 32 Грин 50 Гордон
тренер: Мајкл Малон
помоћни тренери Аделман Бекет Бовмен Џонс Класк Сандерс Стојаковић

п р у Денвер нагетси
Основан: 1967. Тренутна локација: Денвер, Колорадо Историја франшизе: Денвер рокетси (1967—1974), Денвер нагетси (1974—данас)
Франшиза	Играчи Сезоне Достигнућа и рекорди
Дворана	Бол арена
Филијала у НБА развојној лиги	Гранд Рапидс голд
Повучени бројеви	2 12 33 40 44 55 432
Прваци НБА (1)	2023.
Прваци НБА конференције (1)	2023.
Прваци НБА дивизије (10)	1977, 1978, 1985, 1988, 2006, 2009, 2010, 2019, 2020, 2023.
Историја тима и занимљивости	Алекс Инглиш Мутомбо планина Канзас Сити (АБА) АБА ол-стар меч 1976. Туча на мечу Никси-Нагетси 2006. Џокер

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика