Иље Санчез

С Википедије, слободне енциклопедије
Иље Санчез
Санчез у дресу Канзас Ситија у 2019.
Лични подаци
Пуно име Иље Санчез Фарес
Датум рођења (1990-11-21)21. новембар 1990. (33 год.)[1]
Место рођења Барселона, Шпанија[1],
Висина 1,83 m[2]
Позиција Задњи везниста
Клупске информације
Тренутни клуб
 ФК Лос Анђелес
Број 6
Јуниорска каријера
1996-1998 Мартиненк
1998-2000 ФК Барселона
2000-2001 Побле Сек
2001-2003 Каталонија
2003-2005 Кољбланк
2005-2007 Корнеља
2007-2009 ФК Барселона
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009-2014 Барселона Б 114 (2)
2014-2016 Минхен 1860 24 (1)
2015-2016 → Елче (позајмица) 27 (1)
2017-2021 Канзас Сити 144 (7)
2022- ФК Лос Анђелес 56 (2)
Тренерска каријера
2021 Канзас Сити (академија)
* Датум актуелизовања: 15. јул 2023.[3][4][5]

Иље Санчез Фарес (шп. Ilie Sánchez Farrés; рођен 21. новембра 1990) је шпански професионални фудбалер који игра на позицији задњег везног играча америчког фудбалског клуба Лос Анђелес.

Формиран у Барселони, где је био само на клупи, већи део своје каријере провео је у МЛС лиги, одигравши преко 180 наступа за Спортинг Канзас Сити и ФК Лос Анђелес. Освојио је Куп САД-а са првим клубом 2017. године и Штит навијача и МЛС куп са другим клубом 2022. године.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Барселона Б[уреди | уреди извор]

Санчез, који је рођен у Барселони, у Каталонији, као омладинац је представљао неколико клубова, укључујући ФК Барселону од 7 до 9 година, враћајући се у Ла Масију 2007. године. [6] У сезони 2009–10 је дебитовао у трећем рангу шпанског првенства, Сегунди Дивизији Б, дајући допринос у 22 утакмице (један гол) [7] пошто се Б тим вратио у други ранг, Сегунду Дивизију, након 11 година одсуства. [8]

Санчеза, који је углавном играо као задњи везиста, је поновно претворио у десног бека менаџер Луис Енрике, бивши играч Барселоне. [9] Такође га је позвао Пеп Гвардиола за предсезону првог тима 2010. [10]

Минхен 1860[уреди | уреди извор]

11. јуна 2014, Санчез и његов саиграч Еду Бедија потписали су за ФК Минхен 1860 из Немачке 2. Бундеслиге. [11] Дебитовао је у лиги на отварању сезоне, поразом у гостима са 3-2 против Кајзерслаутерна, [12] и постигао је свој једини гол 26. септембра да би помогао у победи на домаћем терену од 2:0 против Гројтер Фирта. [13]

Менаџер Торстен Фролинг оценио је да је Санчез био вишак у односу на захтеве на почетку сезоне 2015–16, [14] а 31. августа је позајмљен Елчеу, који је у другом рангу Шпаније. [15] Постигао је један гол и победник пенала у победи на домаћем терену над Осасуном 8. новембра, са резултатом 2-1. [16] Убрзо, након повратка у матични клуб, његов уговор је обострано поништен. [17]

Спортинг Канзас Сити[уреди | уреди извор]

13. јануара 2017, Санчез је прешао у амерички фудбалски клуб, Спортинг Канзас Сити, на основу двогодишњег уговора. [18] 20. септембра је играо финале Купа САД-а, када је његов тим у финалу савладао Њујорк Ред Булсе резултатом 2-1; [19] пар дана касније, зарадио је амерички зелени картон који га је квалификовао као домаћег играча за потребе МЛС листе. [20]

Санчез је именован у Ол-стар тиму на крају сезоне 2018. као признање за његову игру, посебно рангирање у првих пет у скоро свакој статистици или метрици пролаза и средине терена. [21] 2019. године, учествовао је у трци Канзас Ситија ка полуфиналу КОНКАКАФ Лиге шампиона, постигавши голове у нокаут утакмицама против Депортиво Толуке и Индепендијенте де ла Чорера. [22] [23] 29. септембра те године, искључен је док је досудио једанаестерац након којег су Портланд Тимберси ремизирали 2-2 у Спортинг Парку. [24]

У августу 2021. године, Санчез је преузео улогу помоћног тренера за екипу млађу од 14 година, као део свог курса за Б лиценцу у америчком програму за образовање фудбалског тренера. [25] Након овогодишње сезоне, његова опција уговора је одбијена. [26]

ФК Лос Анђелес[уреди | уреди извор]

12. јануара 2022. године, Санчез је потписао двогодишњи уговор са ФК Лос Анђелесом. [27] Постигао је свој први гол 2. априла, савладавши Орландо Сити, резултатом 4-2 [28], јединој у сезони у којој је његов тим освојио Штит навијача; [29] а пропустио је само једну утакмицу, када је добио црвени картон када је његов тим поражен са 2-1 од Сан Хозе Ертквејкса 20. августа. [30] [31] 5. новембра постигао је одлучујући гол у победи из пенала над Филаделфија Унионом и тако обезбедио тиму први МЛС куп. [32]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Санчезов старији брат, Јуриј, био је у омладинским редовима Корнеље у исто време када и он, као предњи везиста. Пошто му се није придружио као колега професионалац, постао је економиста након што је дипломирао на Универзитету у Барселони. [19]

2023. године, Санчез је постао држављанин Сједињених Америчких Држава. [33]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Наступи и голови по клубовима, сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Национални куп[а] Континентални куп Остали Укупно
Ранг Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Барселона Б 2009–10 Трећа шпанска лига 17 1 — — 5[б] 0 22 1
2010–11 Ла Лига 2 24 1 — — — 24 1
2011–12 1 0 — — — 1 0
2012–13 29 0 — — — 29 0
2013–14 38 0 — — — 38 0
Укупно 109 2 — — 5 0 114 2
Минхен 1860 2014–15 2. Бундеслига 24 1 2 0 — — 26 1
Елче (позајмица) 2015–16 Ла Лига 2 27 1 1 0 — — 28 1
Спортинг Канзас Сити 2017 МЛС 33 0 5 0 — 1[lower-alpha 3] 0 39 0
2018 34 4 3 0 — 4[lower-alpha 3] 1 41 5
2019 32 2 1 0 6[в] 2 — 39 4
2020 15 0 — — 2[lower-alpha 3] 1 17 1
2021 30 1 — 1[г] 0 2[lower-alpha 3] 0 33 1
Укупно 144 7 9 0 7 2 9 2 169 11
ФКЛА 2022 МЛС 33 1 2 0 — 3[д] 0 38 1
2023 23 1 0 0 8[lower-alpha 4] 0 0 0 31 1
Укупно 56 2 2 0 8 0 3 0 69 2
Укупно у каријери 360 13 14 0 15 2 17 2 406 17

Почасти[уреди | уреди извор]

Спортинг Канзас Сити

ФК Лос Анђелес

Појединачно

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ilie Sánchez”. Eurosport. Приступљено 9. 11. 2021. 
  2. ^ „Ilie Sánchez”. Los Angeles FC. Приступљено 20. 8. 2022. 
  3. ^ „Ilie: Ilie Sánchez Farrés”. BDFutbol. Приступљено 31. 12. 2017. 
  4. ^ „Ilie”. Soccerway. Приступљено 31. 12. 2017. 
  5. ^ „Ilie » Club matches”. World Football. Приступљено 30. 4. 2018. 
  6. ^ „Ilie Sánchez, un producto de La Masía del Barcelona que brilla en Sporting KC” [Ilie Sánchez, Barcelona's La Masía product shining at Sporting KC] (на језику: шпански). TUDN. 18. 4. 2017. Приступљено 9. 11. 2021. 
  7. ^ „El Sant Andreu empata contra el Logronyès (2–2) i el Barça Atlètic signa taules amb l'Espanyol B (1–1)” [Sant Andreu draw against Logroñés (2–2) and Barça Atlètic sign tie with Espanyol B (1–1)] (на језику: каталонски). Corporació Catalana de Mitjans Audiovisuals. 29. 3. 2010. Приступљено 14. 3. 2021. 
  8. ^ „El filial del Barcelona vuelve a Segunda doce años después” [Barcelona reserves return to Segunda twelve years later]. Marca (на језику: шпански). 20. 6. 2010. Приступљено 14. 3. 2021. 
  9. ^ Sánchez, César (19. 7. 2010). „La cantera como vía y no como alternativa” [Cantera as the way to go and not an alternative] (на језику: шпански). Don Balón. Архивирано из оригинала 30. 11. 2010. г. Приступљено 4. 3. 2011. 
  10. ^ „Los primeros elegidos de Guardiola” [Guardiola's first chosen ones]. Sport (на језику: шпански). 27. 7. 2010. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2014. 
  11. ^ „Ilie deja el Barça B para fichar por el Múnich 1860” [Ilie leaves Barça B to sign for Munich 1860]. Mundo Deportivo (на језику: шпански). 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
  12. ^ „Zweitliga-Wahnsinn gegen 1860 München: Kaiserslautern dreht Partie in Unterzahl” [Second league madness against 1860 Munich: Kaiserslautern come back despite being undermanned]. Der Spiegel (на језику: немачки). 4. 8. 2014. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 14. 10. 2014. 
  13. ^ „Erlösende Siege für 1860 München, Eintracht Braunschweig und Erzgebirge Aue” [Liberating wins for 1860 Munich, Eintracht Braunschweig and Erzgebirge Aue] (на језику: немачки). Goal. 26. 9. 2014. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 14. 10. 2014. 
  14. ^ Giebel, Marcus (21. 7. 2015). „1860 vor dem Liga-Start: Die Gewinner und Verlierer” [1860 before the start of the season: The losers and winners]. Tz (на језику: немачки). Приступљено 31. 8. 2015. 
  15. ^ „¡Buena Suerte, Ilie!” [Good luck, Ilie!] (на језику: немачки). 1860 Munich. 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 31. 8. 2015. г. Приступљено 31. 8. 2015. 
  16. ^ G. Barea, Miguel (8. 11. 2015). „Elche 2–1 Osasuna: Remontada como premio a la constancia” [Elche 2–1 Osasuna: Comeback as the reward for perseverance] (на језику: шпански). Los Otros 18. Архивирано из оригинала 29. 06. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2021. 
  17. ^ Weiß, Florian (26. 8. 2016). „Jetzt ist auch der dritte Poschner-Spanier weg” [Now the third of Poschner's Spaniards is gone]. Tz (на језику: немачки). Приступљено 26. 8. 2016. 
  18. ^ Kovzan, Sam (13. 1. 2017). „Sporting KC signs Spanish midfielder Ilie Sánchez”. Sporting Kansas City. Приступљено 13. 1. 2017. 
  19. ^ а б в Kovzan, Sam (6. 9. 2018). „Mutual love: Why Ilie Sanchez and Kansas City have become the perfect match”. Sporting Kansas City. Приступљено 5. 12. 2021. 
  20. ^ Kovzan, Sam (25. 9. 2017). „Sporting KC midfielder Ilie obtains U.S. green card, no longer occupies international spot on roster”. Sporting Kansas City. Приступљено 28. 1. 2018. 
  21. ^ а б Kovzan, Sam (29. 6. 2018). „Sporting KC midfielder Ilie Sanchez named to roster for 2018 MLS All-Star Game presented by Target”. Sporting Kansas City. Приступљено 30. 6. 2018. 
  22. ^ Tolmich, Ryan (21. 2. 2019). „Atlanta United upset by Herediano while Sporting KC rolls past Toluca”. Goal. Приступљено 5. 12. 2021. 
  23. ^ Greenstein, Melissa (14. 3. 2019). „Sporting Kansas City reaches Champions League semifinals”. KSHB-TV. Приступљено 5. 12. 2021. 
  24. ^ „Penalty kick allows Timbers to draw with SKC”. ESPN. 30. 9. 2019. Приступљено 5. 12. 2021. 
  25. ^ Kovzan, Sam (23. 8. 2021). „Benny Feilhaber appointed as Sporting KC academy U-17 head coach”. Sporting Kansas City. Приступљено 15. 11. 2021. 
  26. ^ Bogert, Tom (30. 11. 2021). „Who's in, who's out? 18 MLS clubs announce roster decisions following 2021 season”. Major League Soccer. Приступљено 30. 11. 2021. 
  27. ^ „LAFC signs free agent midfielder Ilie Sánchez”. Los Angeles FC. 12. 1. 2022. Приступљено 12. 1. 2022. 
  28. ^ „Ilie Sanchez's goal in the 51st minute helps push LAFC past Orlando City”. Los Angeles Times. 2. 4. 2022. Приступљено 11. 10. 2022. 
  29. ^ а б „LAFC win 2022 MLS Supporters' Shield”. Major League Soccer. 2. 10. 2022. Приступљено 11. 10. 2022. 
  30. ^ „LAFC's seven-match winning streak ends with loss at San Jose”. Los Angeles Times. 20. 8. 2022. Приступљено 11. 10. 2022. 
  31. ^ Loera, Ernesto (31. 8. 2022). „LAFC Struggles in Austin”. Los Angeles Sports Nation. Приступљено 11. 10. 2022. 
  32. ^ а б Das, Andrew (5. 11. 2022). „Los Angeles F.C. wins first title on dramatic day's final twist”. The New York Times. Приступљено 7. 11. 2022. 
  33. ^ Sigal, Jonathan (30. 3. 2023). „Barcelona to US citizen: LAFC's Ilie Sánchez celebrates "amazing" journey”. Major League Soccer. Приступљено 17. 4. 2023. 
  34. ^ „Updated 2022 MLS All-Star Team Roster”. Major League Soccer. 10. 8. 2022. Приступљено 10. 8. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иље_Санчез&oldid=27521672”