Пређи на садржај

Казино (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Казино
Филмски постер на српском језику
Изворни насловCasino
Жанрепски
криминалистички
РежијаМартин Скорсезе
СценариоНиколас Пилеџи
Мартин Скорсезе
ПродуцентБарбра де Фина
Темељи се наКазино: Љубав и част у Лас Вегасу
од Николаса Пилеџија
Главне улогеРоберт де Ниро
Шерон Стоун
Џо Пеши
Дон Риклс
Кевин Полак
Џејмс Вудс
Директор
фотографије
Роберт Ричардсон
МонтажаТелма Шунмејкер
Продуцентска
кућа
Universal Pictures[1][2]
Syalis D.A.
Légende Entreprises
De Fina/Cappa
ДистрибутерUniversal Pictures
Година1995.
Трајање178 минута
ЗемљаСАД
Француска
Језикенглески
Буџет40−50 милиона долара
Зарада116,1 милиона долара[3]
IMDb веза

Казино (енгл. Casino) амерички је епско-криминалистички филм из 1995. године у режији Мартина Скорсезеа, који је заједно са Николасом Пилеџијем написао и сценарио на основу Пилеџијеве књиге Казино: Љубав и част у Лас Вегасу.[4] Главне улоге у филму тумаче Роберт де Ниро, Шерон Стоун, Џо Пеши, Дон Риклс, Кевин Полак и Џејмс Вудс. Главни ликови у филму засновани су на стварним особама.

Радња прати Сема „Ејса” Ротстина (Роберт де Ниро), јеврејско-америчког стручњака за клађење и процену квота, кога чикашка мафија ангажује да надгледа свакодневно пословање казина и хотела Танџирс у Лас Вегасу. Међу осталим значајним ликовима су Ники Санторо (Џо Пеши), „заклети” члан мафије и Ејсов пријатељ из детињства, као и Џинџер Мекена (Шерон Стоун), сналажљива преваранткиња са жетонима са којом се Ејс венчава и са којом добија ћерку. Филм приказује Ејсово управљање казином, тешкоће са којима се суочава на послу, умешаност мафије у рад казина, као и постепени распад његових односа и угледа, док се Лас Вегас током година мења.[5]

Филм је премијерно приказан 14. новембра 1995. у Њујорку, док је у америчким биоскопима изашао осам дана касније. Добио је позитивне рецензије критичара и зарадио преко 116 милиона долара широм света. Шерон Стоун је за своју улогу била награђена Златним глобусом за најбољу глумицу у драмском филму, а била је номинована и за Оскара за најбољу глумицу.

Године 1973, спортски кладионичар и сарадник мафије Сем „Ејс” Ротстин бива послат од стране чикашке мафије у Лас Вегас да води казино Танџирс, са формалним власником Филипом Грином као параваном. Убрзо удвостручује профит казина, при чему се део зарађеног новца тајно износи директно из просторије за бројање новца и испоручује мафијашким босовима на Средњем западу.

Чикашки бос Ремо Гаџи шаље Ејсовог пријатеља из детињства и мафијашког извршиоца Никија Сантора да штити Ејса, њихов тајни приход и функционисање казина. Ники регрутује свог млађег брата Доминика и пријатеља из детињства Френкија Марина како би формирао искусну екипу — не само да чувају казино већ и да се баве изнудама и пљачкама накита за сопствену корист. Никијеве криминалне активности у Лас Вегасу почињу да привлаче превише пажње медија и полиције, па се он на крају нађе у „Црној књизи”, чиме му се забрањује улаз у све казине у Невади.

Ејс упознаје и заљубљује се у лепу преваранткињу, играчицу и бившу проститутку Џинџер Макену. Добијају ћерку Ејми и венчавају се. Он јој поверава два милиона долара у готовини и милион долара у накиту. Ипак, њихов брак убрзо запада у кризу због Џинџерине везе са њеним дугогодишњим дечком, преварантом и макроом Лестером Дајмондом. Када га затекну како од ње прима 25.000 долара, Ејс наређује Никијевој екипи да га пребије.

Године 1976, Ејс отпушта менаџера слот-апарата Дона Ворда због неспособности. Ворд је шурак председника окружне комисије округа Кларк, Пета Веба, који не успева да убеди Ејса да га поново запосли. Веб потом осигурава да Ејсу буде одбијена лиценца за коцкање, чиме доводи у питање његов положај. На саслушању за лиценцу, Ејс вређа одбор и локалне политичаре, правећи спектакл пред телевизијским камерама и привлачећи нежељену медијску пажњу на казино.

Пошто му је онемогућено да законски управља казином, Ејс почиње да води локалну телевизијску емисију из самог казина, што нервира босове код куће јер доноси још више непотребне пажње њиховом послу. Ејс криви Никијево непромишљено кршење закона за све већи притисак полиције и државних власти, што доводи до жестоке свађе у пустињи, коју Ники завршава претњама. Ејсови покушаји да наговори Никија да напусти Лас Вегас додатно нарушавају њихово пријатељство.

Када босови са Средњег запада открију да неко „скида” новац од њиховог сопственог тајног прихода, постављају Артија Пискана из Канзас Ситија да надгледа операцију. Кршећи наређења, Пискано води детаљне писане белешке како би могао да правда путне трошкове пред надређенима. Поред тога, ФБИ поставља прислушни уређај у Пискановој продавници намирница, у оквиру неповезане истраге, и снима га како детаљно говори о тајном извлачењу новца и повезаним заверaма, што покреће свеобухватну истрагу пословања Танџирса.

Године 1980, Џинџер отима Ејми како би побегла у Европу са њом и Лестером. Ејс је убеђује да се врати са ћерком, али потом чује како телефоном уговара његово убиство. Бесан, избацује је из куће, али попушта и опрашта јој. Џинџер се поверава Никију, и њих двоје започињу аферу. Ејс убрзо сазнаје за то, као и приватни детективи. Ники прекида однос када га Џинџер замоли да убије Ејса, док она истовремено прети да ће отићи у ФБИ. Она напушта Ејса, поневши сав свој новац и накит.

Године 1982, ФБИ проналази Артијеве белешке, затвара Танџирс и убеђује Филипа Грина да сарађује. Прилазе и Ејсу, показујући му фотографије Никија и Џинџер заједно, али он одбија да им помогне. Чикашки босови бивају ухапшени и припремају се за извођење пред суд. По налогу Рема Гаџија, организују убиства свих који су били укључени у пословање казина и који би могли да сведоче против њих.

Године 1983, Џинџер, чије су богатство потрошили њени сумњиви познаници, умире од предозирања у Лос Анђелесу. Исте године, Ејс за длаку преживљава експлозију ауто-бомбе и сумња да иза тога стоји Ники, јер покушај није био довољно професионалан да би га наручили босови. Пре него што Ејс стигне да се освети, босови 1986. наређују убиство Никија и Доминика. Браћу из заседе напада сопствена екипа, брутално их пребија бејзбол палицама и живе закопава у плиткој раци у удаљеном пољу кукуруза у Илиноису.

У завршници се приказује како крупне корпорације потискују мафију из индустрије казина, купују и руше готово све старе коцкарнице. Граде се нови, још раскошнији казини, али безлични и хладни — развој за којим наратор жали. Пошто остаје поуздан и високопрофитни играч за организацију, Ејсу Ротстину је дозвољено да преживи; сели се у Сан Дијего и наставља да се бави спортским клађењем.

Глумац Улога Стварна личност
Роберт де Ниро Сам „Ејс” Ротстин Франк „Лефти“ Розентал
Џо Пеши Ники „Мрав” Санторо Тони „Мрав“ Спилотро
Шерон Стоун Џинџер Макена Ротстин Џералдин Макџи Розентал
Френк Винсент Френки Марино Франк Кулота
Дон Риклс Били Шерберт Роберт Стела Сениор
Пасквале Кајано Ремо Гаџи Џозеф Ајупа
Џејмс Вудс Лестер Дајмонд Ленард Мармот-Макџи
Кевин Полак Филип Грин Ален Глик
Алан Кинг Енди Стоун Ален Дорфман
Бил Алисон Џон Нанс Џорџ Вандермарк
Филип Суријано Доминик Санторо Мајкл Спилотро
Карл Сијарфалио Тони Догс Чарлс „Чарли М” Макарти
Вини Вела Арти Пискано Карл Делуна
Нобу Мацухиса К. К. Ичикава Акио Кашиваги
Фолиот Ле Кок Ана Скот Тамара Ранд
Брет Макормик Берни Блу Херби Блицстин „Дебели Херби” Блицстин
Ричард Рил Чарли „Чисто лице” Кларк Вилијам Грејам
Дик Смадерс Сенатор Неваде, Харисон Робертс Сенатор Хари Рид
Оскар Гудман он он
Стив Ширипа човек у бару
Пол Херман коцкар у телефонској говорници
  • Зарада у САД: 42.512.375 $
  • Зарада у иностранству: 73.600.000 $
  • Зарада у свету: 116.112.375 $

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „AFI Catalog - Casino”. American Film Institute. Приступљено 29. 12. 2024. 
  2. ^ „Casino Reviews - Metacritic”. Metacritic. Приступљено 7. 1. 2025. 
  3. ^ „Casino (1995)”. Box Office Mojo. 19. 1. 1996. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 21. 2. 2014. 
  4. ^ Pileggi, Nicholas (1995). Casino: Love and Honor in Las VegasНеопходна слободна регистрација. Simon & Schuster. ISBN 0-684-80832-3. Архивирано из оригинала 20. 8. 2013. г. Приступљено 5. 9. 2019. 
  5. ^ „Казино”. Cinestartv. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]