Кансеи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кансеи (寛政) је јапанска ера (ненко) која је настала после Тенмеи и пре Кјова ере. Временски је трајала од јануара 1789. до фебруара 1801. године и припадала је Едо периоду. [1] Владајући монарх био је цар Кокаку. Име ере Кансеи у грубом преводу значи "толерантна влада" а именована је због великог броја несрећа попут пожара који је уништио царску палату.

Важнији догађаји Кансеи ере[уреди]

Сребрни новац искован током Кансеи ере

Током ове ере десио се велики број промена и нових иницијатива Токугава шогуната које ће касније бити познате као Кансеи реформе.

Током лета 1797. Мацудаира Саданобу (1759–1829) именован је новим „роџуом“ (главним саветником) а већ следеће године постаје регент једанаестог шогуна Токугаве Ијенарија.[2] Као особа која је била у стању да доноси велике одлуке утицао је на то да Јапан раскине што је више могуће са прошлошћу активирајући притом радикалне промене. Саданобуови напори били су усмерени на јачање владе и обарање одлука донетим под претходним шогуном Ијехаруом.[3][4]

  • 1790. (Кансеи 2): Саданобу и остатак шогуната донели су едикт (намењен због ректора Конфучијанске академије у Еду ) у коме се забрањује подучавање јеретичких студија (кансеи игаку но кин). [5] Шогунат је одлучио да подржи неоконфучијанистички покрет наспрам осталих школа конфучионизма, због чега и настаје овај закон. Донета одредба забранила је неке публикације али и наредила строго поштовање неоконфучијанске доктрине, посебно у погледу наставних програма званичне школе Хајаши. [6]
  • 1798. (Кансеи 10): Ревизија календара.

Референце[уреди]

  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kansei" Japan Encyclopedia, p. 478 на сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Archived 24. 05. 2012 at Archive.is.
  2. ^ Totman, Conrad. Politics in the Tokugawa Bakufu. Berkeley: University of California Press, 1988, p. 224
  3. ^ Hall, J. (1955). Tanuma Okitsugu: Forerunner of Modern Japan, 1719-1788. pp. 131-142.
  4. ^ Screech, T. (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822, pp. 148-151, 163-170, 248.
  5. ^ Nosco, Peter. (1997). Confucianism and Tokugawa Culture, p. 20.
  6. ^ Bodart-Bailey, Beatrice. (2002). "Confucianism in Japan," in Companion Encyclopedia of Asian Philosophy, p. 668 на сајту Гугл књиге

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Тенмеи
Ера
Кансеи

1789–1801.
Наследник:
Кјова