Касуга-доро

Касуга-доро (春日灯籠) су традиционалне јапанске камене светиљке (лантерне). Назив су добиле по шинтоистичком светилишту Касуга-таиша (春日大社) у Нари основаном 768. године у коме се налази велики број лантерни које воде до храма. Ова светиљка састоји се из 20 делова од који сваки има назив и симболику:

Кидан (基壇, подијум, платформа).
Кисо (基礎, основа или темељ) термин за било коју субструктуру која носи тежину надградње. Горњи део је каерибана.
Сао (竿, стуб, шипка) спона између средње и доње основе. Горе, у средини и доле је прстен – фуши.
Чуудаи (中台) средња основа светиљке на којој почива држач пламена и купола. Обично је четворо- шесто- или осмострана и мењала се кроз историју заједно са доњом основом до Муромаћи епохе, од када је готово иста. Доњи део средње основе (莲弁, ренбен) је у облику обрнутог лотоса.
Хибукуро (火袋) издубљена округла, квадратна, шестоугаона или осмоугаона камена кутија у којој је горионик са уљаним фитиљем. Отвори за светлост нису ограничени на основне геометријске облике, а покривени су хартијом на дрвеном раму чиме се добија мека, пригушена светлост. Имају три дела; камику (горе), накаку (средњи део са отворима за светлост) и шимоку (доле). Отвори за светлост ако су кружни називају се енсоу, а ако су квадратни - хигучи
Каса (笠, кишобран) квадратни или шестоугаони (ређе осмоугаони или округли), кишобранасти део изнад горионика издељен на сегменте тракама (кударимуне) које се завршавају спирално увијеним украсима (варабите).
Хоују (宝珠, свети драгуљ) светиња будизма, лоптасти или капљичасти део. Верује се да има моћ да протера зло, очисти корупцију, и испуни жеље. Чине га три дела (одозго надоле): каен, какикуби и укебана.

Литература

Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. . Београд. ISBN 978-86-7299-227-4.