Катедрала Госпе од Непрестане Помоћи у Призрену
| Катедрала Госпе од Непрестане Помоћи | |
|---|---|
 | |
| Основне информације | |
| Локација | Призрен,  Србија |
| Религија | хришћанство |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | грчко-римски |
| Оснивање | 1870. године |
Катедрала Госпе од Непрестане Помоћи, позната и као Катедрала Госпе Помоћнице је католичка црква која се налази у Призрену. Саградио ју је надбискуп Дарио Бучарели 1870. године, а црква припада Призренско-приштинској бискупији.
Опште информације[уреди | уреди извор]
На југозападној страни Призрена, у насељу код старе пијаце налази се Катедрала Госпе од Непрестане Помоћи, са осталим пратећим објектима. Објекат одликује грчко-римским елемнтима архитектуре, а саграђена је 1870. године на иницијативу надбискупа Дарија Бучарелија. Кулу са звоником и сатом доградио је Тома Гласновић.[1]
Црква има полулучни олтар, средња аниата је покривена двоводним кровом, док аниате са стране имају једноводни кров и покриврене су каменим полочама.[2] Вертикални стубови, степенице и балкон су направљени од дрвета, док су зидови у унуташњости цркве покривени кречним малтером, а спољашни део је немалтерисана структура од плавог камена.[1]
У трезору средњег брода налазе се фреске рађене у техници „алсеко”, на којима су приказани мотиви Призрена.[1] На слици Госпе у делу поред олтара приказани су грађани Призрена обучени у традиционалне ношње из тог времена. Изнад терасе налазе се две слике, борца против османских освајача и исламизације Ђурађа Кастриота Скендербега и тамишкog жупанa, северинскog банa Јаноша Хуњадија. Аутор ових слика из 1878. године је аустријски уметник Симковис.[1]
Црква је све до 1970. године сачувала своју оригиналност, када су поводом сто година постојања зидови, стубови и повови поплочани мермером, степенице и балкон су пресвучени армираним бетоном, а постављена је и метална ограда на улазу и степениште.[1] Комплекс катедрале обухвата и друге објекте као што су зграда верске католичке школе, зграда за свештенике, зграда за часне сестре, седиште Бискупије, зграда Жупаније и други објекти за становање и пословни простор.[1]
Током грађевинских радова унутар катедрале пронађени су трагови старе цркве са гробљем која датира из 11-ог или 12. века.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Katedrala Gospe Pomoćnice (Prizren)”. culturalheritage-rks.net. Приступљено 30. 6. 2023.
- ^ „Културна баштина на гласу” (PDF). ecmandryshe.orgm. Приступљено 30. 6. 2023.
- ^ „U Katedrali u Prizrenu pronađeni tragovi stare crkve”. kosovo-online.com. Приступљено 30. 6. 2023.
