Кафана Стара Србија у Нишу

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални ресторан Стара Србија
Улаз у кафану
Улаз у кафану
Улаз у кафану
Информације
Локација Трг Републике 12, Ниш,  Србија
Статус затворена
Отварање 1876.
Затварање 2022.
Број спратова 1
Власник Миливоје Миле Заплањац(оснивач и први власник)
Иван Мирковић (последњи власник)

Кафана Стара Србија у Нишу или Национални ресторан Стара Србија једна је од две (друга је кафана Галија), најпознатије култне кафане у централном делу старог Ниша која на овој локацији ради почев од њеног оснивања с1876. године. За њеним столовима скоро 150 година уназад седели су бројни знаменити гости, занатлије и државници и њихове породице на пословним и породичним ручковима и слављима, и тиме исписали део историје Ниша и Србије.[1]

Положај и значај[уреди | уреди извор]

Положај

Кафана Стара Србија се налази у старом трговачком делу града Ниша у Улици Трг Републике 12. на месту где су некада у 19. веку били „караван -сараји“.

Удањена је 50 метара од зграде Нишке општине, Тржног центара Калча и Тржног центара „Форум” и централне градске пешачке зоне у Обреновићевој улици.

Положај кафане на нишком Тргу републике
Значај

Значај кафане и њене грађевине за историју Ниша, је двострук:

  • Као стециште културног и друштвеног живота Ниша, у другој полоивини 19. и 20. веку.
  • Као једна од две преостале нишке кафане (друга је кафана је Галија) из друге половине 19. века. За ралику од Галије Стара Србија је словила за пристојну породично-директорску кафану, па се у њу металци, хипици, средњошколци, студенти, те разноразни уметници и песници свраћали углавном ако у Галији није било места.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Кафана је основана 1876. године, две године пре солобођења Ниша од Турака.

Према причама газде Миће, који је након рада у Старој Србији као конобар и управник ресторана отворио своју кафану "Ваздушна бања", 1927. године

ово је била кућа Воје грба у којој су тадашњи власници кафане били Црвенићи или Миливоје Миле Заплањац.

По завршетку Другог свестког рата, кафана је национализована и једно време служила је као складиште, а затим као менза за тадашњу нишку задругу.

Под називом Стара Србија, који носи и данас, у кафани је 1953.године отворена етно кафана, у којој су госте дочекивали конобари у опанцима-шиљканима, брич чакширама и антеријама, и са послужавника сервирали гостима одабрана народна јела, од којих су на изузетном гласу били телећа глава у шкембету и пасуљ у грнету.

Кафана је била јако добро посећена, а ко не би нашао места у култној кафани Галији, долазио је у Стару Србију, која је словила као пристојна породично-директорска кафана, па се у њој боеми и младићи и студенти са својим девојкама свраћали углавном ако у Галији није било места.

Кафана је више деценија радила у саставу једне од највећих нишких угоститељских организација, као један од њених ОУР-а, са обавезном Титовом сликом на централном месту. Почев од 24. јуна 1998. кодине кафана је радила у састав Акционарсог друштва за угоститељство, туризам и трговину Nissa Ниш, све док 2007. године није продата једном приватном конзорцијума.[3]

Кафана Стара Србија, је много пута обнављана, да би данас, по добијању новог власника добила неприкладан изглед, попут неосвојивог бункера, безличне архитектуре, зидова без прозора и летње баште која је споља красила објекат и у летњим месецима давала кафани посебан чар, и могућност да гости вербално и визуелно комуницирају са пролазницима, и позову их на дружење.

Ипак атмосфера и клијентела у кафани је остала иста и данас. У њој се може уживати у великом избору јела а туристи могу осетити дух старог Ниша.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Стара Србија је била место за стално окупљалиште новинара из друштва „Народне новине”, чије просторије су се тада налазило у данашњем „Социјалном“ на четвртом спрату. Међу сталним гостима били су тада познати новинари „Народних новина” Милош Бајагић, Мома Милачић и други сарадници и дописници.[1] Дешавало се да, када је „окупљање“ дуго трајало а Мома Милачић почео да пева оперске арије, дође шеф ресторана Љуба, баци кључеве кафане на сто и окупљеним новинаримка каже:

Ево кључа. Роштиљ је још увек врућ, шанк и фрижидер су откључани. Само вас молим да ми ујутро вратите кључ да могу да почистим.

Постоји и анегдота везана за ову кафану која се често може чути међу Нишлијама, који се питају:

Све ми је јасно, али како то да за викенд цео Ниш стане у Стару Србију, то никако.

Ако имамо у виду податак да је кафана од отварања у 09:00 до затварања (радним данима у 00:00 и викендом до 04:00 часова) испуњена до последњег места, онда није ни чудо што Нишлије често постављају ово питање.[4]

Престанак рада[уреди | уреди извор]

Након 146 година постојања Стара Србија је престала са радом. У њен објекат се с почетка 2002. године уселио један од маркета трговинског ланца Maxi-Delhaize Serbia.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ukratko”. Stara Srbija. Архивирано из оригинала 03. 09. 2021. г. Приступљено 2021-09-03. 
  2. ^ „Niške kafane kroz istoriju”. historyofnis (на језику: српски). 2011-09-15. Приступљено 2021-09-06. 
  3. ^ „Niš: Bogatstvo stečeno od prodaje heroina”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-09-06. 
  4. ^ „Niš je tamo gde su "Stara Srbija" i "Real sa Nišave". Niške Vesti (на језику: српски). 2016-06-30. Приступљено 2021-09-03. 
  5. ^ Radovanović, Tamara (20. 5. 2022). „Niš ostao bez “Stare Srbije” posle 146 godina”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2022-09-26. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]