Кепенова класификација климе

Кепенова класификација климe представља рејонизацију и класификацију климатских типова Земљине површине. Данас се ова класификација највише користи у свету, али и у Србији. Немачки климатолог руско-грчког порекла Владимир Кепен (1846–1940) је ову класификацију први пут изнео 1884. године,^[2]^[3] и извршио је неколико модификација 1918 и 1936. године.^[4]^[5] Касније је климатолог Рудолф Гајгер (1894-1981) увео неке промене у систем класификације, који се због тога понекад назива и Кепен-Гајгеров климатски класификациони систем.^[6]^[7]

Кепенова климатска класификација дели климе у пет главних климатских група, при чему се свака група дели на основу сезонских падавина и температурних образаца. Пет главних група су A (тропска), B (сува), C (умерена), D (континентална) и E (поларна). Свака група и подгрупа је представљена словом. Свим подневљима додељена је главна група (прво слово). Свим климатским условима осим оних у E групи додељена је сезонска подгрупа падавина (друго слово). На пример, Af указује на тропску климу прашуме. Систем додељује температурну подгрупу за све групе осим оних у A групи, означену трећим словом за климу у B, C, и D, а другим словом за климу у E. На пример, Cfb означава океанску климу са топлим летима како је назначено завршетком b. Клима се класификује на основу специфичних критеријума који су јединствени за сваки тип климе.^[8]

Како је Кeпен систем дизајнирао на основу свог искуства као ботаничар, његове главне климатске групе заснивају се на томе које врсте вегетације расту у датом региону класификације климе. Поред идентификације климе, систем се може користити за анализу услова екосистема и идентификацију главних типова вегетације у климатским условима. Због своје везе са биљним светом датог региона, систем је користан у предвиђању будућих промена у биљном свету унутар датог региона.^[1]

Кeпенов систем класификације климе је даље модификован у оквиру Тревартовог система класификације, средином 1960-их (ревидираног 1980). Тревартов систем је настојао да створи рафиниранију климатску зону средње географске ширине, што је била једна од критика Кепеновог система (климатска група C била је преширока).^[9]^‍:200–1

Метод одређивања климата

Владимир Кепен је своју класификацију засновао на хидротермичким показатељима. Употребио је податке за средње месечне и средње годишње температуре и годишње суме падавина. На основу њих издвојио је одређене типове климе и њихове подгрупе.

Климати по Кепену

Издвојено је пет главних климата који су означени великим словима абецеде, који се даље деле на типове.

Типови климата

Климатских типова према Кепену има укупно дванаест, док се неки од њих даље деле, чинећи још 18 подтипова:

Види још

Референце

^ ^а ^б Beck, Hylke E.; Zimmermann, Niklaus E.; McVicar, Tim R.; Vergopolan, Noemi; Berg, Alexis; Wood, Eric F. (30. 10. 2018). „Present and future Köppen-Geiger climate classification maps at 1-km resolution”. Scientific Data (на језику: енглески). 5: 180214. Bibcode:2018NatSD...580214B. ISSN 2052-4463. PMC 6207062 . PMID 30375988. doi:10.1038/sdata.2018.214.
^ Köppen, Wladimir (1884). Превод: Volken, E.; Brönnimann, S. „Die Wärmezonen der Erde, nach der Dauer der heissen, gemässigten und kalten Zeit und nach der Wirkung der Wärme auf die organische Welt betrachtet” [The thermal zones of the earth according to the duration of hot, moderate and cold periods and to the impact of heat on the organic world)]. Meteorologische Zeitschrift (објављено 2011). 20 (3): 351—360. Bibcode:2011MetZe..20..351K. doi:10.1127/0941-2948/2011/105. Архивирано из оригинала 2016-09-08. г. Приступљено 2016-09-02 — преко http://www.ingentaconnect.com/content/schweiz/mz/2011/00000020/00000003/art00009.
^ Rubel, F.; Kottek, M (2011). „Comments on: 'The thermal zones of the Earth' by Wladimir Köppen (1884)”. Meteorologische Zeitschrift. 20 (3): 361—365. Bibcode:2011MetZe..20..361R. doi:10.1127/0941-2948/2011/0258.
^ Köppen, Wladimir (1918). „Klassification der Klimate nach Temperatur, Niederschlag and Jahreslauf”. Petermanns Geographische Mitteilungen. 64. стр. 193—203, 243—248 — преко http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/koeppen.htm.
^ Köppen, Wladimir (1936). „C”. Ур.: Köppen, Wladimir; Geiger (publisher), Rudolf. Das geographische System der Klimate [The geographic system of climates] (PDF). Handbuch der Klimatologie. 1. Berlin: Borntraeger. Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2016-09-02.
^ Geiger, Rudolf (1954). „Klassifikation der Klimate nach W. Köppen” [Classification of climates after W. Köppen]. Landolt-Börnstein – Zahlenwerte und Funktionen aus Physik, Chemie, Astronomie, Geophysik und Technik, alte Serie. Berlin: Springer. 3. стр. 603—607.
^ Geiger, Rudolf (1961). Überarbeitete Neuausgabe von Geiger, R.: Köppen-Geiger / Klima der Erde. (Wandkarte 1:16 Mill.) – Klett-Perthes, Gotha.
^ Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated” (PDF). Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. Bibcode:2006MetZe..15..259K. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.
^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-020263-5.
^ Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006-07-10). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated”. Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. ISSN 0941-2948. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.
^ „Blue Planet Biomes - Rainforest Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.
^ „Blue Planet Biomes - Savanna Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.
^ Griffiths, J. F. (1985) 'Climatology', Chapter 2 in Handbook of Applied Meteorology, Edited by David D. Houghton, John Wiley and Sons, ISBN 0-471-08404-2.
^ Durrenberger, R. W. (1987) 'Arid Climates', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 92–101, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0
^ Stadler, S. J (1987) 'Aridity Indexes', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 102–107, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0
^ Blue Peace for the Nile Report, 2009, Strategic Foresight Group
^ „Weather & Climate Change: Climates around the world”. Education Scotland. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г.
^ „Latitude & Climate Zones”. The Environmental Literacy Council. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 15. 7. 2017.
^ „Patterns of Climate”. Weather-climate.org.uk. Приступљено 15. 7. 2017.
^ „Continental Climate”. Encyclopedia of the Atmospheric Environment. Manchester Metropolitan University. Архивирано из оригинала 2009-04-27. г.
^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. стр. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.
^ Gavin Hudson (2008-12-14). „The Coldest Inhabited Places on Earth”. Eco Worldly. Архивирано из оригинала 2008-12-18. г. Приступљено 2009-02-08.
^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. стр. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.

Литература

Дукић Д,(2006): Климатологија, Географски факултет, Београд
Мастило Н, (2005): Речник савремене српске географске терминологија, Географски факултет, Београд
McColltoll, R. W. (2005). Encyclopedia of World Geography, Volume 1. Facts on File Library of World Geography. New York: Facts on File. стр. 919. ISBN 0-816-05786-9.
„Solar Illumination: Seasonal and Diurnal Patterns”. Encyclopedia.com. Приступљено 4. 10. 2012.

Спољашње везе

World Map of the Köppen–Geiger climate classification for the period 1951–2000
Global climate maps, using Köppen classification (FAO, 1999) Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2021)
IPCC Data Distribution Center
Yung, Chung-hoi. „Why is the equator very hot and the poles very cold?”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 2010-12-02.

[Beck-1] а ^б Beck, Hylke E.; Zimmermann, Niklaus E.; McVicar, Tim R.; Vergopolan, Noemi; Berg, Alexis; Wood, Eric F. (30. 10. 2018). „Present and future Köppen-Geiger climate classification maps at 1-km resolution”. Scientific Data (на језику: енглески). 5: 180214. Bibcode:2018NatSD...580214B. ISSN 2052-4463. PMC 6207062 . PMID 30375988. doi:10.1038/sdata.2018.214.

[2] Köppen, Wladimir (1884). Превод: Volken, E.; Brönnimann, S. „Die Wärmezonen der Erde, nach der Dauer der heissen, gemässigten und kalten Zeit und nach der Wirkung der Wärme auf die organische Welt betrachtet” [The thermal zones of the earth according to the duration of hot, moderate and cold periods and to the impact of heat on the organic world)]. Meteorologische Zeitschrift (објављено 2011). 20 (3): 351—360. Bibcode:2011MetZe..20..351K. doi:10.1127/0941-2948/2011/105. Архивирано из оригинала 2016-09-08. г. Приступљено 2016-09-02 — преко http://www.ingentaconnect.com/content/schweiz/mz/2011/00000020/00000003/art00009.

[3] Rubel, F.; Kottek, M (2011). „Comments on: 'The thermal zones of the Earth' by Wladimir Köppen (1884)”. Meteorologische Zeitschrift. 20 (3): 361—365. Bibcode:2011MetZe..20..361R. doi:10.1127/0941-2948/2011/0258.

[4] Köppen, Wladimir (1918). „Klassification der Klimate nach Temperatur, Niederschlag and Jahreslauf”. Petermanns Geographische Mitteilungen. 64. стр. 193—203, 243—248 — преко http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/koeppen.htm.

[5] Köppen, Wladimir (1936). „C”. Ур.: Köppen, Wladimir; Geiger (publisher), Rudolf. Das geographische System der Klimate [The geographic system of climates] (PDF). Handbuch der Klimatologie. 1. Berlin: Borntraeger. Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2016-09-02.

[6] Geiger, Rudolf (1954). „Klassifikation der Klimate nach W. Köppen” [Classification of climates after W. Köppen]. Landolt-Börnstein – Zahlenwerte und Funktionen aus Physik, Chemie, Astronomie, Geophysik und Technik, alte Serie. Berlin: Springer. 3. стр. 603—607.

[7] Geiger, Rudolf (1961). Überarbeitete Neuausgabe von Geiger, R.: Köppen-Geiger / Klima der Erde. (Wandkarte 1:16 Mill.) – Klett-Perthes, Gotha.

[kottek2006-8] Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated” (PDF). Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. Bibcode:2006MetZe..15..259K. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.

[McKnight-9] McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-020263-5.

[:0-10] Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006-07-10). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated”. Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. ISSN 0941-2948. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.

[11] „Blue Planet Biomes - Rainforest Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.

[12] „Blue Planet Biomes - Savanna Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.

[13] Griffiths, J. F. (1985) 'Climatology', Chapter 2 in Handbook of Applied Meteorology, Edited by David D. Houghton, John Wiley and Sons, ISBN 0-471-08404-2.

[14] Durrenberger, R. W. (1987) 'Arid Climates', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 92–101, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0

[15] Stadler, S. J (1987) 'Aridity Indexes', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 102–107, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0

[16] Blue Peace for the Nile Report, 2009, Strategic Foresight Group

[17] „Weather & Climate Change: Climates around the world”. Education Scotland. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г.

[18] „Latitude & Climate Zones”. The Environmental Literacy Council. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 15. 7. 2017.

[19] „Patterns of Climate”. Weather-climate.org.uk. Приступљено 15. 7. 2017.

[20] „Continental Climate”. Encyclopedia of the Atmospheric Environment. Manchester Metropolitan University. Архивирано из оригинала 2009-04-27. г.

[21] McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. стр. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.

[ecoworldly_coldest-22] Gavin Hudson (2008-12-14). „The Coldest Inhabited Places on Earth”. Eco Worldly. Архивирано из оригинала 2008-12-18. г. Приступљено 2009-02-08.

[23] McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. стр. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

п р у Типови климе по Кепеновој класификацији
Тип A	Прашумски (Af) Монсунски (Am) Савански (Aw)
Тип B	Пустињски (BWh, BWk) Степски (BSh, BSk)
Тип C	Умерено-топли (синајски) (Cwa, Cwb) Умерено-влажни (океански) (Cfa, Cfb) Средоземни (Csa, Csb)
Тип D	Суви бореални (Dwa, Dwb, Dwc, Dwd) Влажни бореални (Dfa, Dfb, Dfc, Dfd)
Тип E	Поларни (тундра) (ET) Вечни лед и хладноћа (EF)