Кератометар
Кератометар или офталмометар дијагностички је инструмент који се користи у офталмологији за мерење закривљености предње површине рожњаче, а посебно за мерење степена и осе астигматизма.[1][2]
Кератометријско мерење закривљености предње површине рожњаче, обично се врши преко фиксне дужине тетиве од 2 до 3 mm, која спада у сферну оптичку зону рожњаче. Принцип кератометрије је да се предња површина рожњаче понаша као конвексно огледало и величина слике се мења са њеном кривином.
Треба имати у виду да очитавања кератометра можда нису увек савршена због грешака у кератометрији, као и збогчињенице да тачно мерење величине слике представља проблем јер је тешко у потпуности да око остане активно док се слика посматра.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Кератометар или офталмометар који се користи за кератометрију или мерење предње закривљености рожњаче и осе и обима астигматизма,[4] увео је у праксу Херман фон Хелмхолц 1851. године.[5] Претходно су први кератометар дизајнирали Џеси Рамсден и Еверард Хоме 1796. године.
Основне информације
[уреди | уреди извор]У кератометрији се мерења изводе на фиксној дужини тетиве од 2 до 3 mm, којa спада у сферну зону рожњаче.[6]
Кератометрија се заснива на принципу да се предња површина рожњаче понаша као огледало, а величина слике варира у зависности од закривљености рожњаче. Стога се радијус закривљености рожњаче може израчунати на основу величине слике са предње површине рожњаче.[7]
У кератометру, однос између објекта, слике, полупречника рефрактивне површине и растојања између површине и објекта означава се као:[8]
- r = 2ul/o,
где је,
- r полупречник рефлектујуће површине,
- o величина објекта,
- l величина слике,
- u растојање измерено између рефлектујуће површине и објекта.
Данас се у пракси користи неколико различити типови ручних кератометара:[9]
- Helmholtz-ов кератометар,
- Bausch-ов и Lomb-ов кератометар,
- Javal Schiotz кератометар
Постоје и хируршки или оперативни кератометри, као и аутоматизовани кератометри.[10]
Индикације
[уреди | уреди извор]Постоје различите индикације за клиничке употребе кератометара, као што су:[3]
- мерење астигматизма рожњаче,
- постављање контактних сочива, процена рефракционе грешке,
- прорачун снаге унутарочног сочива итд.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Gutmark, Ron; Guyton, David L. (2010). „Origins of the Keratometer and its Evolving Role in Ophthalmology”. Survey of Ophthalmology. 55 (5): 481—497. ISSN 0039-6257. doi:10.1016/j.survophthal.2010.03.001.
- ^ BURNETT (1886). „OPHTHALMOMETRY WITH OPHTHALMOMETR OF JAVAL AND SCHIÖTZ”. The American Journal of the Medical Sciences. 181: 295. ISSN 0002-9629. doi:10.1097/00000441-188601000-00105.
- ^ а б Gurnani, Bharat; Kaur, Kirandeep (2024), Keratometer, StatPearls Publishing, PMID 35593824, Приступљено 2024-09-22
- ^ Keratometer Conversion (Diopter to Millimeters), Elsevier, 2006, стр. 704—705, ISBN 978-0-7506-7517-8, Приступљено 2024-09-22
- ^ Godefrooij, Daniel A.; Galvis, Virgilio; Tello, Alejandro (2017-08-03). „Von Helmholtz's ophthalmometer: historical review and experience with one of the last surviving original devices”. Acta Ophthalmologica. 96 (3): 314—320. ISSN 1755-375X. doi:10.1111/aos.13493.
- ^ Hashemi, Hassan; Heydarian, Samira; Khabazkhoob, Mehdi; Yekta, Abbasali; Emamian, Mohammad Hassan; Fotouhi, Akbar (2019). „Keratometry in children: Comparison between auto-refractokeratometer, rotating scheimpflug imaging, and biograph”. Journal of Optometry. 12 (2): 99—110. ISSN 1888-4296. doi:10.1016/j.optom.2018.12.002.
- ^ Martin, Raul (2018). „Cornea and anterior eye assessment with placido-disc keratoscopy, slit scanning evaluation topography and scheimpflug imaging tomography”. Indian Journal of Ophthalmology. 66 (3): 360. ISSN 0301-4738. doi:10.4103/ijo.ijo_850_17.
- ^ Lee, Kyung-Min; Park, Shin-Hae; Shin, Sun-Young (2010). „Comparison of Keratometric Values Measured by the Handheld Autokeratometer, On-table Autokeratometer and Manual Keratometer”. Journal of the Korean Ophthalmological Society. 51 (3): 328. ISSN 0378-6471. doi:10.3341/jkos.2010.51.3.328.
- ^ Manning, Curtis A.; Kloess, Price M. (1997). „Comparison of portable automated keratometry and manual keratometry for IOL calculation”. Journal of Cataract and Refractive Surgery. 23 (8): 1213—1216. ISSN 0886-3350. doi:10.1016/s0886-3350(97)80318-5.
- ^ Ventura, Liliane; De Groote, Jean-Jacques; Saia, Paula; Faria e Sousa, Sidney J (2009). „Keratometry device for surgical support”. BioMedical Engineering OnLine. 8 (1): 37. ISSN 1475-925X. doi:10.1186/1475-925x-8-37.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
