Корисник:Биљана87/песак
Uljаne boje[уреди | уреди извор]
Uljаne boje nastaju kad se pigment meša s različitim sušivim uljima. Uljаne boje su masne, polako se suše, donji slojevi proziru se kroz gornje namaze. Slikanje uljenom tehnikom dopušta tanak, proziran sloj (lazurni), ali i nanošenje boje u debelim slojevima (impasto), mešanje boja i postavljanje boje iznad boje. Omogućuje postizanje najboljih izražajnih sredstava te omogućuje neograničeni broj tonova. Njome se takođe postižu vrlo jaki kontrasti chiaro-scuro (svetlo-tamno), sjajna je (efekt većeg volumena)i transparentna.
Niz efekata postignutih uljem nije otkriven odjednom, niti ga je otkrio jedan jedini čovek, oni se prepisuju severnjačkim majstorima rane Renesanse. Oni tehnički usavršavaju slikanje uvođenjem kombinacije boje i ulja. Tako čitav kolorit postaje topliji, svetliji, raznolikiji i istinitiji; stare oporosti nestaje, a omogućuju se mekani prelazi, istančane nijanse i jedinstven izričaj. Tako su izvršili tehničku reformu svetskog značaja i promеnili slikarstvo iz korena te uticali na sve slikare posle njih, pre svega na svoje kolege iz renesansne Italije. Ovi majstori zaslužuju da nose ime “očeva modernog slikarstva” jer je ulje od tada osnovni medij slikarstva.
Za razvoj ovog slikarskog medija su najznačajniji redom: flamanci Majstor iz Flémallea, braća van Eyck - naročito mlađi brat Jan van Eyck, Rogier van der Weyden, Hugo van der Goes i italijan Domenico Ghirlandaio.
