Корисник:Младен03/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Рен Ерин Гил[1][2](рођен 29. марта 1990.),[3] познатији под уметничким именом као Рен[4], је велшки[5] текстописац, музичар, репер[6], продуцент[7] и директор[8]. Био је члан малог хип-хоп бенда Trick the Fox[6] и британског баскинг бенда The Big Push[9] који је био у Брајтону.

Рен
Лични подаци
Пуно имеРен Ерин Гил
НадимакРен
Датум рођења29. март 1990.
Место рођењаБангор, Гвинед, Велс
Занимање
  • текстописац
  • музичар
  • репер
  • продуцент
  • режисер
Музички рад
Активни период2009-данас
Инструменти
  • гитара
  • бас гитара
  • пијано
  • вокалиста
Остало
Веб-сајтhttps://www.renmakesmusic.co.uk/
Дискографија

У 2022. години, Рен је избацио музички видео „Hi Ren”. Видео је постао популаран и појавио се на листама хитова Уједињеног Краљевства и популарних музичких видеа на Јутјубу, где је музички видео сакупио 6.8 милиона видео прегледа за два месеца.[5] Наредних шест песама које је Рен избацио, ‚‚Sick Boi”, ‚‚Bittersweet Symphony (The Verve Retake)”, ‚‚Illest of Our Time, Animal” ‚‚Flow” и ‚‚Suicide” су се такође појавили на листи популарних музичких видеа на Јутјубу у Уједињеном Краљевству.[10] Рен је био позван да учествује на Гластонбери фестивалу 2023. године, као и на многим другим великим музичким фестивалима у Уједнињеном Краљевству. Поред неколико синглова и ЕП-а (енгл. extended play), објавио је два албума, Freckled Angels (2016) и Sick Boi (2023). Sick Boi је достигао прво место 20. октобра 2023. на УК листи. У Сједињеним Америчким Државама, албум је дебитовао на 137. месту на Billboard 200 листи.[11] Рен је био и на 4. месту на Билбордовој листи нових уметника[11] и на 54. месту на Билбордовој 100 листи, у Сједињеним Америчким Државама.[12]

У Прагу, на додели награда за музичка дела, „Hi Ren” је добило похвалу у категорији за најбољи европски музички видео[13] и такође је било номиновано за најбољи музички видео на фестивалу Camerimage 2023. године. Рен је режирао видео, а Самуел Пери-Фалвеј је био директор кинематографије.[8]

На фестивалу London Music Video Awards ‚‚Money Game part 3”, који су режисирали Рен и Самуел Пери-Фалвеј, био је проглашен за најбољи музички видео у децембру 2023. године. Након тога освоји је: Best Music Video, Best Director Music Video и Honourable Mention за најбољу кинематографију на International Music Video Awards фестивалу.[14][15] У марту 2023. године, ÉCU The European Independent Film Festival је објавио да је ‚‚Ren - Money Game part 3” званично изабран за European Music Video категорију за ÉCU 2024.[16]

Рен већ годинама води битку са менталним здравствени проблемима[5] и често користи своју јавну персону да подигне свест о менталним здравственим проблемима.[17]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рен је рођен 29. марта 1990, у Бангору, Гвинед, Велс, и одрастао у Двирану,[18] на острву Англси.[5] Сам је научио да свира гитару тако што је успоравао музичка дела Џимиа Хендрикса и Џона Фрушантеа.[19](20:11) Са 12 година[5] је сањао да постане познат музичар и продавао је ЦД-ове својих битова које је правио код куће на свом компјутеру користећи програм Reason. [20](01:33) Са 13 година је први пута уживо наступао са извођењем песме од АФИ-а са називом ‚‚Morningstar”.[19](11:02)

Рен се преселио у Бат да студира музичко извођење на Бат Спа универзитету.[21] У том периоду је основао бенд под називом ‚‚Trick The Fox”.[20](01:45) 2009. године док је изводио музику на улици, њега је приметио Ерик Апапоулеј.[19](34:23) 2010. године је потписао уговор на снимање песама за Сони Рекордс.[21] Рен је отишао у Лондон са Ериком[19](35:00) и започео на раду за свој дебитански албум са Чарлијем Фовлером, јож једним чланом бенда ‚‚Trick The Fox”, у студиу ‚‚Sanctuary”. Почели су да пишу музичка дела, да снимају и да наступају. Такође су почели да објављују нека дела и музичке спотове бенда на Фејсбуку и Јутјубу,[22] и у том периоду Том Фрамптон се придружио бенду.[23]

Реново здравствено стање се погоршало, због чега није био у могућности да заврши албум и морао је да се врати кући у Велс.[19](2:30) Због здравственог стања морао је да проводи и до 23 часа дневно у кревету.[21] 2013. године Рен се сели у Брајтон.[24] Рен је провео много година у борби са здравственим проблемима.[5] У музичком споту „Hi Ren”, споменуо је да се борио против аутоимуности, психозе и болешћу. Погрешно му је постављена дијагноза да има депресију, биполарни поремећај, и синдром хроничног умора и касније је био дијагнозиран са лајмском болешћу у Белгији.[25][5][26]

Док би био у својој спаваћој соби, Рен би писао и снимао музику.[27] 2. јануара 2016. године, Рен дебитује са соло албумом Freckled Angels. Самостално издат албум је саджао 16 песама, укључујући и око пола песама које су биле планиране за Trick The Fox албум. Ерик Апапоулеј је дао дозволу рену да их користи.[19](38:08) Рен је посветио албум и наслов песме једном од својих најбољих пријатеља, Џоу Хугесу, који је извршио самоубиство 2010. године.[25][5] Ресторан у месту Менај Бриџ, је добио назив по називу овог албума.[28] 15. фебруара 2016. године, Рен је објавио свој први официјалан сингл, под називом „Jessica”.[29]

Рен је имао специјалан наступ 2017. године у филму „Unrest”, и његова песма „Patience” је била део музике филма.[30] Наредних година наставио је да снима и објављује музику и музичке снимке, поједине соло а поједине у колаборацији са британским независним уметницима, већину објављујући на његовом личном Јутјуб налогу.

Поред његове соло каријере, Рен је био члан бенда The Big Push, брајтонског баскинг бенда. Глен Чејмберс је био бубњар а Рен, Ромејн Аксиза, Горан Кендл су били фронтмени групе.[31][32] Њихова прва тура по Великој Британији је била распордата.[31] The Big Push бенд се распао 2022. године, једним делом због Реновог лошег здравственог стања.[6]

15. децембра 2022. године је објавио музички видео за његову песму „Hi Ren”, која је постала светски хит са преко 6.8 милиона прегледа на Јутјубу за 2 месеца.[5] Видео касније добија похвалу за време фестивала за најбољи европски музички видео, који се одржавао у Прагу априла 2023. године[13]. У октобру 2023. године, видео је био номинован за најбољи музички видео на Camerimage фестивалу. У фебруару 2023. године, Рен је објавио своју верзију песме „Bitter Sweet Symphony” од музичког бенда „The Verve”. Басиста тог бенда Сајмон Џонс је своје одушевљење показао тако што је Рену поклонио своју гитару и захвалио му се.[5]

Рен је именован у часопису Atwood за једну новодолазећу звезду 2023. године, магазин Société Magazine ставио га је на листу „Top Artists To Look Out For In Sussex”,[33] и музички критичар Гарет Бранвин његову музику је описао као интензивну и освежавајуће јединствену,[34] а његово реповање као импресивно.[35]

Маја 2023. године, Рен је био интевјуисан од стране вокалисте бенда The Darkness Џастина Хокинса.[19] Од како је постао често болестан, Рен је рекао да је његов посао био доста повезан са тим да пронађе боље начине да се избори са својом менталном болешћу.[36] Од јануара 2023. године је на лечењу у Канади, где добија специјалну терапију за његову болест.[37][38] Јуна 2023. године, Рен дао £21,000 организацији РНЛИ (Royal National Lifeboat Institution (RNLI)) која се налази у Бумаресу на Англисиу.[18] Он је користио свој статус као музичар да подстрекне своје обожаваоце да донирају новац РНЛИ организацији, хвалећи њихов рад и допринос у спашавању људских живота, као и њихов труд да пронађу његовог пријатеља Џоа Хугеса, који је извршио самоубиство скочећи са моста 2010. године.

Његов други албум Sick Boi био је објављен 13. октобра 2023. године.[39] Током године, све до званичног објављивања албума, многе песме су биле објављене као синглови на многим музичким платформама, уз објављивање музичких клипова за те песме на Јутјубу. Два сингла „Suicide” и „Murderer” су се током прве недеље нашли на топ 100 листи синглова у Великој Британији.[40] Када је албум био објављен налазио се на првом месту, док се на другом месту налазио нови албум Рика Естлиа Are We There Yet, делећи их 400 гласова.[41] На крају је Ренов албум освојио прво место са разликом од 6000 гласова.[42] Рен није био у могућности да изводи свој албум и промовише га, јер је за то време имао третмане и лечио се у Калгари[43][44], зато Рен успех албума преписује својим обожаваоцима који су га промовисали.[45]

У Сједињеним Америчким Државама, Рен је дебитовао на 4. месту листе Emerging Artists[11] и на 54. месту листе Billboard 100 Artists.[12] Његов албум Sick Boi дебитовао је на 137. месту Billboard 200 са преко 9000 продатих копија у првој недељи објављивања. Такође се налазио на 2. месту Heatseekers Albums, 11. месту Top Current Album Sales и 13. месту Top Album Sales.[11]

01. новембра 2023. године, британска верзија магазина Ролинг Стоун објавила је да је Рен један од 5 уметника који су „оставили значајан лични траг на британску музику током године” и био је номинован за Breakthrough Award коју је организовао Ролинг Стоун.[46]

Money Game part 3 је био објављен од стране Рена и Самуел Пери-Фалвеј за време London Music Video Awards. Јануара 2024. године, Рен и Самуел Пери су освојили награде за најбољи мушички видео, најбољег директора за мушички видео за албум Sick Boi, и Honourable Mention за најбољу кинематографију за музички видео Money Game part 3”, на International Music Video Awards.[15] 22. априла 2024. године, музички видео Money Game part 3” је освојио награду за најбољи музички видео на ÉCU The European Independent Film Festival.[16]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студио албуми[уреди | уреди извор]

Листа студио албума, са одабраним детаљима и позицијама на музичким листама
Наслов Детаљи албума Највећа позиција на листи
UK UK HH/R&B AUS SCO US
Freckled Angels Објављено: 15. јануара 2016 / / / / /
Sick Boi Објављено: 13. октобра 2023 1. 1. 28. 1. 137.

Продужене траке[уреди | уреди извор]

Наслови детаљи
The Tale of Jenny & Screech Објављено: 15. септембра 2019.
  • Издавач: самоиздано
  • Платформе: дигитално, ЦД, ЛП
Demos (Do Not Share), Vol 1 Објављено: 29. априла 2020.
  • Издавач: самоиздано
  • Платформе: дигитално, ЦД, ЛП
Demos (Do Not Share), Vol 2 Објављено: 214. октобра 2020.
  • Издавач: самоиздано
  • Платформе: дигитално, ЦД, ЛП
Violet's Tale Објављено: 29. јула 2022.
  • Издавач: самоиздано
  • Платформе: дигитално, ЦД, ЛП

Синглови[уреди | уреди извор]

Година Наслов Продаја у ВБ Албум/ЛП
2018 "Jessica"

(featuring Orlean)

Сингл без албума
"Girls!"
"Blind Eyed"

(with Sam Tompkins)

"Children of the Moon"
2019 "Humble"

(with Eden Nash)

"Money Game"
"How to Be Me"

(with Chinchilla)

2021 "Chalk Outlines"

(with Chinchilla)

2022 "Power"
"Violet's Tale" Violet's Tale
"The Hunger" Sick Boi
"Genesis"
"What You Want"
"Hi Ren" 81 Сингл без албума
2023 "Sick Boi" Sick Boi
"Illest of Our Time"
"Animal Flow"
"Suicide" 94
"Murderer" 95
"Love Music, Pt. 4"
"Down on the Beat"

(featuring Viktus)

"Masochist"
"Lost All Faith"
"Money Game, Pt. 3"
2024 "Mackay" Сингл без албума

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Owens, David (2023-11-01). „Watch: Newly unearthed footage of a teenage Ren performing”. Nation.Cymru (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  2. ^ Ren ~ "1 MILLION SUBSCRIBERS" Full Livestream (July 20th 2023) (на језику: српски), Приступљено 2024-04-09 
  3. ^ „Ren Erin Gill - Births & Baptisms [1] - Genes Reunited”. www.genesreunited.co.uk. Приступљено 2024-04-09. 
  4. ^ „Singer-Songwriter Ren’s Raw Depictions of Mental Health Strike a Chord”. Psychiatrist.com (на језику: енглески). 2023-06-20. Приступљено 2024-04-09. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и Owens, David (2023-03-08). „Ren - the Welsh musician attracting millions to his extraordinary music”. Nation.Cymru (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  6. ^ а б в „"Ren Gill, the musician who has defied all odds". Fahrenheit Magazine. 22. мај 2023. Приступљено 2024-04-09. 
  7. ^ UK, Rolling Stone (2023-10-13). „Ren gives us a track-by-track rundown of his new album 'Sick Boi'. Rolling Stone UK (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  8. ^ а б Williams, Tom (2023-10-23). „EnergaCAMERIMAGE announce 2023 Music Videos Competition line-up”. British Cinematographer (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  9. ^ „The Big Push”. themusicman. 5. јануар 2024. Приступљено 2024-04-09. 
  10. ^ Songstats. „Ren | Artist Analytics”. Songstats (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  11. ^ а б в г Zellner, Xander (2023-10-25). „10 First-Timers on Billboard’s Charts This Week: Marc Rebillet, Aliyah’s Interlude, Brigitte Calls Me Baby & More”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  12. ^ а б tolsen (2014-07-10). „Billboard Artist 100”. Billboard (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  13. ^ а б „WINNERS”. praguemusicawards.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  14. ^ Busco, Andrea (2023-12-10). „Music Video Of The Month - December”. LondonMVA (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  15. ^ а б „Winners/Season January 2024”. Imvawards (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-09. 
  16. ^ а б „Winners 2024 – ÉCU – The European Independent Film Festival”. ecufilmfestival.com. Приступљено 2024-04-30. 
  17. ^ „MSN”. www.msn.com. Приступљено 2024-04-09. 
  18. ^ а б „Mental health: Singer Ren Gill wants more conversations”. BBC News (на језику: енглески). 2023-06-28. Приступљено 2024-04-30. 
  19. ^ а б в г д ђ е The Ren Interview. (на језику: српски), Приступљено 2024-04-30 
  20. ^ а б Catching Coffee with Ren | Busking, Screaming Fans & Being Blocked by Calvin Harris! (на језику: српски), Приступљено 2024-04-30 
  21. ^ а б в Winchell, Bryan (2023-02-28). „“Hi, Ren” (The Full Series)”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-30. 
  22. ^ „TRICK THE FOX | The Sanctuary Studio” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-01. 
  23. ^ „Ren – Hi Ren Featured Video”. REZONATZ (на језику: енглески). 2022-12-27. Приступљено 2024-05-01. 
  24. ^ „"Life update". Twitter. Приступљено 01. 05. 2024. 
  25. ^ а б Reilly, Nick (2023-06-09). „Meet Ren, the viral songwriter who finds beauty in the bleakest of situations”. Rolling Stone UK (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-01. 
  26. ^ Simpson, Dave (2023-03-17). „The Darkness’s Justin Hawkins on his YouTuber second act: ‘I can say anything I want!. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-01. 
  27. ^ „Ren's Poignant, Disturbing & Brilliant 'Hi Ren' - The Static Dive” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-01. 
  28. ^ Live, North Wales (2017-12-16). „North Wales restaurant review: Freckled Angel, Menai Bridge”. North Wales Live (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-01. 
  29. ^ Szwarc, Bea (2016-05-16). „New Secret: Ren - Jessica (feat. Orleans)”. Where the Music Meets (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-01. 
  30. ^ „'Unrest' - UK Screenings”. Lyme Disease UK (на језику: енглески). 2017-10-01. Приступљено 2024-05-04. 
  31. ^ а б Clay, William. „The Big Push – interview”. BN1 Magazine. Приступљено 05. 05. 2024. 
  32. ^ Reese, Olivia (30. 06. 2021). „The Big Push – Can Do, Will Do”. Highwire Magazine. Приступљено 05. 05. 2024. 
  33. ^ „Top Artists To Look Out For In Sussex”. Société Magazine. Приступљено 05. 05. 2024. 
  34. ^ Branwyn, Gareth (30. 01. 2023). „Discovering the intense, refreshingly unique music of Ren”. Boing Boing. Приступљено 05. 05. 2024. 
  35. ^ Branwyn, Gareth (01. 04. 2024). „UK rapper Ren releases video for "Illest of Our Time". Boing Boing. Приступљено 05. 05. 2024. 
  36. ^ „Ren Gill statement”. Twitter. 30. 04. 2023. Приступљено 05. 05. 2024. 
  37. ^ Stewart, Peter (08. 01. 2024). „Ren Gill A Dynamic Singer, Guitarist And Songwriter From The UK”. The Music Man. Приступљено 05. 05. 2024. 
  38. ^ March 14, Gregory Beagle; Am, 2023 at 11:54 (2023-03-11). „Music: Wiggly Air, by Kurt Gottschalk”. Red Hook Star-Revue (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-05. 
  39. ^ Interviews, Clash Magazine Music News, Reviews &; Murray, Robin (2023-08-18). „Ren Announces New Album 'Sick Boi' | News”. Clash Magazine Music News, Reviews & Interviews (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-05. 
  40. ^ „REN”. Official Charts (на језику: енглески). 2023-10-26. Приступљено 2024-05-05. 
  41. ^ „Rick Astley and newcomer Ren in heated battle for UK's Number 1 album”. Official Charts (на језику: енглески). 2023-10-16. Приступљено 2024-05-05. 
  42. ^ „Ren's Sick Boi beats Rick Astley's Are We There Yet? to claim Number 1 album”. Official Charts (на језику: енглески). 2023-10-20. Приступљено 2024-05-05. 
  43. ^ „Ren: Welsh rapper's album Sick Boi is surprise number one” (на језику: енглески). 2023-10-20. Приступљено 2024-05-05. 
  44. ^ Owens, David (2023-07-03). „The heartbreaking story behind Ren raising thousands for the RNLI”. Nation.Cymru (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-05. 
  45. ^ Wilkes, Emma (2023-10-20). „Watch Ren's epic reaction to scoring this week's Number One album”. NME (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-05. 
  46. ^ Reilly, Nick (2023-11-01). „Here's the nominees for the Rolling Stone UK Breakthrough Award”. Rolling Stone UK (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-05. 

Спољашни линкови[уреди | уреди извор]