Корисник:DK20001/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Hugo Čirki[уреди | уреди извор]

Hugo Tschirky (1997)

Hugo Čirki (20. januar 1938 — 10. oktobar 2020) je bio švajcarski naučnik u oblasti nauke o menadžmentu. U najvećoj meri je dopineo inženjerskom menadžmentu i studiji inovacija, koje su tad bile nove discipline. Čirkijeva istraživačka i industrijska angažovanost se prostiru čitavom Evropom, Japanom i Sjedinjenim Državama.[1]

Biografija[уреди | уреди извор]

Hugo Čirki je rođen u Sankt Galenu (Sen Galenu) u Švajcarskoj. Godine 1968.[2] je diplomirao i stekao zvanje mašinskog inženjera, uža oblast procesnog, upravljačkog i nuklearnog inženjerstva i doktorirao na polju tehnologije nuklearnih reaktora na Švajcarskom tehničkom univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj, a potom je 1978. godine dobio drugi doktorat u poslovnoj administraciji.[1][3]

Od 1968. do 1971. Čirki je radio kao inženjer u istraživačkoj laboratoriji Dženeral Atomiks (eng. General Atomics) za atomsku energiju u San Dijegu na pitanjima u vezi sa bezbednošću brzih reaktora.[4] [5] Nakon toga, proveo je jedanaest godina na poziciji generalnog direktora u švajcarskoj podružnici kompanije za optiku Karl Cajs (eng. Carl Zeiss AG) (1971. do 1975.) i u kompaniji Cerberus AG [6] (1975. do 1982.), čuvenom švajcarskom proizvođaču jonizovanih detektora dima.[1]

Čirki je imenovan za profesora Nauke o menadžmentu na Katedri za menadžment, tehnologiju i ekonomiju na Švajcarskom tehničkom univerzitetu u Cirihu 1982. godine. Od 1999. je takođe kopredsedavao BWI Centrom za industrijski menadžment (eng. BWI Center for Industrial Management) (u to vreme Centar za preduzetničke nauke), gde je bio zadužen za postdiplomski studijski program.[7] Tokom 1992. i 2000. Čirki je proveo plaćeno odsustvo učeći i radeći na Institutu za tehnologiju u Tokiju i na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT).[1]

Čirki je uporedo sa svojim nastavnim i istraživačkim aktivnostima radio u stručnom odboru mnogih nacionalno i međunarodno značajnih poslova. Među njima je bilo stvaranje švajcarskog instituta Paul Scherrer i rešavanje pravnog spora između Irana i francuske kompanije Eurodif koji se odnosio na iranski zajam od milijardu dolara za izgradnju fabrike za snabdevanje uranijuma u opštini Pierrelatte. Nakon raspada šahove vlade, Iran se povukao iz programa nuklearne saradnje sa zapadnim zemljama i tužio Eurodif kako bi dobio nadoknadu svog desetoprocentnog udela u kompaniji.[8] Od 1979. godine, spor je konačno rešen 1991. godine.[9] Godine 2005., Čirki je postao član sekretarijata International Visiting Committee, odeljenja za inženjerstvo na Univerzitetu u Kembridžu (Pod predsedavanjem Lorda Aleka Broersa, 14 predstavnika komiteta sa univerziteta i industrije postavljeni su da savetuju odeljenje u vezi za strateška pitanja.[10]

Kako je bio član odbora različitih kompanija, Čirki je održavao dobar odnos sa poslovnim svetom među kojima su kompanija Canon Switzerland,[11] kompanija Jelmoli, organizacija Novartis Research Foundation,[12] BB-Industrie, kompanija Dräger Safety Schweiz AG, Junilevr (Unilever Schweiz AG), preduzeće Bavaria Auto AG, kompanija Business Results AG, organizacija new medical technologies AG, kompanija ATV Advanced Technology Ventures AG, kompanija Connex Verkehr AG,[13] kompanija Helbling Management Consulting AG, kompanija SONAC Inc (Japan), kompanija Global Advanced Technology Innovation Consortium (GATIC) (osnivač, 2002.)[14] i kompanija GATIC Japan KK.[15][1] Njegovi mandati u 2018. bili su u kompaniji LogObject AG,[16] kompaniji Swiss 3D Tec AG,[17] kompaniji Swiss Blue Energy AG[18][19] i u kompaniji MSI Dr. Wälti AG.[20]

Čirki je služio u švajcarskim oružanim snagama kao oficir brdske pešadijske narodne vojske, a službu je završio kao pukovnik. Kao dugogodišnji načelnik Železničke trupe brdske armije Geb AK3, učestvovao je u reorganizaciji Armee 95, zalažući se za očuvanje konjske artiljerije. Od 1982.Čirki je bio član Švajcarske savezne komisije za naoružanje, a bio je i predsednik iste od 1999. do 2004. godine.[1]

Posao[уреди | уреди извор]

Čirki je doprineo teoriji menadžmenta sa akcentom na upravljanje novim tehnologijama i inovacijama. Čirki je razvio  koncept integrisanog menadžmenta tehnologije (upravljanja tehnologijom) i proširio ga na “nauku o preduzeću” (enterprise sciences), podstaknut činjenicom da se tehnološkim pitanjima ne posvećuje dovoljno pažnje u drugim pristupima opšteg menadžmenta uočenog nedostatka tehnoloških problema u metodama opšteg menadžmenta.[21][22] Predlagao je da se menadžment tehnološki aktivnih preduzeća zasniva na svim relevantnim naukama, a posebno tehnološkoj osvešćenosti. Čirki je takođe radio na srodnim temama tehnološkog predviđanja,[23] usvajanja tehnologije[24] i tehnološkog marketinga[25] i razvio je i uređivao studije o praksi upravljanja tehnologijom u japanskim kompanijama.[26] Čirki je takođe radio na „strukturisanoj kreativnosti“ koja predlaže teorijske osnove i primenljiva praktična pravila za efikasno upravljanje inovacijama u inovacionim preduzećima koja su orijentisana na inovacije.[27]

Čirkijevi naučni radovi su objavljeni na nemačkom, engleskom, japanskom i ruskom[28] jeziku. Svojim dugogodišnjim istraživačkim i nastavnim aktivnostima na nekoliko japanskih univerziteta (fakultet Tokyo Institute of Technology,fakultet Japan Advanced Institute of Science and Technology, fakultet Ritsumeikan University, fakultet National Graduate Institute for Policy Studies i fakultet Tohoku University, a takođe je značan i njegov mentorski rad i rad u odboru japanskih kompanija, zbog čega su ga poštovali u Japanu.[29][30][31][32] Između 2007. i 2012. bio je savetnik predsednika univerziteta United Nations University u Tokiju.

Dok je radio na Švajcarskom tehičkom univerzitetu u Cirihu, Čirki je savetovao mnoge mlade naučnike o izradi doktorskih disertacija i master radova.[33][34][35][36][37][38] Bio je idejni tvorac EITIM-a, Evropskog instituta za upravljanje tehnologijom i inovacijama (eng. European Institute for Technology and Innovation Management), mreže tehničkih univerziteta širom Evrope. EITIM je osnovan 2000. godine i imao je za cilj da unapredi evropski inovacioni potencijal kroz zajednička istraživanja i izdavačke projekte, zajednički nadgledane doktorske teze, seminare i konferencije za rukovodioce.[39]

Čirki je nastavio da predaje i kada je postao profesor emeritus 2003. godine.[1] Predavao je programe izvršnog menadžmenta na Državnom univerzitetu u Cirihu (ETH Zürich), univerzitetu Tokyo Institute of Technology[29] i univerzitetu Japan Advanced Institute of Science and Technology i držao redovna predavanja na Međunarodnoj podiplomskoj školi Jožef Stefan (eng. Jožef Stefan International Postgraduate School) u Sloveniji sve do 2011.[40]

Odobrena literatura[уреди | уреди извор]

Knjige
  • 1998: Technologie-Management: Idee und Praxis H. Tschirky, S. Koruna. Verlag Industrielle Organisation, Zürich.
  • 2003: Technology and Innovation Management on the Move: From Managing Technology to Managing Innovation-Driven Enterprises H. Tschirky, P. Savioz & H.-H. Jung. Verlag Industrielle Organisation, Zürich
  • 2006: Structured Creativity. Formulating an Innovation Strategy T. Sauber, H. Tschirky. Palgrave Macmillan, New York
  • 2006: Management of Technology and Innovation in Japan C. Herstatt, C. Stockstrom, H. Tschirky, A. Nagahira. Springer, Berlin Heidelberg New York
  • 2007: Sustained Innovation Management: Assimilating Radical and Incremental Innovation Management G. Trauffler, H. Tschirky. Palgrave Macmillan. New York
  • 2011: Managing Innovation Driven Companies: Approaches in Practice H. Tschirky, C. Herstatt, D. Probert, H. G. Gemünden, T. Durand, P. C. de Weerd-Nederhof, T. Schweisfurth. Palgrave Macmillan, New York
Članci
  • 1966: "Berechnung von Resonanzintegralen für einen nichtasymptotischen Moderatorfluss und eine nichtuniforme Temperaturverteilung im Spaltstoff" Tschirky,H., and W. Hälg. Zeitschrift für Angewandte Mathematik und Physik, vol. 17, no. 3, pp. 486–486.
  • 1971: "A Gas-Cooled Fast Reactor Core Model for the Analysis of Severe Accidents, with Applicability to LMFBRs" Tschirky, H.P. Nuclear Engineering and Design, vol. 16, no. 3, pp. 358–368.
  • 1994: "The Role of Technology Forecasting and Assessment in Technology Management" Tschirky, H.P. R & D Management, vol. 24, no. 2, pp. 121–129.
  • 2000: "Technology Marketing: A New Core Competence of Technology-Intensive Enterprises" Tschirky, H., et al. International Journal of Technology Management, vol. 20, no. 3-4, pp. 459–474.
  • 2000: "Integrated Framework for a Holistic Approach to Technology Management" Tschirky, H., et al. International Journal of Technology Management, vol. 19, no. 3-5, pp. 357–367.
  • 2003: "Bringing Technology to the Boardroom: What does it mean?" H. Tschirky. In: Bringing Technology into the Boardroom. Strategy, Innovation and Competences for Business Value European Institute for Technology and Innovation Management. Palgrave Macmillan New York, p. 19-46
  • 2004: "Integration Planning for Technology Intensive Acquisitions" Bannert, V., and H. Tschirky. R & D Management, vol. 34, no. 5, pp. 481–494.
  • 2005: "How to Transfer Discontinuous Technology into Radical Innovation – Some Evidence from Three Nanotech Cases" Trauffler, G., Herstatt, C., and H. Tschirky International Journal of Technology Intelligence and Planning, vol. 1, no. 4, p. 357.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е "Hugo Tschirky". www.bloomberg.com (Executive profile). Poslednji put pristupljeno 31. oktobra 2018.
  2. ^ Tschirky, Hugo (1968). "Zur Berechnung von heterogenen Resonanzintegralen unter Berücksichtigung eines nichtasymptotischen Moderatorflusses und einer nichtuniformen Temperaturverteilung im Spaltstoff, Dissertation" [On calculating heterogenous resonance integrals with consideration of a non-asymptotic moderator flow and a non-uniform temperature distribution in the fissile material]. www.researchgate.net (in German). Technische Hochschule Zürich. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  3. ^ "Innovation: Zufall oder Konsequenz?" [Innovation: Coincidence or consequence?] (PDF). www.academia-engelberg.ch (Lecture slides). 30 September 2010. p. 2. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  4. ^ Tschirky, HP (1971). "A GCFR core model for the analysis of severe accidents with applicability to LMFBRs". Nuclear Engineering and Design. 16 (3): 358–368. doi:10.1016/0029-5493(71)90021-5.
  5. ^ Tschirky, HP; Larrymore, JA (1971). "Local flow blockage effects in gas-cooled fast breeder reactors". Transactions of the American Nuclear Society. 14 (1): 288.
  6. ^ Mühlbacher, Hans; Leihs, Helmut; Dahringer, Lee (2006). International Marketing: A Global Perspective. London: Thomson Learning. p. 420. ISBN 978-1-84480-132-9.
  7. ^ "BWI Center for Industrial Management – Milestones – 1991-2000". www.bwi.ethz.ch. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  8. ^ Gaietta, Michele (2015). The trajectory of Iran's nuclear program. New York: Palgrave MacMillan. p. 32. ISBN 978-1-349-57841-2.
  9. ^ Greenhouse, Steve (26 October 1991). "France and Iran mend rift over loan granted by Schah". www.nytimes.com. New York Times. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  10. ^ "International Visiting Committee" (PDF). University of Cambridge Department of Engineering. 2005. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  11. ^ "Change in the board of directors at Canon Inc" (PDF). fr.canon.ch (Press release). 26 March 2008. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  12. ^ "Novartis Forschungsstiftung Zweigniederlassung Friedrich Miescher Institute for Biomedical Researc}-. www.easymonitoring.ch (Commercial register entry). 14 December 2004. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  13. ^ "RATP Dev Suisse SA". www.easymonitoring.ch (Commercial register entry). 10 July 2002. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  14. ^ "GATIC – Neues Netzwerk für Informationsmanagement. Das Chaos beherrschen" [GATIC – New network for information management. Mastering the chaos] (in German). ETH life – ETH Zurich's web journal. 1 October 2002. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  15. ^ "Tschirky, Hugo (1938-)" (in French). Base de données des élites suisses au XXe s., Université de Lausanne. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  16. ^ "LogObject AG". business-monitor.ch (Company information) (in German). Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  17. ^ "Swiss 3D Tec AG". business-monitor.ch (Company information) (in French). Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  18. ^ "Swiss Blue Energy AG". business-monitor.ch (Company information) (in German). Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  19. ^ Hofmann, Heini (14 August 2015). "Harnessing untapped energy". Zeit Fragen. No. 20/21 2015. Zürich. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  20. ^ "MSI Dr. Wälti AG". business-monitor.ch (Company information) (in German). Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  21. ^ Trauffler, Gaston; Tschirky, Hugo P. (2007). Sustained Innovation Management. New York: Palgrave Macmillan. p. 21. ISBN 978-1-349-28030-8.
  22. ^ Tschirky, Hugo (2004). "Wake-up Call for General Management: It's Technology Time". Bringing Technology and Innovation into the Boardroom. New York: Palgrave Macmillan. pp. 7–18. ISBN 978-1-349-43246-2.
  23. ^ Tschirky, HP (1994). "The role of technology forecasting and assessment in technology management". R&D Management. 24 (2): 121–129. doi:10.1111/j.1467-9310.1994.tb00864.x.
  24. ^ Bannert, V; Tschirky, H (2004). "Integration planning for technology intensive acquisitions". R&D Management. 34 (5): 481. doi:10.1111/j.1467-9310.2004.00356.x. S2CID 154808247
  25. ^ Tschirky, H; Escher, JP; Tokdemir, D; Belz, C (2000). "Technology marketing: a new core competence of technology-intensive enterprises" (PDF). International Journal of Technology Management. 20 (3–4): 459. doi:10.1504/IJTM.2000.002874.
  26. ^ Herstatt, Cornelius; Stockstrom, Christoph; Tschirky, Hugo; Nagahira, Akio, eds. (2006). Management of Technology and Innovation in Japan. Berlin Heidelberg: Springer. p. 21. ISBN 978-3-540-25326-6.
  27. ^ Sauber, Tim; Tschirky, Hugo (2006). Structured Creativity: Formulating an Innovation Strategy. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-349-54280-2.
  28. ^ Tschirky, H (2000). "Na Puti k zelostnoy nauke o predprijatii" [On the way towards an Enterprise Science]. Problemy Teorii I Praktiki Upravleniya (Theoretical and Practical Aspects of Management) (in Russian) (2): 92.
  29. ^ а б "Growth through Innovation" (PDF) (Executive Seminar Announcement). Tokyo Institute of Technology. August 2013. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  30. ^ "Systems Meet Innovation Management" (Lecture Announcement). Tokyo Institute of Technology. September 2005. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  31. ^ Tschirky, Hugo. "In Memory of Professor Akio Kameoka" (PDF). dndi.jp. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  32. ^ "JAIST IEEE Japan Chapter Joint Lecture" (Lecture announcement). IEEE Japan chapter. October 2010. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
  33. ^ Bannert-Thurner, Valerie (2005). "Preface". Mastering the Acquirer's Innovation Dilemma: Knowledge Sourcing Through Corporate Acquisitions. New York: Palgrave Macmillan. p. 19. ISBN 978-1-349-52439-6.
  34. ^ Trauffler, Gaston; Tschirky, Hugo (2007). "Preface". Sustained Innovation Management: Assimilating Radical and Incremental Innovation Management. New York: Palgrave Macmillan. p. 17. ISBN 978-1-349-28030-8.
  35. ^ Schweisfurth, Tim (2013). "Preface". Embedded Lead Users inside the Firm: How Innovative User Employees Contribute to the Corporate Product Innovation Process. Wiesbaden: Springer Gabler. p. 7. ISBN 978-3-658-00065-3.
  36. ^ Lettl, Christopher (2004). "Vorwort (Preface)". Die Rolle von Anwendern bei hochgradigen Innovationen: Eine explorative Fallstudienanalyse in der Medizintechnik [User contribution to high-end innovations: An explorative case study analysis in medicine technics] (in German). Wiesbaden: Deutscher Universitäts-Verlag. p. 7. ISBN 978-3-658-00065-3.
  37. ^ Igel, Corinne (2011). "Danksagung (Acknowledgements)". Großeltern in Europa: Generationensolidarität im Wohlfahrtsstaat [Grandparents in Europe: Intergenerational solidarity in the welfare state] (in German). Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften. p. 11. ISBN 978-3-531-18599-6.
  38. ^ Meier, Anton (2011). "Vorwort (Preface)". Marketing junger Technologieunternehmen [Marketing of young technology companies] (in German). Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften. p. 6. ISBN 978-3-8244-0410-0.
  39. ^ Tschirky, Hugo; Herstatt, Cornelius; Probert, David; Gemuenden, Hans-Georg; Colombo, Massimo G.; Durand, Thomas; De Weert-Nederhof, Petra C., eds. (2011). "Foreword: In the Spirit of EITIM". Managing Innovation Driven Companies: Approaches in Practice. New York: Palgrave Macmillan. p. 13. ISBN 978-1-349-31913-8.
  40. ^ "Management of Technology and Innovation – Lecturer: Prof. Dr. Hugo Tschirky" (Course description). Jožef Stefan International Postgraduate School. Poslednji put pristupljeno 31.oktobra 2018.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:DK20001/песак&oldid=24596175”