Масачусетски технолошки институт
| Масачусетски технолошки институт | |
|---|---|
| Massachusetts Institute of Technology | |
 Грб МИТ-а | |
| Мото | Mens et Manus[1][2] |
| Мото (на српском) | Ум и рука |
| Тип | приватни универзитет[3] |
| Оснивање | 10. април 1861. |
| Оснивач | William Barton Rodgers |
| Академске афилијације | AAU, AICUM, AITU, APLU, COFHE, NAICU,[4] URA, 588 Group |
| Канцелар | Melissa Nobles |
| Председник | L. Rafael Reif |
| Академско особље | 1.021 |
| Број студената | 11.319[5] |
| Преддипломци | 4.512 |
| Постдипломци | 6.807 |
| Локација | Кембриџ, Масачусетс,  САД |
| Кампус | урбан[6] |
| Боје | [7][8] |
| Атлетски надимак | Engineers (Инжењери) |
| Веб-сајт | mit |
 | |
Масачусетски технолошки институт (МИТ) (енгл. Massachusetts Institute of Technology (MIT)) је приватни истраживачки универзитет у Кембриџу у америчкој држави Масачусетс. МИТ се састоји из 5 школа и једног колеџа са 32 академска одсека. Рад универзитета се базира на научном и техничком истраживању.[9][10][11][12]
МИТ је основао Вилијам Бартон Роџерс 1861. као природну подршку наглој индустријализацији САД. Институт је подсећао на немачке и француске политехничке академије, али се МИТ истицао употребом експеримената у настави (принцип: „научи радећи“).
За време Другог светског рата стручњаци МИТ-а су допринели развоју рачунара, радара и инерцијалног навођења за војне сврхе. После рата МИТ је проширио своје делатности на друштвене науке (економија, лингвистика, менаџмент).
Количина новца коју МИТ добија и троши на научна истраживања је међу највећима од свих универзитета у САД (9,98 милијарди долара 2007).[13] На МИТ-у тренутно ради 998 предавача, а студира 4.127 студената и 6.126 последипломаца.
Према подацима из 2021, 98 нобеловаца,[14] 26 добитника Тјурингове награде и 8 добитника Филдсових медаља су повезани са МИТ-ом као алумни, чланови факултета или истраживачи.[15] Поред тога, 58 добитника Националне медаље за науку, 29 добитника националних медаља за технологију и иновације, 50 Макартурових стипендиста,[16] 80 Маршалових учењака,[17] 41 астронаут,[18] 16 главних научника америчког ратног ваздухопловства и бројни шефови држава су били повезани са МИТ-ом. Институт такође има јаку предузетничку културу, а алумни МИТ-а су основали или саоснивали многе значајне компаније.[19][20] МИТ је члан Асоцијације америчких универзитета (AAU)[21] и добио је више Слоанових истраживачких стипендија и Херцових стипендија него било који други универзитет.[22][23]
Историја[уреди | уреди извор]
Темељ и визија[уреди | уреди извор]
Године 1859, поднет је предлог Општем суду Масачусетса да се новонасуте земље у Бек беју у Бостону користе за „Конзерваториј за уметност и науку“, али предлог није успео.[24][25] Повељу о оснивању Масачусетског института за технологију, коју је предложио Вилијам Бартон Роџерс, потписао је Џон Албион Ендру, гувернер Масачусетса, 10. априла 1861. године.[26]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Symbols: Seal”. MIT Graphic Identity. MIT. Приступљено 8. 9. 2010.
- ^ „History of Tim”. TimBeaver100.MIT.edu. Приступљено 14. 4. 2020.
- ^ [update], „Report of the Treasurer” (PDF). MIT. Приступљено 27. 10. 2022.
- ^ „NAICU – Membership”. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2015.
- ^ „Enrollment Statistics by Year”. MIT Registrar's Office. Приступљено 2. 11. 2021.
- ^ „College Navigator - Massachusetts Institute of Technology”. nces.ed.gov.
- ^ „Top Ten MIT History Facts”. Libraries.MIT.edu. Приступљено 9. 8. 2017.
- ^ „Colors–MIT Graphic Identity”. Web.MIT.edu. Приступљено 5. 6. 2018.
- ^ „World's 10 most prestigious universities 2016”. THE World University Rankings. Times Higher Education. 4. 5. 2016.
- ^ Smith, Matthew (мај 2016). „The 24 most prestigious universities in the world, according to Times Higher Education”. Business Insider.
- ^ Denham, Jess (10. 9. 2013). „So why is MIT number one in the world university rankings?”
. Independent. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2022.
- ^ David Altaner (9. 3. 2011). „Harvard, MIT Ranked Most Prestigious Universities, Study Reports”. Bloomberg. Приступљено 1. 3. 2012.
- ^ „TheCenter Research University Data”. 2005. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2006. Приступљено 15. 12. 2006.
- ^ „How many Nobel Prize Laureates are affiliated with MIT?”. MIT Admissions (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-19.
- ^ „Notable Awards | MIT CSAIL”. www.csail.mit.edu. Приступљено 2019-10-18.
- ^ „MIT Facts 2018: Faculty and Staff”. web.mit.edu. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ „Statistics”. www.marshallscholarship.org. Приступљено 8. 3. 2019.
- ^ „NASA Chooses Three MIT Alumni to be Astronauts”. alum.mit.edu (на језику: енглески). Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ „MIT Facts 2018: Entrepreneurship and Innovation”. web.mit.edu. Приступљено 15. 4. 2018.
- ^ „Entrepreneurship and Innovation at MIT (December 2015)” (PDF). MIT.
- ^ „Massachusetts Institute of Technology | Association of American Universities”. www.aau.edu (на језику: енглески). Приступљено 17. 8. 2018.
- ^ „Sloan Research Fellows Database”. sloan.org. Приступљено 15. 2. 2022.
- ^ „Our Fellows”. hertzfoundation.org.
- ^ Kneeland, Samuel (март 1859). „Committee Report: Conservatory of Art and Science” (PDF). Massachusetts House of Representatives, House No. 260. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 6. 2010. Приступљено 7. 6. 2008.
- ^ „MIT Timeline”. MIT History. MIT Institute Archives. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2013. Приступљено 1. 4. 2015.
- ^ „Acts and Resolves of the General Court Relating to the Massachusetts Institute of Technology” (PDF). MIT History. MIT Institute Archives. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 1. 7. 2015. Приступљено 29. 5. 2012.
<ref> ознака у <references> има сукобни групни параметар „lower-alpha“.Литература[уреди | уреди извор]
- Also see the bibliography maintained by MIT's Institute Archives & Special Collections and Written Works in MIT in popular culture.
- Abelmann, Walter H. (2004). The Harvard-MIT Division of Health Sciences and Technology: The First 25 Years, 1970–1995. Cambridge, Massachusetts: Harvard-MIT Division of Health Sciences and Technology. ISBN 9780674014589.
- Angulo, A. J. (2007). „The Initial Reception of MIT, 1860s–1880s”. History of Higher Education Annual. 26: 1—28.
- Bridger, Sarah (2015). Scientists at War, The Ethics of Cold War Weapons Research. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674736825.
- Etzkowitz, Henry (2006). MIT and the Rise of Entrepreneurial Science. London: Routledge. ISBN 9780415435055.
- Hapgood, Fred (1992). Up the Infinite Corridor: MIT and the Technical Imagination. Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 9780201082937.
- Jarzombek, Mark (2004). Designing MIT: Bosworth's New Tech. Boston, Mass.: Northeastern University Press. ISBN 9781555536190.
- Keyser, Samuel Jay (2011). Mens et Mania: The MIT Nobody Knows. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262015943.
- Lecuyer, Christophe (1992). „The Making of a Science Based Technological University: Karl Compton, James Killian, and the Reform of MIT, 1930–1957”. Historical Studies in the Physical & Biological Sciences. 23 (1): 153—180. JSTOR 27757693. doi:10.2307/27757693.
- Leslie, Stuart W. (1993). The Cold War and American Science: The Military-Industrial-Academic Complex at MIT and Stanford. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231079587.
- Lewis, Warren K.; Robnett, Ronald H.; Soderberg, C. Richard; Stratton, Julius A.; Loofbourow, John R. (1949). Report of the Committee on Educational Survey (Lewis Report) (PDF). Cambridge, Massachusetts: MIT Press. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 07. 05. 2012. Приступљено 28. 5. 2012.
- Mitchell, William J. (2007). Imagining MIT: Designing a Campus for the Twenty-first Century. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262134798.
- Nelkin, Dorothy. (1972). The University and Military Research: Moral politics at MIT (science, technology and society). New York: Cornell University Press. ISBN 0-8014-0711-7.
- Peterson, T. F. (2003). Nightwork: A History of Hacks and Pranks at MIT. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262661379.
- Prescott, Samuel C. (1954). When MIT was "Boston Tech", 1861–1916 (Reprint. изд.). MIT Press. ISBN 9780262661393.
- Postle, Denis. (1965). How to be First. BBC documentary on MIT available at: http://reidplaza.com/MIT68
- Renehan, Colm. (2007). Peace Activism at the Massachusetts Institute of Technology from 1975 to 2001: A case study, PhD thesis, Boston: Boston College.
- Servos, John W. (децембар 1980). „The Industrial Relations of Science: Chemical Engineering at MIT, 1900–1939”. Isis. The University of Chicago Press on behalf of The History of Science Society. 71 (4): 531—549. JSTOR 230499. doi:10.1086/352591.
- Shrock, Robert Rakes (1982). Geology at MIT 1865–1965: A History of the First Hundred Years of Geology at Massachusetts Institute of Technology. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262192118.
- Simha, O. Robert (2003). MIT Campus Planning, 1960–2000: An Annotated Chronology. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262692946.
- Snyder, Benson R. (1971). The Hidden Curriculum. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262690430.
- Stratton, Julius A. (2005). Mind and Hand: The Birth of MIT. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262195249.
- Vest, Charles M. (2004). Pursuing the Endless Frontier: Essays on MIT and the Role of Research Universities. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262220729.
- Wildes, Karl L.; Lindgren, Nilo A. (1985). A Century of Electrical Engineering and Computer Science at MIT, 1882–1982. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262231190.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
сестринским пројектима:
- Званични веб-сајт
- „Massachusetts Institute of Technology”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
- „Massachusetts Institute of Technology, The”. Encyclopedia Americana. 1920.
- „Massachusetts Institute of Technology”. The New Student's Reference Work. 1914.
- „Massachusetts Institute of Technology”. New International Encyclopedia. 1905.
- Swain, George Fillmore (јул 1900). „Technical Education at the Massachusetts Institute of Technology”. Popular Science Monthly. 57.
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Институти за истраживање уметности | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
