Корисник:Domatrios/Симплигаде

У Еурипидовој драми Ипсипила (ΥΨΙΠΥΛΗ), коју је на основу више оштећених делова превео и реконструисао Едуард Дајч, главно лице је ропкиња-дадиља Ипсипила која је била некадашња краљица Лимноса (острва у Егејском мору). Ипсипила каже да јој је отац: Тоант, први властодржац Лимноса винородног, а овај, једино мене Ипсипилу роди, и дође час кад отац краљевску ми предаде над земљом и маслинама, градом и острвима, власт. (вероватно се власт односи на острва Лимнос, Хиос и Наксос)

Одломак текста из којег наводим доњи цитат, потиче са папируса кога је издао Е. Сиегман 1954. г. а који је написан у трећем веку пне на полеђини једног птоломејског законског списа и садржи збирку Еурипидових пролога. Више о Еурипиду сам писао у тексту где сам говорио о Пели у Македонији. Пела се налазила североисточно од Солуна.

По Аполодору Дионис је Аријадни "четири створио сина": Тоанта (Тоаса), Стафила ("Гроздан"), Енопиона ("Винко") и Пепарита.

Власт „над земљом и маслинама" припадала је у гинекократијама Источног Егеја увек женама, док је мушкарцима преостајала власт „над морем и рибама".

Занимљиво је да је овакав тип гинекократије трајао на Карпатосу (острву између Крита и Родоса, Егејског и Средоземног мора, које је, заправо, јужни крак оног, горепоменутог гинекократично- матријархарног лука који се протеже од Карпатоса, преко Родоса и Додеканеза, те Самоса, Икарије, Хиоса, Лезбоса, Имброса, Лимноса до Самотраке).

Све до 1947. године када је, са прикључењем Карпатоса земљи- матици коначно укинут. До тада сву земљу и маслине је наслеђивала најстарија кћи, или снаја ако није било женског порода, a све су млађе сестре, или снаје, бивале њене слушкиње. Обичај, доскорашњи, да се млађе сестре не могу удати пре најстарије истог је порекла.

Остаци гинекократије и матријархарни корени су много присутнији на острвима, због природне им издвојености, него на континенту или Криту и Кипру, типично мачо-острвима, који су због величине много ближи како Пелопонезу тако и међусобно, него суседном им Карпатосу или Китери.

Ипсипила: "Не знам, нити сам чула да л' је успео Јасон кроз Сиплигаде да продре и да л' се вратио срећно у отаџбину му драгу, у Јолк, са Руном златним? Ko зна можда ме тражи и звездом срећном вођен

доћи ће довде чак?"

Симплигаде на Босфору су за Јасона попут Харидбе за Одисеја — стене које се час размичу, час сударају мрвећи све међу собом, a одраз су стварних стена сличних особина кунопетре („стене које се померају", „мрдајуће стене") са јонског острва Кефалоније кога Хомер назива Самос за разлику од Егејског Самоса кога назива „Влажни Самос" (због бујне вегетације и влаге пошто због високих планина сви облаци на њега изруче кишу те су отуд Кикладска острва сува и кршна). Назив „Самос" за поједина острва потиче од феничанске речи „само" у значењу „планина", те тако три Самоса постоје: Јонски Самос (Кефалонија) са планином Енос, Егејски Самос са планинама Керкетевс (Керкис) и Амбелос („виноград") и Трачки Самос („.Samos en Thrakle.." — Самотраки) са Месечевом планином. (по Александру Гаталици)

Кунопетре, налазе се на полуострву Лискури, заправо су његов рт преко пута главног града Аргостоли — a кога je 1952. разорио земљотрес. Од тада (1952) су и Кунопетре постале непокретне. Град Аргостоли је обновљен али није обновљено померање помичних стена надомак њега, док им име остаде до данас.