Корисник:Dunjathepug/песак

Овај чланак је део пројекта Вики-школарац у ОШ "Јован Стерија Поповић" у Београду. Датум уноса: мај - јун 2019. Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстраницама, где ће остати до краја периода уноса и оцењивања. Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.

Откриће браће Хајат: целулоид

Деветнаести век је представљао пуцањ на старту трке чији циљ је био стварање нових сировина од којих ће се добијати и израђивати производи. Захваљујући браћи Хајат, светло дана је угледао нови материјал: целулоид. Од њега се могло производити све и свашта, од крагни за кошуље до зубних протеза. Џон Весли Хајат (1837-1920) је отпочео еру пластике и утро пут филмској индустрији.

Џон Весли Хајат је рођен у држави Њујорк 1837. године. Почео је да ради са шеснаест година у једној штампарији у Илиноису. Године 1868. фабрика Felan иKolender, која је производила билијарске кугле, понудила је награду од 10.000 долара ономе ко произведе куглу од материјала који би заменио слоновачу. Џон Хајат и његов брат Ајзајас прихватили су изазов и експериментишући открили целулоид. Нису освојили награду, али су покренули читаву једну индустрију.

У жељи да добије награду коју је нудила фабрика билијарских кугли, Џон Весли Хајат је пошао од паркесина да би добио материјал који ће заменити слоновачу. По свој прилици , настанак целулоида био је плод случајности. Прича се да је посекао прст радећи са материјалима од којих се добија парексин: целулозним нитратом и ором, и нехотице на њих просуо алкохол. Добијена смеса је била лепљив, савитљив и отпоран материјал. Хајат је умео да предвиди примене тог материјала, који ће назвати целулоид. Купио је од Паркса патент парексина и патентирао сопствени материјал – целулоид- 1870. године. Целулоид је могао да се обликује и размекша и обликује више пута узастопно на топлоти и задржавао је еластичност - био је оно што ће касније добити назив „термопластични материјал“. Иако Хајат није добио Феланову и Колендерову награду пошто његов материјал није испуњавао захтеве фабрике, браћа Хајат су 1870. године основала Celluloid Manufacturing Company, где су производили бројне делове прибора за домаћинство, санитарије, играчке и предмете који су обично прављени од слоноваче, као што су билијарске кугле, коцкице за играње или украсни предмети. Успех који су остварили продајом целулоида био је вредан дивљења, јер је тај материјал имао недостатке које је било тешко занемарити. Будући да је био направљен од целулозног нитрата, био је веома лако запаљив и понекад се догађало да билијарске кугле експлодирају кад ударе једна о другу. Целулоид је коришћен дуги низ година, али мало-помало су се појавиле друге, стабилније врсте пластике.